Kosmološki horizont

Kosmološki horizont je mera udaljenosti sa koje bi se mogle dobiti informacije. Ovo uočljivo ograničenje nastaje zbog različitih svojstava opšte relativnosti, ekspandirajućeg svemira i fizike kosmologije Velikog praska. Kosmološki horizonti određuju veličinu i razmere svemira koji se može posmatrati. Ovaj članak objašnjava te horizonate.

Horizont čestica

Horizont čestica, koji se takođe naziva kosmološki horizont, dolazeći horizont ili kosmički svetlosni horizont, je maksimalna udaljenost sa koje je svetlost čestica mogla putovati do posmatrača u toku postojanja univerzuma. Ona predstavlja granicu između vidljivog i nevidljivog regiona univerzuma, tako da njegova udaljenost u sadašnjoj epohi definiše veličinu svemira koji se može posmatrati. Zbog širenja svemira, to nije samo starost univerzuma pomnožena brzinom svetlosti, kao u Hablovom horizontu, već brzina svetlosti pomnožena konformnim vremenom. Postojanje, svojstva i značaj kosmološkog horizonta zavise od konkretnog kosmološkog modela.

U smislu udaljenosti kretanja, horizont čestica je jednak konformnom vremenu koje je prošlo od Velikog praska, pomnoženom brzinom svetlosti. Uopšteno govoreći, konformno vreme u određeno vreme je dato u smislu faktora razmere $a$ sa,

$$\eta (t)=\underset{0}{\overset{t}{\int }}\frac{d{t}^{\prime }}{a(t^{\prime })}$$ ili $$\eta (a)=\underset{0}{\overset{a}{\int }}\frac{1}{a^{\prime }H(a^{\prime })}\frac{d{a}^{\prime }}{a^{\prime }}.$$

Horizont čestica je granica između dva regiona u tački u datom trenutku: jedan region definisan događajima koje je posmatrač već posmatrao, a drugi događajima koji se ne mogu posmatrati u tom trenutku. On predstavlja najdalju udaljenost sa koje sa mogu pronaći informacije iz prošlosti, i tako definiše univerzum koji se može posmatrati.

Spoljašnje veze

• Шаблон:Cite web