Ракета

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Једнонаменска ракета-носач Протон, на путу за Међународну свемирску станицу са модулом Звезда

Ракета је, по најширој дефиницији, било које возило, пројектил или ваздухоплов који се креће као последица реакције на избацивање гаса велике брзине из ракетног мотора. Издувна струја ракетног мотора се у потпуности формира од погонског горива које се налази у ракети.[1] Ракетни мотори делују једноставним избацивањем издувних гасова великом брзином у супротном смеру од смера кретања, те према томе могу деловати у вакууму свемира.

Историја

Рана кинеска ракета

Прве ракете на барут еволуирале су у средњовековној Кини под династијом Сонг до 13. века.[2] Монголи су усвојили кинеску ракетну технологију и проналазак се проширио монголским инвазијама на Блиски исток и Европу средином 13. века.[3] Употреба ракета је забележена у описима дејстава Сонг морнарице Сонг у једној војној вежби из 1245. године. Ракетни погон са унутрашњим сагоревањем помиње се у једној референци на 1264. године, у коме се напомиње да је „копнени пацов”, врста ватромета, уплашила царицу-мајку Гонгшенг на гозби коју је у њену част приредио њен син цар Лизонг.[4] Касније су ракете укључене у војну расправу Хуолонгђинг, познату и као Приручник за ватреног патка, коју је средином 14. века написао кинески артиљеријски официр Ђао Ју. У овом тексту се помиње прва позната вишестепена ракета, „ватрени змај који излази из воде“ (-{Huo long chu shui}-), за коју се сматра да ју је користила кинеска морнарица.[5]

Средњовековне и рано-модерне ракете војно су коришћене као запаљиво оружје у опсадама. Између 1270. и 1280. године Хасан ал-Рамах написао је -{al-furusiyyah wa al-manasib al-harbiyya}- (Књига о војном коњиштву и генијалним ратним уређајима), која је обухватала 107 рецепата за барут, од којих 22 за ракете.[6][7] У Европи је Конрад Кајзер описао ракете у свом војном спису Белифортис око 1405. године.[8]

Делови

Ракета се састоји од следећих делова као минимум: ракетни мотор, горивна смеша, тело ракете и уређај за стабилизацију и вођење ракете. Ракете са ракетним моторима на течно гориво још минимално захтевају и резервоаре горива и оксиданс (уместо горивне смеше).

Коришћење

Ракете се користе у војне и мирнодопске сврхе.

У војној намени, ракетама се називају многи пројектили са ракетним мотором и бојним главама, разних величина и домета, за нападе на копнене, морске и ваздушне циљеве. Такође, налазе употребу и за сигнализацију, евакуацију посада авиона, скраћено полетање авиона и друго.

У мирнодопске сврхе, ракете се користе за лансирање вештачких сателита, истраживање свемира, противградну одбрану, сигнализацију и друге сврхе.

Рад

Ракета са собом носи кисеоник или други оксиданс са везаним кисеоником у посебном резервоару (ако користи ракетни мотор на течно гориво), јер је кисеоник неопходан за сагоревање, а у свемиру га нема. Ракета са мотором на чврсто гориво обично има оксиданс већ помешан са горивом у једну масу (најједноставнија смеша је црни барут), па јој није потребан посебан резервоар са оксидансом.

Сагоревањем горива уз присуство оксиданса у комори за сагоревање, долази до изласка сагорелих гасова кроз специјално профилисани део млазника (сужено грло). После проласка кроз сужено грло млазника, где је притисак гасова повећан, долази до наглог ширења млазника у виду „звона“. Нагло опада притисак, али расте брзина гасова, који излазе стварајући користан потисак.

Мотори ракете за свемирске мисије морају бити довољно снажни да би савладали силу гравитације, и ракета мора бити вишестепена да би се постигла прва космичка брзина.

Ракетна једначина Циолковског

Δv  је највећа теоријска промена у брзини ракете без утицаја гравитације или отпора ваздуха. Ова промена брзине се може израчунати из ракетне једначине Циолковског:

Δv =veln⁡m0m1

где је:

m0 је укупна почетна маса, укључујући гориво у -{Kg}-
m1 је укупна завршна маса, у -{Kg}-
ve је брзина истицања гасова из мотора у -{m/s}-, где је Ve=Isp⋅g0
Δv  је промена брзине у -{m/s}-

Ракетни центри и агенције

Највећи ракетни центри налазе се у САД, Казахстану и Русији. Најпознатије свемирске агенције на свету су: ESA (Шаблон:Јез-енгл), NASA (Шаблон:Јез-енгл) и Роскосмос, (Шаблон:Јез-рус).

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Управљачке агенције

Информативне странице

Шаблон:Нормативна контрола

  1. ↑ Шаблон:Cite book
  2. ↑ Шаблон:Cite web
  3. ↑ "Rockets appear in Arab literature in 1258 A.D., describing Mongol invaders' use of them on February 15 to capture the city of Baghdad.". Шаблон:Cite web
  4. ↑ Шаблон:Cite book
  5. ↑ Needham, Volume 5, Part 7, 510.
  6. ↑ Шаблон:Cite web
  7. ↑ Шаблон:Cite web
  8. ↑ Шаблон:Cite book
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Ракета&oldid=540”