Hidroliza soli

Hidroliza soli se zasniva na reakciji jona koji ulaze u sastav soli sa vodom. Pošto nastaju usled elektrolitičke disocijacije soli, joni su po Levisovoj teoriji kiseline (katjoni) ili baze (anjoni).

$N{H}_4^{+}+H_{2}O\leftrightarrow N{H}_3+H_3{O}^{+}$

Pri rastvaranju određenih soli u vodi dolazi do reakcije između jona koji nastaju disocijacijom soli I molekula vode. Prema tome, ovo je reakcija kiselina I baza sa vodom, ali se u hemiji često upotrebljava naziv – hidroliza soli. Hidrolizom katjona i/ili anjona soli dolazi do promene pH vrednosti vode. Vodeni rastvori soli mogu da reaguju kiselo ili bazno, a u nekim slučajevima I neutralno. Usvojeno je da je hidroliza jona koji nastaje disocijacijom soli može zanemariti ako je vrednost njegove konstante hidrolize :$K_h(K_{a}ili{K}_b)<10^{-12}$

Soli jakih kiselina i jakih baza

Ne hidrolizuju I zbog toga vodeni rastvori ovih soli reaguju neutralno. Katjoni jakih baza(:$N{a}^{+},K^{+},B{a}^{2+}$)I anjoni jakih kiselina(:$Cl{O}_4^{-},S{O}_4^{-},C{l}^{-},N{O}_3^{-}$) ne reaguju sa vodom I zbog toga ne dolazi do promene pH vrednosti vode.

Primeri:$NaCl,NaN{O}_3,N{a}_{2}S{O}_4,BaC{l}_2,KN{O}_3$

Ostali katjoni I anjoni podležu hidrolizi, odnosno reaguju sa vodom , pri čemu se menjaju koncentracije $H^{+}$ i $O{H}^{-}$ Jona u odnosu na njihove ravnoteže koncentracije u čistoj vodi, I dolazi do promene pH vrednosti. Sve što moramo da znamo je da se koncentracija vodonikovih jona podešava tako da održi stalnu vrednost obe konstante: jonskog proizvoda vode I konstante kiselosti odnosno baznosti.

Soli slabih kiselina i jakih baza

Anjon slabe kiseline (anjonska baza) reaguje sa vodom po sledećoj jednačini , čija je ravnoteža pomerena udesno, pa rastvor ovakvih soli reaguje bazno

$A^{-}+H_{2}O\leftrightarrow HA+O{H}^{-}$

Iz konstante baznosti anjona izračunava se pH rastvora

$Kb=\frac{[HA]\cdot [O{H}^{-}]}{[A^{-}]}\cdot [O{H}^{-}]=\sqrt{K_b\cdot [A^{-}]}\cdot [H^{+}]=\frac{K_b}{\sqrt{K_b\cdot [A^{-}]}}$

Soli slabih baza i jakih kiselina

Katjona slabe baze (katjonska kiselina) reaguje sa vodom po sledećoj jednačini, čija je ravnoteža pomerena udesno pa rastvor ovakvih soli reaguje kiselo

$M^{+}+H_{2}O\leftrightarrow MOH+H^{+}$

$B{H}^{+}+H_{2}O\leftrightarrow B+H_3{O}^{+}$

Iz konstante kiselosti katjona izračunava se pH rastvora

$K_a=\frac{[B]\cdot [H_3{O}^{+}]}{[B{H}^{+}]};[H_3{O}^{+}]=\sqrt{K_a\cdot [B{H}^{+}]}$

Soli slabih kiselina i slabih baza

Anjon slabe kiseline (anjonska baza) I katjon slabe baze (katjonska kiselina) Reaguju sa vodom na sledeći način

$A^{-}+H_{2}O\leftrightarrow HA+O{H}^{-}$

$B{H}^{+}+H_{2}O\leftrightarrow B+H_3{O}^{+}$

Ravnoteža ovih reakcija je pomerena udesno, a rastvor reaguje neutralno, kiselo ili bazno u zavisnosti od vrednosti $K_{a}i{K}_b(K_a=K_b-neutralno,K_a>K_b-kiselo,K_a<K_b-bazno)$

Koncentracija vodonikovih jona (j pH) u rastvoru soli slabe baze I slabe kiseline je nezavisna od koncentracije:

$[H^{+}]=10^{-7}\sqrt{\frac{K_a}{K_b}}$

Hidroliza soli zavisi od prirode soli, temperature i koncentracije. Povećanjem temperature I smanjenjem koncentracije, hidroliza se povećava I obratno. Pošto je hidroliza povratna reakcija, na položaj ravnoteže se može uticati dodatkom zajedničkog jona. U slučaju da kao proizvodi hidrolize nastaju teško rastvoreni hidroksidi$(Al(OH{)}_3,Cr(OH{)}_3)$, ili gasovite supstance ($N{H}_3,C{O}_2.HCN,H_{2}S$), ne može se uspostaviti ravnoteža, pa je zbog toga hidroliza ireverzibilan process I naziva se potpuna hidroliza.

Reference

Opšta Hemija, Evica Ivanović (strana 31) Ravnoteže u vodenim rastvorima soli. Hidroliza soli Opšta hemija.

Spoljni linkovi

Opšta Hemija, Evica Ivanović

Literatura

Opšta Hemija, Evica Ivanović

Шаблон:Normativna kontrola