Астронаутика

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хаблов свемирски телескоп

Астронаутика је наука и инжењерија која истражује и развија технологију која омогућава путовања у космос, било да су та путовања са посадом или без ње (вештачки сателит). Истраживања космоса или астронаутика је интердисциплинарна наука која се базира на сазнању других наука, као што су: физика, аеродинамика, астрономија, математика, хемија, биологија, медицина, електроника и метеорологија.

Термин астронаутика (првобитно -{astronautique}- на француском) је 1920-их сковао Џ.Х. Росни, председник Гонкур академије, по аналогији са аеронаутиком.[1][2] Пошто постоји степен техничког преклапања између ова два поља, термин ваздухопловство се често користи за описивање оба одједном.[3] Године 1930, Роберт Есно-Пелтери је објавио прву књигу о новом истраживачком пољу.[4]

Као и код аеронаутике, ограничења масе, температуре и спољашњих сила захтевају да апликације у свемиру преживе екстремне услове: висококвалитетни вакуум, радијационо бомбардовање међупланетарног простора и магнетне појасеве ниске Земљине орбите. Свемирске лансирне ракете морају да издрже титанске силе, док сателити могу искусити огромне варијације у температури у веома кратким периодима.[5] Екстремна ограничења масе доводе до тога да се астронаутички инжењери суочавају са сталном потребом да уштеде масу у дизајну како би се максимизовала стварна носивост која достиже орбиту.

Историја

Рана историја астронаутике је теоријска: основну математику свемирског путовања установио је Исак Њутн у својој расправи из 1687. -{Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica}-.[6] Други математичари, као што су Швајцарац Леонард Ојлер и француско-италијански Жозеф Луј Лагранж такође су дали суштински допринос у 18. и 19. веку. Упркос томе, астронаутика је постала практична дисциплина тек средином 20. века. С друге стране, питање свемирских летова побуђивало је књижевну имагинацију таквих личности као што су Жил Верн и Херберт Џорџ Велс. Почетком 20. века, руски космиста Константин Циолковски извео је ракетну једначину, водећу једначину за ракетни погон, омогућавајући израчунавање коначне брзине ракете из масе свемирске летелице (m1), комбиноване масе погонског горива и свемирске летелице (m0) и издувна брзина погонског горива (ve).

Δv =veln⁡m0m1

До раних 1920-их, Роберт Х. Годард[7][8][9] је развијао ракете на течно гориво,[10][11][12] које ће за неколико деценија постати критична компонента у дизајну познате ракетa као што су В-2[13][14][15] и Сатурн V.[16][17]

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Клица-космос Шаблон:Технологија Шаблон:Нормативна контрола

  1. ↑ Шаблон:Cite web
  2. ↑ Шаблон:Cite book
  3. ↑ l'Astronomie, 1934, p. 325–326.
  4. ↑ Шаблон:Cite web
  5. ↑ Understanding Space: An Introduction to Astronautics, Sellers. 2nd Ed. McGraw-Hill (2000)
  6. ↑ Fundamentals of Astrodynamics, Bate, Mueller, and White. Dover: New York (1971).
  7. ↑ Шаблон:Cite web
  8. ↑ Шаблон:Cite web
  9. ↑ Шаблон:Cite web
  10. ↑ Шаблон:Cite book
  11. ↑ Шаблон:Cite book
  12. ↑ Шаблон:Cite web
  13. ↑ "Long-range" in the context of the time. See NASA history article Шаблон:Webarchive
  14. ↑ Шаблон:Cite magazine
  15. ↑ Шаблон:Cite web
  16. ↑ Шаблон:Citation
  17. ↑ Шаблон:Cite web
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Астронаутика&oldid=347”