Мајснеров ефекат

Мајснеров ефекат (или Мајснер-Оксенфелдов ефекат) је појава ишчезавања магнетског поља у унутрашњости суперпроводника. Растојање до којег поље продире у унутрашњост познато је као Лоноднова дубина продирања. Ово активно потискивање магнетског поља треба разликовати од идеалног дијамагнетизма. Ефекат су открили Валтер Мајснер и Роберт Оксенфелд 1933. године. Мајнсеров ефекат је једна од кључних особина суперпроводника и преко њега је утврђено да до појаве суперпроводљивости долази фазним прелазом.

Теорија

Теоријско објашњење Мајснеровог ефекта може се добити из Лондонове једначине и једне од Максвелових једначина

$\nabla \times J_{d} = \frac{- \vec{B}}{μ_{0} λ^{2}}$

је Лондонова једначина, где је $J_{d}$ густина струје, $B$ магнетна индукција и $λ$ дубина продирања.

$\nabla \times \vec{B} = μ_{0} J_{d}$

је једна од Максвелових једначина.

Пошто је магнетно поље соленоидално имамо релацију

$\nabla \times \nabla \times \vec{B} = - \nabla^{2} \vec{B}$

коришћењем горњих израза показано је да је

$\nabla^{2} B = \frac{B}{λ^{2}}$

Пошто је Лапласијан магнетне индукције једнак нули, следи да поље унутар суперпроводника, ван дубине продирања, опада до нуле.

Шаблон:Cite book(Paperback). A good technical reference.
Шаблон:Cite book By the man who explained the Meissner effect. стр. 34-37 gives a technical discussion of the Meissner effect for a superconducting sphere.
Шаблон:Cite book gives a simple mathematical discussion of the surface currents responsible for the Meissner effect, in the case of a long magnet levitated above a superconducting plane.