Вајерштрасова теорема о екстремној вредности

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Непрекидна функција на затвореном интервалу има минимум (плаво) и максимум (црвено).

Вајерштрасова теорема о екстремној вредности (Теорема о екстремној вредности) у математичкој анализи тврди да ако је функција -{f(x)}- непрекидна на затвореном интервалу -{[a,b]}-, тада -{f(x)}- има максималну и минималну вредност на том интервалу најмање једном.

То јест, постоје бројеви -{c}-, и -{d}- у интервалу -{[a, b]}-, такви да за свако -{x}- у -{[a, b]}- важи

f(c)f(x)f(d).

Слабија верзија ове теореме је теорема о ограничнеости, која тврди да је -{f(x)}-, ако је непрекидна на затвореном интервалу -{[a, b]}-, ограничена на том интервалу. То јест, постоје бројеви -{l}- и -{L}-, такви да за свако -{x}- у -{[a, b]}- важи

lf(x)L.

Вајерштрасова теорема о екстремној вредности појачава теорему о ограничености тврдњом да не само да је функција ограничена, већ да има и најмању горњу границу као максимум, и највећу доњу границу као минимум.

Вајерштрасова теорема о екстремној вредности се користи у доказу Ролове теореме.

Доказ теореме

Навешћемо доказ за максимум, а доказ за минимум је врло сличан. Такође, треба имати у иду да је цео доказ изведен у контектсту реалних бројева.

Прво доказујемо теорему о ограничености, која је корак у доказивању Вајерштрасове теореме о екстремној вредности. Основни кораци у доказу теореме о екстремној вредности су:

  1. Доказати теорему о ограничености.
  2. Наћи низ, такав да његова слика конвергира супремуму од -{f}-.
  3. Показати да постоји подниз који конвергира тачки унутар домена.
  4. Користити непрекидност да се покаже да слика низа конвергира супремуму.

Доказ теореме о ограничености

Претпоставимо да -{f}- није ограничена. Тада, по Архимедовом својству реалних бројева, за свако -{m}-, постоји -{x}- унутар -{[a, b]}- такво да -{f(x) > m}-. Специјално, за свако -{k}- из -{N}-, постоји xk такво да -{f}-(xk) > -{k}-. Ово дефинише низ xk. Како је -{[a, b]}- ограничено, по Болцано-Вајерштрасовој теореми, постоји конвергентан подниз {xnk} од {xk}. Како је -{[a, b]}- затворен, {xnk} конвергира неком -{x}- у -{[a, b]}-. Како је -{f(x)}- непрекидна на -{[a, b]}-, знамо да -{f}-(xnk) конвергира ка -{f(x)}-. Али, -{f}-(xnk) > nk > -{k}- за свако -{k}-, што имплицира да -{f}-(xnk) дивергира ка бесконачности, што је контрадикција. Следи да је -{f(x)}- ограничена одозго.

Доказ Вајерштрасове теореме о екстремној вредности

Сада ћемо показати да -{f(x)}- има максимум унутар -{[a, b]}-. Према теореми о ограничености, -{f}- је ограничено одогзо, постоји -{c}- најмања горња граница (супремум) од -{f(x)}-. Неопходно је наћи x0 у -{[a, b]}- такво да c=f(x0). Нека је -{n}- природан број. Како је -{c}- најмања горња граница, c1/n није горња граница за -{f(x)}-. Стога, постоји xn у -{[a, b]}- такво да c1/n < -{f}-(xn). Ово дефинише низ {xn}. Како је -{c}- горња граница за -{f(x)}-, c1/n < -{f}-(xn) ≤ -{c}- за свако -{n}-. Стога, {-{f}-(xn)} конвергира ка -{c}-.

Болцано-Вајерштрасова теорема нам говори да {xnk} постоји у {xn} такво да {xnk} конвергира неком x0 и, како је -{[a, b]}- затворен, x0 је унутар -{[a, b]}-. Како је -{f(x)}- непрекидна на -{[a, b]}-, {-{f}-(xnk)} конвергира ка -{f}-(x0). Али, {-{f}-(xnk)} је подниз {-{f}-(xn)} који конвергира ка -{c}-, па c=f(x0). Тада је x0 максимум -{f(x)}-.

Примери

Следећи примери показују зашто домен функције мора да буде затворен и ограничен.

Ограничен. -{f(x) = x}- дефиницана на [0,) није ограничена одозго.

Затворен. -{f(x) = x}- дефинисана на [0,1) никад не постиже своју најмању горњу границу, 1.

Тополошка формулација

У општој топологији, Вајерштрасова теорема о екстремној вредности потиче из опште чињенице да је компактност очувана под непрекидношћу, и чињенице да је подскуп реалне праве компактан ако и само ако је и затворен и ограничен.

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола

de:Stetigkeit#Satz vom Minimum und Maximum