Велика кружница

Извор: testwiki
Датум измене: 12. децембар 2024. у 22:30; аутор: imported>InternetArchiveBot (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Велика кружница дели сферу на две једнаке хемисфере

Велика кружница, такође позната као ортодром, сфере (лопте) је кружница која се добија пресеком сфере са равни која пролази кроз њен центар. Полупречник велике кружнице сфере једнак је полупречнику сфере на којој она лежи. Кроз сваке две тачке сфере које нису крајеви њеног пречника пролази само једна велика кружница сфере. Било које две велике кружнице сфере секу се у двема дијаметрално супротним тачкама сфере. Велика кружница је највећи круг који се може нацртати на било којој датој сфери. Било који пречник било које велике кружнице поклапа се са пречником сфере, те стога све велике кружнице имају исто средиште и обим једна са другом. Овај посебан случај кружнице сфере је у супротности са малом кружницом, односно пресеком сфере и равни која не пролази кроз центар. Сваки круг у Еуклидском 3-простору је велики круг тачно једне сфере.

За већину парова различитих тачака на површини сфере постоји јединствена велика кружница кроз две тачке. Изузетак је пар антиподних тачака, за које постоји бескрајно много великих кругова.[1] Мали лук великог круга између две тачке је најкраћи површински пут између њих. У том смислу, мали лук је аналоган „правим линијама“ у Еуклидској геометрији. Дужина мањег лука великог круга узима се као растојање између две тачке на површини сфере у Риманској геометрији где се такве велике кружнице називају Римановским кружницама.[2] Ове велике кружнице су геодезици сфере.[3][4]

Диск омеђен великом кружницом назива се велики диск: то је пресек лопте и равни која пролази кроз њено средиште.[5][6] У вишим димензијама, велике кружнице на -{n}--сфери пресек су -{n}--сфере и 2-равни које пролазе кроз координатни почетак у Еуклидском простору -{Rn + 1}-.

Извођење најкраћих стаза

Шаблон:See also

Да би се доказало да је мањи лук великог круга најкраћи пут који повезује две тачке на површини сфере, на њега се може применити варијациони рачун.[7][8][9][10]

Размотримо класу свих правилних путања од тачке p до друге тачке q. Могу се увести сферне координате тако да се p поклапа са северним полом. Било која крива на сфери која не пресеца ниједан пол, осим можда на крајњим тачкама, може се параметризовати помоћу

θ=θ(t),ϕ=ϕ(t),atb

под условом да се допусти да ϕ поприми произвољне реалне вредности. Инфинитезимална дужина лука у овим координатама је

ds=rθ'2+ϕ'2sin2θdt.

Стога, дужина криве γ од p до q је функционал крива дата са

S[γ]=rabθ'2+ϕ'2sin2θdt.

Према Ојлер-Лагранжовој једначини,[11][12] S[γ] је минимизован ако и само ако

sin2θϕθ'2+ϕ'2sin2θ=C,

при чему је C константа независна од t, и

sinθcosθϕ'2θ'2+ϕ'2sin2θ=ddtθθ'2+ϕ'2sin2θ.

Из прве од ове две једначине се може се добити да

ϕ=Cθsinθsin2θC2.

Интегришући обе стране и узимајући у обзир гранични услов, реално решење за C је нула. Стога,ϕ=0 и θ могу бити било које вредности између 0 и θ0, што значи да крива мора лежати на меридијану сфере. У картезијанским координатама ово је

xsinϕ0ycosϕ0=0

што је раван кроз координатни почетак, тј. центар сфере.

Примене

Неки примери великих кругова на небеској сфери укључују небески хоризонт,[13][14] небески екватор,[15][16] и еклиптику.[17][18] Велике кружнице се такође користе као прилично прецизне апроксимације геодезика на површини Земље за ваздушну или морску навигацију (иако то није савршена сфера), као и за сфероидна небеска тела.

Екватор идеализоване земље је велики круг и сваки меридијан и његов супротни меридијан чине велики круг.[19] Још један велики круг је онај који дели копнену и водену хемисферу. Велика кружница дели земљу на две хемисфере и ако велика кружница пролази кроз тачку она мора проћи кроз антиподалну тачку.

Фанкова трансформација интегрише функцију дуж свих великих кругова сфере.[20][21][22]

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Шаблон:Cite EB1911
  2. Gromov, M.: "Filling Riemannian manifolds", Journal of Differential Geometry 18 (1983), 1–147.
  3. Шаблон:Citation. See section 1.4.
  4. Шаблон:Citation
  5. Шаблон:Citation.
  6. Шаблон:Citation.
  7. Benesova, B. and Kruzik, M.: Шаблон:Cite journal. SIAM Review 59(4) (2017), 703–766.
  8. Bolza, O.: Lectures on the Calculus of Variations. Chelsea Publishing Company, 1904, available on Digital Mathematics library. 2nd edition republished in 1961, paperback in 2005, Шаблон:Cite book.
  9. Cassel, Kevin W.: Variational Methods with Applications in Science and Engineering, Cambridge University Press, 2013.
  10. Clegg, J.C.: Calculus of Variations, Interscience Publishers Inc., 1968.
  11. Шаблон:Cite book
  12. Roubicek, T.: Calculus of variations. Chap.17 in: Mathematical Tools for Physicists. (Ed. M. Grinfeld) J. Wiley, Weinheim. Шаблон:Page.
  13. Шаблон:Cite book
  14. Шаблон:Cite journal
  15. Шаблон:Cite web
  16. Шаблон:Cite journal
  17. Шаблон:Cite book
  18. Шаблон:Cite web
  19. Шаблон:Cite book
  20. Шаблон:Citation
  21. Шаблон:Citation
  22. Шаблон:Citation