Неодређени интеграл

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математичкој анализи неодређени интеграл неке функције f јесте диференцијабилна функција F чији је извод једнак оригиналној функцији f.[1][2] Процес проналажења решења неогређеног интеграла назива се интеграција, и она је супротна од операције диференцирања, која је процес налажења извода неке функције.

Теоријски увод

Нека је F произвољна примитивна функција функције f на интервалу (a,b), неодређени интеграл дефинише се као:f(x)dx=F(x)+C,(C=const,a<x<b)За примитивну функцију 𝐹(𝑥) функције 𝑓(𝑥) на интервалу 𝐼 важи:

  • df(x)dx=f(x)dx
  • (f(x)dx)=f(x)
  • dF(x)=F(x)+C,CR

Дефиниција

Шаблон:Colbegin За функцију F:I се каже да је примитивна (првобитна) функција функције f дефинисане на истом интервалу, ако важе следећи услови:

  • Функција F је непрекидна на интервалу I
  • Функција F у свакој унутрашњој тачки интервала I има извод, и при том је: F(x)=f(x).

Скуп свих примитивних функција функције f на интервалу I назива се неодређени интеграл функције f на интервалу I и обележава са f(x)dx, где је f подинтегрална функција, а f(x)dx подинтегрални израз.

Теорема 1

Ако је F примитивна функција функције f на интервалу I, онда је и свака функција

F+c, где је c∈ произвољна константа, примитивна функција за f на интервалу I.

Доказ.

(F(x)+c)=F(x)+c=F(x)=f(x)

Ако функција f има примитивну функцију на интервалу I, онда на том интервалу има бесконачно много примитивних функција. Фамилија функција {F(x)+c|c} представља скуп свих примитивних функција за функцију f на интервалу I, где је F једна њена примитивна функција на интервалу I.

Теорема 2

Нека су F и G примитивне функције за f на интервалу I, онда постоји реална константа с таква да важи G(x)=F(x)+c, x∈ I

Доказ. Дефинишимо функцију r(x)=F(x)G(x) за x∈ I. Функције F и G су непрекидне на интервалу I ⇒ функција r је непрекидна (као разлика непрекидних функција)

F и G

су диференцијабилне у intI ⇒ функција r је диференцијабилна у intI (као разлика диференцијабилних функција), и при том важи:

r(x)=(F(x)G(x))= F(x)G(x)=f(x)f(x)=0.

Како је извод функције r једнак 0 у свакој тачки интервала Ir је константна функција на I, односно:

(c)(xI)c=r(x),c=F(x)G(x),

те је G(x)=F(x)+c, c∈ , x∈ I.

Теорема 3

Нека је функција F непрекидна на интервалу I и диференцијабилна у intI. Тада је : dF(x)=F(x)+c, c∈ , x∈ I.

Доказ.

dF(x)=F(x)dx=f(x)dx=F(x)+c, c∈ , x∈ I
Теорема 4

Нека функција f има примитивну функцију на интервалу I. Тада у унутрашњим тачкама интервала I важи:df(x)dx=f(x)dx,.

Доказ.

df(x)dx=dF(x+c)=dF(x)=F(x)dx=f(x)dx,.
Теорема 5

Нека функције f1 и f2 имају примитивне функције F1 и F1, редом, на интервалу I. Тада функција f1+f2 има примитивну функцију F1+F2 на I, и важи:

(f1(x)+f2(x))dx=f1(x)dx+f2(x)dx

Доказ

F1 и F2 примитивне функције за f1 и f2 на интервалу IF1 и F1 су непрекидне на I и диференцијаблине на intI ⇒ Функција F1+F2 је непрекидна на интервалу I и диференцијабилна на intI. При том, важи: (F1(x)+F2(x))=F'1(x)+F'2(x)=f1(x)+f2(x)

⇒ функција f1+f2 има примитивну функцију F1+F2 на I.

f1(x)dx=F1(x)+c1 и f2(x)dx=F2(x)+c2, c1,c2

f1(x)dx+f2(x)dx=F1(x)+c1+F2(x)+c2,c1,c2. Једнакост из поставке теореме ће важити ако важи скуповна једнакост:

{F1(x)+F2(x)+c|c} = {F1(x)+F2(x)+c1+c2|c1,c2},
а она очигледно важи јер c1+c2.
Теорема 6

Нека функција f има примитивну функцију F на интервалу I и нека је k. Тада функција kf има примитивну функцију на I, и још ако је k≠0, важи: kf(x)dx=kf(x)dx.

Доказ.

F је примитивна функција функције f на интервалу I, што значи да је непрекидна на I, диференцијабилна на унутрашњости интервала I и важи: F(x)=f(x). Дакле, следи да је и функција kF непрекидна и важи: (kF)(x)=kF(x)=kf(x), x. ⇒ kF је примитивна фукнција функције kf на интервалу I.

Нека је k≠0. Тада:
kf(x)dx=kF(x)+c, c,

kf(x)dx=k(F(x)+c1)=kF(x)+kc1, c1.

Једнакост из поставке теореме ће важити ако важи скуповна једнакост:

{kF(x)+c|c} = {kF(x)+kc1|c1}

Заиста,

{kF(x)+kc1|c1}{kF(x)+c|c} јер је kc1
{kF(x)+c|c}{kF(x)+kc1|c1} јер је c=kck=kc1, k≠0.

Ако је k=0:

kf(x)dx=0dx=0+c=c, c,
kf(x)dx=0(F(x)+c1)=0, c1.

⇒ нису једнаки за k=0.

Теорема 7.

Нека функција f има примитивну фукнцију F на интервалу I. Тада је функција 1aF(ax+b) примитивна функција фукције f(ax+b) на I, a,b, и важи: f(ax+b)dx=1aF(ax+b)+c, c.

Доказ.

F је примитивна функција функције f на интервалу IF(x)=f(x) , xintI

(1aF(ax+b))=1a(F(ax+b))(ax+b)=1af(ax+b)a=f(ax+b)1aF(ax+b) је примитивна функција функције f(ax+b) на посматраном интервалу.

Ово тврђење је корисно, јер олакшава решавање многих интеграла. Примери:

(2x+3)7dx=12(2x+3)88+c
cos(2x+3)dx=12sin(2x+3)+c

Шаблон:Colend

Методи интеграције

Налажење неодређених интеграла елементарних функција је често много теже него налажење извода тих функицја.

Зато постоје многе методе и начини за проналажење интеграла, као што су:

  • Линеарност интеграла
  • Смена променљиве
  • Метод парцијалне интеграције
  • Свођење квадратног тринома на канонски облик
  • Метода неодређених коефицијената
  • Интеграција помоћу рекурентних формула
  • Итеграција рационалних функција
  • Интеграција тригонометријских функција

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

  • М. Рашајски, Б. Малешевић, Т. Лутовац, Б. Михаиловић, Н. Цакић: Линеарна алгебра, Универзитет у Београду - Електротехнички факултет и Академска мисао, Београд. ISBN: 978-86-7466-680-7
  • Милан Меркле, Математичка анализа -теорија и хиљаду задатака-за студенте технике, треће измењено и допуњено издање, Академска мисао 2015.
  • Цветковић Д., Лацковић И., Меркле М., Радосављевић З., Симић С., Васић П., Математика 1 – Алгебра, IX издање, Академска мисао, Београд, 2006.
  • Introduction to Classical Real Analysis, by Karl R. Stromberg; Wadsworth, 1981 (see also)
  • Historical Essay On Continuity Of Derivatives by Dave L. Renfro

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола