Површинска гравитација

Површинска гравитација, (-{g}-), неког небеског тијела је гравитационо убрзање (акцелерација) измјерена на његовој површини.

Површинска гравитација се мјери као и свака друга акцелерација у метрима по секунди на квадрат (-{m/s²}-). Може бити изражена и као однос Земаљске стандардне површинске акцелерације, -{g}- = 9.80665 -{m/s²}-. У астрофизици, површинска гравитација може бити изражена као логаритам од -{g}-. Добија се тако да се за јединицу убрзања прво узме центиметар по секунди на квадрат, а затим се од те вриједности нађе логаритам са базом 10.

Површинска гравитација код звијезда типа бијелог патуљка је врло висока, а она код неутронских звијезда још више (до 7Шаблон:E m/s²). За бољу индикацију, друга космичка брзина неутронске звијезде може бити и 100 000 km/s, или трећина брзине свјетлости.

Површинска гравитација се може израчунати из Њутновог гравитационог закона, који даје:

$g=\frac{GM}{r^2}$

гдје је M маса објекта, r његов радијус, and G је гравитациона константа. Ако нам -{ρ = m/V}- означава средњу густину објекта, то можемо написати и као:

$g=\frac{4\pi }{3}G\rho r$

тако да је, за фиксну средњу густину, површинска гравитација -{g}- пропорционална радијусу -{r}-.