Лагранжева функција
Када се решава проблем кретања система више тела, користи се Лагранжев формализам који упрошћава праћење еволуције система. Тачније, користе се једначине:
где је Лагранжијан или Лагранжева функција, док је Т — кинетичка енергија система, а U — потенцијална енергија система, док су — генералисане брзине, а — генералисане координате.[1]
Извођење
Полазимо од Даламберовог принципа да је рад сила реакција подлоге при могућем или виртуелном померању тела једнак 0, тј. ако је:, где је — маса ν-тог тела, аν — његово убрзање, — резултанта дејствујућих сила на ν-то тело и — реакција подлоге на ν-то тело, тада је: , односно 1.
; => , сада израз 1. постаје
уз , а
Како је кинетичка енергија, =>
=>
Па ако су силе потенцијалне, тј. важи , то израз
и коначно једначина 1 постаје:
Како су могућа померања произвољна, то следи:
Примери

Круто тело занемарљиве масе ограничава кретање тела масе ṁ занемарљивих димензија, тако да се кретање прати замо углом θ — отклона штапа од вертикале, па се добије:=>
; ;
, па из
=> , па за произилази решење
Кретање у Кулоновом пољу сила
Кулоново поље сила припада типу централних сила, код којих је момент импулса једнак 0., а по својству векторског производа , па је константа кретања.
Исти резултат лако добијамо из Лангражевог формализма:
=>,јер је
Ẕ — број протона у језгри атома или редни број атома, ṁ — маса електрона, е — наелектрисање електрона, ε0 — диелектричка пропустљивост вакуума.