Хелмхолцова теорема

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хелмхолцова теорема или Хелмхолцова декомпозиција представља једну од теорема векторскога рачуна. Према тој теореми ако су дивергенција и ротор за тродимензионално векторско поље одређени у свакој тачки коначне области, тада унутар ње векторско поље може да се растави на две компоненте, једну иротациону (чији ротор је једнак нули) и другу соленоидну. Хелмолцова теорема је добила име по Херману фон Хелмхолцу.

Теорем

Ако су дивергенција и ротор за тродимензионално векторско поље 𝐅(𝐫) одређени у свакој тачки коначне области, тада се унутар те области то векторско поље може да се растави на две компоненте, једну иротациону (чији ротор је једнак нули) и другу соленоидну, тј:

𝐅(𝐫)=𝐅1(𝐫)+𝐅2(𝐫),

где је:

rot𝐅1(𝐫)=0 и
div𝐅2(𝐫)=0

То заправо значи да се такво векторско поље може генерирати са два потенцијала, једним скаларним φ и другим векторским 𝐀.

Потенцијали

Пошто је:

𝐅(𝐫)=𝐅1(𝐫)+𝐅2(𝐫),
rot𝐅1(𝐫)=0,
div𝐅2(𝐫)=0

Онда се те две функције даду изразити преко скаларнога потенцијала φ и векторскога потенцијала 𝐀 тј:

𝐅1=φ
𝐅2=×𝐀

односно:

𝐅=φ+×𝐀,

При томе је:

φ(𝐫)=14πV𝐅(𝐫)|𝐫𝐫|dV14πS𝐅(𝐫)d𝐒|𝐫𝐫|,
𝐀(𝐫)=14πV×𝐅(𝐫)|𝐫𝐫|dV+14πS𝐅(𝐫)×d𝐒|𝐫𝐫|.

Ако 𝐅(𝐫) опада довољно брзо у бесконачности, тада друга компонента тежи нули, па вреди:

φ(𝐫)=14πV𝐅(𝐫)|𝐫𝐫|dV,
𝐀(𝐫)=14πV×𝐅(𝐫)|𝐫𝐫|dV.

Лонгитудинална и трансверзална поља

Често се у физици те две компоненте векторскога поља помињу као лонгитудинална и трансверзална компонента. Таква терминологија настала је када се Фуријеовом трансформацијом од поља 𝐅 добије поље 𝐅~, које се онда у свакој тачки k декомпонира у две компоненте, од којих је лонгитудиналан у смеру k, а трансверзална вертикална на k. Тада имамо:

𝐅~(𝐤)=𝐅~l(𝐤)+𝐅~t(𝐤)
𝐤𝐅~t(𝐤)=0.
𝐤×𝐅~l(𝐤)=𝟎.

Инверзном Фуријеровом трансформацијом добијамо:

𝐅=𝐅t+𝐅l
𝐅t=0
×𝐅l=𝟎

што представља Хелмхолцову декомпозицију.

Литература

Шаблон:Нормативна контрола