Имагинарни број

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Све степени од Шаблон:Math претпостављају
вредности из плаве области
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math
Шаблон:Math је 4. корен јединице

У математици, имагинарни број је комплексни број чији је квадрат негативан реалан број. Имагинарни бројеви имају облик bi,[note 1] гдје је b реалан број различит од нуле и i имагинарна јединица за коју важи: i2=1.[1][2] Квадрат имагинарног броја Шаблон:Mvar је Шаблон:Math. На пример, Шаблон:Math је имагинарни број, а његов квадрат је Шаблон:Math. По дефиницији, нула се сматра и реалном и имагинарном.[3]

Првобитно скован у 17. веку од стране Ренеа Декарта[4] у дерогативном контексту и сматран измишљеним или бескорисним, овај концепт је стекао широку прихваћеност након радова Леонхарда Ојлера (у 18. веку) и Огистена Луја Кошија и Карла Фридриха Гауса (почетком 19. века).

Имагинарни број bi може бити додат уз реалан број, формирајући тако комплексни број z облика z=a+bi, код којег је a „реалан део“, а bi је „имагинарни део“. Имагинарни бројеви се дакле могу сматрати као комплексни бројеви код којих је „реалан део“ нула.[5]

Историја

Илустрација комплексне равни. Имагинарни бројеви су на вертикалној координатној оси.

Грчки математичар Херон из Александрије наводи се као први који је приметио имагинарне бројеве.[6][7] Рафаел Бомбели је 1572. године дефинисао скуп ових бројева и основне операције са њима. У то време, имагинарне бројеве су појединци сматрали као фиктивне и беспотребне. Многи други математичари су били спори у томе да прихвате употребу имагинарних бројева, као што је био Рене Декарт који је погрдно писао о њима у свом раду „Геометрија“.[8][9] Декарт је био први који је употребио појам „имагинаран број“ 1637. године. Ова идеја није била широко прихваћена све до радова Леонарда Ојлера (1707-1783) и Карла Фридриха Гауса (1777-1855). Геометријску значајност комплексних бројева је први пронашао Каспар Весел (1745-1818).[10]

Године 1843, Вилијам Роуан Хамилтон је проширио идеју осе имагинарних бројева у равни на четвородимензионални простор кватерниона имагинарија у коме су три димензије аналогне имагинарним бројевима у комплексном пољу.

Геометријска репрезентација

Комплексни конјугат
Ротација за 90 степени у комплексној равни

Геометријски гледано, имагинарни бројеви се налазе на вертикалној оси на комплексној равни. Код броја 0 на x-оси, може се нацртати y-оса са позитивним правцем нагоре. Позитивни имагинарни бројеви се повећавају према горе, док се негативни смањују према доле. Ова вертикална оса се често назива имагинарна оса и означава се као "i", "𝕀" или једноставно као "Im".[11] and is denoted i, 𝕀, or Шаблон:Math.[12]

У овој репрезентацији множење са -1 је једнако ротацији од 180 степени у односу на координатни почетак. Множење са i је једнако ротацији од 90 степени у "позитивном" правцу (у правцу супротном правцу казаљке на сату). Једначина i2=1 се интерпретира као две ротације од 90 степени у односу на координатни почетак, што је исти резултат као једна ротација од 180 степени. Треба запазити да ротација од 90 степени у негативном правцу (правцем казаљке на сату) исто задовољава ову интерпретацију. Ово потврђује чињеницу да i такође решење једначине x2=1.

Множење комплексним бројем је исто као ротирање око координатног почетка помоћу аргумента комплексног броја, након чега следи скалирање по његовој магнитуди.[13]

Степеновање имагинарне јединице

Степеновање имагинарног броја i се кружно понавља. Ово се може видети у следећем примеру где n представља било који број:

  • i4n=1,
  • i4n+1=i,
  • i4n+2=1,
  • i4n+3=i.,

Ово доводи до закључка да је in=inmod4.

Квадратни корени негативних бројева

Неопходно је обратити пажњу када се ради са имагинарним бројевима који су изражени као главне вредности квадратног корена негативних бројева:[14]

6=36=(4)(9)49=(2i)(3i)=6i2=6.

То се понекад пише као:

1=i2=11= (fallacy) (1)(1)=1=1.

Заблуда се јавља као једнакост xy=xy није остварива када променљиве нису на одговарајући начин ограничене. У том случају, једнакост не важи јер су оба броја негативна, што се може показати на следећи начин:

xy=ix iy=i2xy=xyxy,

где су Шаблон:Mvar и Шаблон:Mvar позитивни реални бројеви.

Види још

Напомене

Шаблон:Reflist

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Комплексни бројеви Шаблон:Нормативна контрола


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „note“, али нема одговарајуће ознаке <references group="note"/>

  1. Шаблон:Cite book
  2. Шаблон:Cite web
  3. Шаблон:Cite book
  4. Шаблон:Cite book Extract of page 121
  5. Шаблон:Cite book
  6. Шаблон:Cite book
  7. Шаблон:Cite book
  8. Descartes, René, Discours de la méthode (Leiden, (Netherlands): Jan Maire, 1637), appended book: La Géométrie, book three, p. 380. From page 380: "Au reste tant les vrayes racines que les fausses ne sont pas tousjours reelles; mais quelquefois seulement imaginaires; c'est a dire qu'on peut bien tousjours en imaginer autant que jay dit en chasque Equation; mais qu'il n'y a quelquefois aucune quantité, qui corresponde a celles qu'on imagine, comme encore qu'on en puisse imaginer trois en celle cy, x3 – 6xx + 13x – 10 = 0, il n'y en a toutefois qu'une reelle, qui est 2, & pour les deux autres, quoy qu'on les augmente, ou diminue, ou multiplie en la façon que je viens d'expliquer, on ne sçauroit les rendre autres qu'imaginaires." (Moreover, the true roots as well as the false [roots] are not always real; but sometimes only imaginary [quantities]; that is to say, one can always imagine as many of them in each equation as I said; but there is sometimes no quantity that corresponds to what one imagines, just as although one can imagine three of them in this [equation], x3 – 6xx + 13x – 10 = 0, only one of them however is real, which is 2, and regarding the other two, although one increase, or decrease, or multiply them in the manner that I just explained, one would not be able to make them other than imaginary [quantities].)
  9. Шаблон:Citation, discusses ambiguities of meaning in imaginary expressions in historical context.
  10. Шаблон:Cite book
  11. Шаблон:Cite book
  12. Шаблон:Cite book
  13. Шаблон:Cite book
  14. Шаблон:Cite book Extract of page 12