Вајерштрасова теорема о екстремној вредности

Вајерштрасова теорема о екстремној вредности (Теорема о екстремној вредности) у математичкој анализи тврди да ако је функција -{f(x)}- непрекидна на затвореном интервалу -{[a,b]}-, тада -{f(x)}- има максималну и минималну вредност на том интервалу најмање једном.
То јест, постоје бројеви -{c}-, и -{d}- у интервалу -{[a, b]}-, такви да за свако -{x}- у -{[a, b]}- важи
Слабија верзија ове теореме је теорема о ограничнеости, која тврди да је -{f(x)}-, ако је непрекидна на затвореном интервалу -{[a, b]}-, ограничена на том интервалу. То јест, постоје бројеви -{l}- и -{L}-, такви да за свако -{x}- у -{[a, b]}- важи
Вајерштрасова теорема о екстремној вредности појачава теорему о ограничености тврдњом да не само да је функција ограничена, већ да има и најмању горњу границу као максимум, и највећу доњу границу као минимум.
Вајерштрасова теорема о екстремној вредности се користи у доказу Ролове теореме.
Доказ теореме
Навешћемо доказ за максимум, а доказ за минимум је врло сличан. Такође, треба имати у иду да је цео доказ изведен у контектсту реалних бројева.
Прво доказујемо теорему о ограничености, која је корак у доказивању Вајерштрасове теореме о екстремној вредности. Основни кораци у доказу теореме о екстремној вредности су:
- Доказати теорему о ограничености.
- Наћи низ, такав да његова слика конвергира супремуму од -{f}-.
- Показати да постоји подниз који конвергира тачки унутар домена.
- Користити непрекидност да се покаже да слика низа конвергира супремуму.
Доказ теореме о ограничености
Претпоставимо да -{f}- није ограничена. Тада, по Архимедовом својству реалних бројева, за свако -{m}-, постоји -{x}- унутар -{[a, b]}- такво да -{f(x) > m}-. Специјално, за свако -{k}- из -{N}-, постоји такво да -{f}-() > -{k}-. Ово дефинише низ . Како је -{[a, b]}- ограничено, по Болцано-Вајерштрасовој теореми, постоји конвергентан подниз {} од {}. Како је -{[a, b]}- затворен, {} конвергира неком -{x}- у -{[a, b]}-. Како је -{f(x)}- непрекидна на -{[a, b]}-, знамо да -{f}-() конвергира ка -{f(x)}-. Али, -{f}-() > > -{k}- за свако -{k}-, што имплицира да -{f}-() дивергира ка бесконачности, што је контрадикција. Следи да је -{f(x)}- ограничена одозго.
Доказ Вајерштрасове теореме о екстремној вредности
Сада ћемо показати да -{f(x)}- има максимум унутар -{[a, b]}-. Према теореми о ограничености, -{f}- је ограничено одогзо, постоји -{c}- најмања горња граница (супремум) од -{f(x)}-. Неопходно је наћи у -{[a, b]}- такво да . Нека је -{n}- природан број. Како је -{c}- најмања горња граница, није горња граница за -{f(x)}-. Стога, постоји у -{[a, b]}- такво да < -{f}-(). Ово дефинише низ {}. Како је -{c}- горња граница за -{f(x)}-, < -{f}-() ≤ -{c}- за свако -{n}-. Стога, {-{f}-()} конвергира ка -{c}-.
Болцано-Вајерштрасова теорема нам говори да {} постоји у {} такво да {} конвергира неком и, како је -{[a, b]}- затворен, је унутар -{[a, b]}-. Како је -{f(x)}- непрекидна на -{[a, b]}-, {-{f}-()} конвергира ка -{f}-(). Али, {-{f}-()} је подниз {-{f}-()} који конвергира ка -{c}-, па . Тада је максимум -{f(x)}-.
Примери
Следећи примери показују зашто домен функције мора да буде затворен и ограничен.
Ограничен. -{f(x) = x}- дефиницана на није ограничена одозго.
Затворен. -{f(x) = x}- дефинисана на [0,1) никад не постиже своју најмању горњу границу, 1.
Тополошка формулација
У општој топологији, Вајерштрасова теорема о екстремној вредности потиче из опште чињенице да је компактност очувана под непрекидношћу, и чињенице да је подскуп реалне праве компактан ако и само ако је и затворен и ограничен.