Исказна алгебра

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Дефиниција

Нека су ⊤ и ⊥ два различита знака. Уређена шесторка ({⊤,⊥},∧,∨,⇒,⇔,¬) назива се исказна алгебра ако су ∧,∨,⇒,⇔ бинарне операције скупа {⊤,⊥} дате таблицама

 
∧ ⊤ ⊥
⊤ ⊤ ⊥
⊥ ⊥ ⊥
∨ ⊤ ⊥
⊤ ⊤ ⊤
⊥ ⊤ ⊥
⇒ ⊤ ⊥
⊤ ⊤ ⊥
⊥ ⊤ ⊤
⇔ ⊤ ⊥
⊤ ⊤ ⊥
⊥ ⊥ ⊤

а ¬ унарна операциај дата следећом таблицом

 
¬
⊤ ⊥
⊥ ⊤

Приоритет операција одговара приоритету логичких везника у исказним формулама.

Свако пресликавање {⊤,⊥}n→{⊤,⊥} назива се n-арна операција исказне алгебре.

Поред наведених операција, у исказној алгебри често се користе и следеће две:

  • x↑y=¬(x∧y)    Шеферова
  • x↓y=¬(x∨y)    Лукасијевичева

Однос исказних формула и исказне алгебре

Исказне формуле интерпретирамо у исказној алгебри.

Валуација α је пресликавање Var→{⊤,⊥} које исказним словима додељује вредности из скупа {⊤,⊥}.

Вредност исказне формуле A у валуацији α, у ознаци υα(A) дефинисана је на следећи начин:

υα(pi)=α(pi)
υα(A∧B)=υα(A)∧υα(B)
υα(A∨B)=υα(A)∨υα(B)
υα(A⇒B)=υα(A)⇒υα(B)
υα(A⇔B)=υα(A)⇔υα(B)
υα(¬A)=¬υα(A)

Значи, исказној формули A(p1,...,pn) додељујемо функцију

A¯:{⊤,⊥}n→{⊤,⊥}

за коју важи A(x1,...,xn)=υα(A(p1,...,pn)), где је α валуација за коју важи α(pi)=xi,i∈{1,2,...,n}.

Шаблон:Подножје