Фробенијусов метод

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Фробенијусов метод представља један од метода решавања диференцијалних једначина другога реда облика:

z2u″+p(z)zu′+q(z)u=0

где су:

u′≡dudz и u″≡d2udz2 у близини регуларнога сингуларитета z=0. Поделимо ли са z2 добијамо диференцијалну једначину:
u″+p(z)zu′+q(z)z2u=0

Метода је добила име по немачком математичару Фердинанду Фробенијусу.

Метода

Према Фробенијусовој методи тражимо решење у облику реда:

u(z)=∑k=0∞Akzk+r,(A0≠0)

Диференцирањем добијамо:

u′(z)=∑k=0∞(k+r)Akzk+r−1
u″(z)=∑k=0∞(k+r−1)(k+r)Akzk+r−2

После тога горе добиујене редове супституирамо у диференцијалну једначину и добијамо:

z2∑k=0∞(k+r−1)(k+r)Akzk+r−2+zp(z)∑k=0∞(k+r)Akzk+r−1+q(z)∑k=0∞Akzk+r=∑k=0∞(k+r−1)(k+r)Akzk+r+p(z)∑k=0∞(k+r)Akzk+r+q(z)∑k=0∞Akzk+r=∑k=0∞(k+r−1)(k+r)Akzk+r+p(z)(k+r)Akzk+r+q(z)Akzk+r=∑k=0∞[(k+r−1)(k+r)+p(z)(k+r)+q(z)]Akzk+r=[r(r−1)+p(z)r+q(z)]A0zr+∑k=1∞[(k+r−1)(k+r)+p(z)(k+r)+q(z)]Akzk+r

Иницијални полином је следећи израз:

r(r−1)+p(0)r+q(0)=I(r)

Према општој дефиницији иницијални полиноми су коефицијенти најнижега степена по z. Општи израз за коефицијенте од zk + r је:

I(k+r)Ak+∑j=0k−1[(j+r)p(k−j)+q(k−j)]Aj

Ти коефицијенти треба да буду једнаки нули, јер они треба да представљају решења диференцијалне једначине, па следи:

I(k+r)Ak+∑j=0k−1[(j+r)p(k−j)+q(k−j)]Aj=0
∑j=0k−1[(j+r)p(k−j)+q(k−j)]Aj=−I(k+r)Ak
1−I(k+r)∑j=0k−1[(j+r)p(k−j)+q(k−j)]Aj=Ak

Горње решење са Ak је:

Ur(z)=∑k=0∞Akzk+r

и задовољава:

z2Ur(z)″+p(z)zUr(z)′+q(z)Ur(z)=I(r)zr

Одаберемо ли један од корена иницијалнога полинома, тада добијамо решење диференцијалне једначине.

Пример

Покушамо ли да решимо следећи диференцијалну једначину:

z2f″−zf′+(1−z)f=0

Поделимо ли је са z2 добијамо:

f″−1zf′+1−zz2f=f″−1zf′+(1z2−1z)f=0

Претпостављамо решења у облику реда:

f=∑k=0∞Akzk+r
f′=∑k=0∞(k+r)Akzk+r−1
f″=∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2

и та решења супституирамо у горњу једначину:

∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−1z∑k=0∞(k+r)Akzk+r−1+(1z2−1z)∑k=0∞Akzk+r=∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−1z∑k=0∞(k+r)Akzk+r−1+1z2∑k=0∞Akzk+r−1z∑k=0∞Akzk+r=∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−∑k=0∞(k+r)Akzk+r−2+∑k=0∞Akzk+r−2−∑k=0∞Akzk+r−1

Померамо индексе последње суме, тако да се добија:

=∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−∑k=0∞(k+r)Akzk+r−2+∑k=0∞Akzk+r−2−∑k−1=0∞Ak−1zk+r−2=∑k=0∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−∑k=0∞(k+r)Akzk+r−2+∑k=0∞Akzk+r−2−∑k=1∞Ak−1zk+r−2

Стартни индекс за k=0 се посебно пише, па се добија:

=((r)(r−1)A0zr−2)+∑k=1∞(k+r)(k+r−1)Akzk+r−2−((r)A0zr−2)−∑k=1∞(k+r)Akzk+r−2+(A0zr−2)+∑k=1∞Akzk+r−2−∑k=1∞Ak−1zk+r−2=(r(r−1)−r+1)A0zr−2+∑k=1∞(((k+r)(k+r−1)−(k+r)+1)Ak−Ak−1)zk+r−2

Једно решење добијамо решавањем иницијалнога полинома r(r − 1) − r + 1 = r2 − 2r + 1 = 0, односно добијамо да је 1 двоструки корен. Користећи тај корен коефицијенти од zk + r − 2 треба да буду нула, шта даје рекурзију:

((k+1)(k)−(k+1)+1)Ak−Ak−1=(k2)Ak−Ak−1=0
Ak=Ak−1k2

Пошто је омер Ak/Ak−1 рационална функција онда се ред може написати као општи хипергеометријски ред.

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје