Талес из Милета

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Инфокутија филозоф

Талес из Милета (Шаблон:Јез-гр; 626/623. п. н. е. — 548/545. п. н. е.) био је старогрчки пресократовски филозоф из Милета у Јонији, Мала Азија. Талес је био један од седам мудраца, оснивача античке Грчке.

Почев од историографије осамнаестог века,Шаблон:Sfn многи су га сматрали првим филозофом у грчкој традицији који се одвојио од употребе митологије за објашњење света и универзума, те је уместо тога објашњавао природне објекте и феномене нудећи натуралистичке теорије и хипотезе. Сматра се да је био први који се бавио математиком, науком и дедуктивним резоновањем.[1] Овај практични начин размишљања навео га је да верује да догађаји у свету нису последица натприродне интервенције, већ да имају природне узроке које разум и посматрање могу да открију.[2]

Скоро сви остали пресократовски филозофи су га следили у објашњавању природе као да произилази из јединства свега заснованог на постојању једне коначне супстанце уместо да користе митолошка објашњења. Аристотел је Талеса сматрао оснивачем Јонске школе филозофије и изнео је његову хипотезу да је изворни принцип природе и природа материје једна материјална супстанца — вода.[3] Талесов став да је сва природа заснована на постојању једне једине ултимативне супстанце, за коју је теоретски претпоставио да је вода, био је веома утицајан међу филозофима његовог времена. Талес је сматрао да Земља плута на води.

У математици, Талес је познат по теореми која носи његово име и први је познати појединац који је користио дедуктивно резоновање примењено на геометрију тако што је извео четири последице теореме. Сматра се да је успео да израчуна висину пирамида на основу њихових сенки, да је успео да пронађе извор реке Нил и израчуна удаљеност бродова од обале.[4] Талес је прва особа којој је приписано математичко откриће.Шаблон:Sfn Као астроном, сматра се да је предвидео потпуно помрачење Сунца 585. године пре нове ере[4] и открије положај сазвежђа Велики медвед, као и време солстиција и равнодневица. Познат по томе што је помогао лидијској војсци да пређе реку Халис.

Плутарх је написао да је „у то време, само Талес подигао филозофију од пуке спекулације до праксе“.[5] Многи, а посебно Аристотел, сматрали су га првим филозофом у грчкој традицији,[6][7] и он је иначе историјски признат као први појединац за кога се зна да се бавио научном филозофијом.[8][9] Често се назива оцем науке.[10][11] Талесов ученик такође из Милета био је филозоф Анаксимандар, из прве половине 6. века п. н. е.

Биографија

Главни извор који се тиче детаља о Талесовом животу и каријери је доксограф Диоген Лаертије, у свом делу из трећег века нове ере „Животи и мишљења истакнутих филозофа“.[12] Иако је то све што имамо, Диоген је писао око осам векова након Талесове смрти, а његови извори су често садржали „непоуздане или чак измишљене информације“.[13]Шаблон:Efn Познато је да је Талес био из Милета, трговачког града смештеног на ушћу реке Меандар, близу модерног Дидима у Турској.

Датуми Талесовог живота нису тачно познати, али су грубо утврђени на основу неколико догађаја поменутих у изворима. Према историчару Херодоту, који је писао у 5. веку пре нове ере, Талес је предвидео помрачење Сунца 585. године пре нове ере.[14] Хроника Аполодора из Атине, написана током 2. века пре нове ере, поставила је Талесово рођење око 625. године пре нове ере.[15][16]

Порекло

Јонска стоа на Светом путу у Милету.

Иако је вероватно да је Талес био Грк као и већина Милећана,[17] Херодот је описао Талеса као „Феничанина далеког порекла“.[18] Диоген Лаертије помиње Херодота, Дурида и Демокрита, који се сви слажу „да је Талес био син Хексамија и Клеобулине и да је припадао Телидима који су Феничани и међу најплеменитијим потомцима Кадма и Агенора“ који су протерани из Феникије, као и да је Талес био уписан као грађанин у Милету заједно са Нелејем.[19][12] Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.

Фридрих Ниче и други тумаче овај цитат само као да су његови преци били поморци Кадмејци из Беотије.[20][21] Такође је могуће да је био мешовитог порекла, с обзиром на то да је његов отац имао каријско име, а мајка грчко.[21][22][13] Диоген Лаертије изгледа да такође помиње алтернативни приказ: „Већина писаца, међутим, представља га као правог Милећанина и из угледне породице“.[23] Encyclopedia Britannica (1952) закључила је да је Талес највероватније био Милећанин племићког порекла и да је свакако био Грк.[22]

Диоген наставља, износећи још контрадикторних извештаја: један да се Талес оженио и или добио сина (Кибиста или Кибистона) или усвојио свог нећака истог имена; други да се никада није оженио, говорећи мајци као младић да је прерано за женидбу, а као старији човек да је прекасно.Шаблон:Efn Плутарх је раније испричао ову верзију: Солон је посетио Талеса и питао га зашто је остао самац; Талес је одговорио да му се не свиђа идеја да брине о деци. Ипак, неколико година касније, забринут за породицу, усвојио је свог нећака Кибиста.[24]

Путовања

Култура архаичне Грчке била је под великим утицајем културе Леванта и Месопотамије.[12] Каже се да се Талес бавио трговином и посетио Египат или Вавилон.[13] Међутим, не постоје јаки докази да је Талес икада посетио земље на Блиском истоку, а то питање је спорно међу научницима.[23] Посете таквим местима биле су уобичајено приписивање разним филозофима од стране каснијих писаца, посебно када су ови писци покушавали да објасне порекло свог математичког знања, као што је то случај са Талесом, Питагором или Еудоксом.[24][25]

Египат

Талес се можда школовао у Египту.

Неколико античких аутора претпоставља да је Талес, у једном тренутку свог живота, посетио Египат, где је учио о геометрији.[26] Сматра се могућим да је Талес посетио Египат, пошто је Милет тамо имао сталну колонију (Наукратис). Такође се каже да је Талес имао блиске контакте са тебанским свештеницима који су га подучавали, или чак да је можда он подучавао њих геометрији.[27][28] Могуће да је Талес знао за Египат из извештаја других, а да га заправо није посетио.[12]

Вавилон

Поред Египта, друга математички напредна, древна цивилизација пре Грка била је Вавилонија, још једно уобичајено приписивање путовања математички настројеном филозофу.[29] Историчари Роџер Л. Кук и Б.Л. Ван дер Варден сврставају се на страну вавилонског утицаја математике на Грке, наводећи употребу нпр. сексагезималног система (или базе 60).[29] Кук примећује: „Међутим, ова веза је контроверзна.“[29] Други историчари, попут Д. Р. Дикса, оспоравају идеју о вавилонском утицају на грчку математику. Јер до времена Хипарха (око 190–120. п. н. е.) њихов сексагезимални систем је био непознат.[30]

Херодот је написао да су Грци научили гномон од Вавилонаца. Талесовом следбенику Анаксимандру се приписује увођење гномона Грцима.[12] Херодот је такође писао да је пракса поделе дана на 12 делова, и полос, дошла до Грка од Вавилонаца.Шаблон:Efn Па ипак, и ово се оспорава, на пример од стране историчара Л. Жмуда, који истиче да је гномон био познат и Египћанима и Вавилонцима, подела дана на дванаест делова (и по аналогији годину) била је позната Египћанима већ у другом миленијуму пре нове ере, а идеја о полосу није коришћена ван Грчке у то време.[12][31]

Теорија и истраживања

Рани Грци, и друге цивилизације пре њих, често су се позивали на идиосинкратична објашњења природних појава позивајући се на вољу антропоморфних богова и хероја. Уместо тога, Талес је тежио да објасни природне појаве путем рационалних хипотеза које су се позивале на саме природне процесе — [32] логос, а не митос. Аристотел је заступао став да је Талес био први природни филозоф (physiologoi),[33][34] иако овај став обично није био усвојен међу другим писцима, чак ни међу онима унутар Аристотелове перипатетичке школе, све док став није постао истакнутији међу историчарима осамнаестог века.Шаблон:Sfn Такође, док су осталих седам мудраца били строги законодавци и државници, а не спекулативни филозофи, Плутарх је приметио „да се чинило да је Талес био једини мудрац тог времена који је своје спекулације носио изван домена практичног“.[35]

Вода као архе

Шаблон:See also

Талес приказан у Купатилима седам мудраца.

Талесова најпознатија идеја била је његова филозофска и космолошка теза да је све вода, која нам долази кроз одломак из Аристотелове Метафизике.[36] У делу, Аристотел је изнео Талесову теорију да је архе или изворни принцип природе једна материјална супстанца: вода. Аристотел је затим наставио да нуди низ претпоставки заснованих на сопственим запажањима како би пружио веродостојност разлозима зашто је Талес можда изнео ову идеју (иако је сам Аристотел није сматрао).

Иако је Аристотелова претпоставка о томе зашто је Талес сматрао воду изворним принципом материје његово сопствено размишљање, његова изјава да ју је Талес сматрао водом генерално се прихвата као истинско порекло од Талеса. Пишући вековима касније, Диоген Лаертски такође наводи да је Талес учио да „вода представља (ὑπεστήσατο, 'стајала испод') принцип свих ствари.“[35]Шаблон:Efn

Према Аристотелу:[36]

Оно од чега је све што постоји и од чега прво постаје и у шта се коначно претвара, чија супстанца остаје под њим, али се трансформише у квалитетима, то је, кажу, елемент и принцип ствари које јесу. ... Јер је неопходно да постоји нека природа (φύσις), једна или више од једне, од којих настају остале ствари објекта који се спасава... [Први филозофи] се не слажу сви око броја и природе ових принципа. Талес, оснивач ове врсте филозофије, каже да је то вода.

Он додаје:

Вероватно је ову претпоставку извео видећи да је храна влажна и да сама топлота настаје из влаге и зависи од ње за своје постојање (и оно из чега је нешто настало је увек његов први принцип). Своју претпоставку је извео из овога; а такође и из чињенице да семе свега има влажну природу, док је вода први принцип природе влажних ствари."[37]Шаблон:Efn

У књизи „Речник грчке и римске биографије и митологије“ из 1870. године наведено је следеће:[38]

У својој догми да је вода извор ствари, то јест, да је она оно из чега све настаје и у шта се све раствара, Талес је можда следио орфичке космогоније, док је, за разлику од њих, настојао да утврди истинитост тврдње. Стога, Аристотел, одмах након што га је назвао зачетником филозофије, износи разлоге за које се веровало да их је Талес навео у потврду те тврдње; јер да није постојао никакав писани развој тога, па чак ни било каква Талесова књига, доказују изрази које Аристотел користи када износи доктрине и доказе Милећана. (стр. 1016)

Већина се слаже да је Талесов печат на мисао јединство супстанције. Не само емпиријска тврдња да је све вода, већ дубља филозофска тврдња да је све једно. На пример, Фридрих Ниче је у својој „Филозофији у трагичном добу Грка“ написао:[39]

Грчка филозофија као да почиње апсурдном идејом, тврдњом да је „вода“ првобитно порекло и утроба свих ствари. Да ли је заиста потребно да озбиљно обратимо пажњу на ову тврдњу? Јесте, и то из три разлога. Прво, зато што нам говори нешто о првобитном пореклу свих ствари; друго, зато што то чини језиком лишеним слике или басне, и коначно, зато што је у њој садржана, макар само ембрионално, мисао: „све ствари су једно“.

Математика

Шаблон:Quote boxТалес је био познат по томе што је у Грчку увео теоријску и практичну употребу геометрије и описан је као прва особа на западу која је применила дедуктивно резоновање на геометрију, што га чини „првим математичарем“ Запада.[40][41][42] Такође му се приписује најстарија западна дефиниција броја: „збирка јединица“, „следећи египатски поглед“.[43][44]

Докази о примату Талеса долазе нам из књиге Прокла, који је живео хиљаду година касније, али се верује да је имао примерак Еудемове изгубљене књиге Историја геометрије (4. век пре нове ере).Шаблон:Efn Прокло је написао да је Талес био први који је посетио Египат и донео египатско проучавање математике у Грчку, и да је Талес „сам открио многе тврдње и открио основне принципе многих других својим наследницима, у неким случајевима његова метода је била општија, у другима емпиријскија“.[42] Поред Прокла, Хијероним са Родоса (3. век пре нове ере) такође наводи Талеса као првог грчког математичара.

Прокло приписује Талесу откриће да је круг пресечен својим пречником, да су углови основе једнакокраког троугла једнаки и да су вертикални углови једнаки.[45] Две фундаменталне теореме елементарне геометрије се обично називају Талесова теорема: једна од њих се односи на троугао уписан у круг и чија је једна страница пречник круга;Шаблон:R друга, такође названа теорема о пресеку, односи се на угао који пресецају две паралелне праве, формирајући пар сличних троуглова.

Савремени научници су скептични да је било ко у Талесово време производио математичке доказе по стандарду касније грчке математике, иако нема довољно директних доказа да би се извели чврсти закључци. Иако је Талес можда открио неке основне геометријске односе и пружио неко оправдање за њих, сада се сматра да приписивање формалних доказа њему представља спекулативну рационализацију и реконструкцију од стране каснијих аутора, а не конкретна достигнућа самог Талеса или његових савременика.[46]

Tалесова теорема

Шаблон:Main

Вертикални углови

Према једном аутору, током посете Египту,[47] Талес је приметио да када би Египћани цртали две линије које се секу, мерили би вертикалне углове како би се уверили да су једнаки.[48] Талес је закључио да се може доказати да су сви вертикални углови једнаки ако се прихвате неки општи појмови као што су: сви прави углови су једнаки, једнаки додати једнакима су једнаки, и једнаки одузети од једнаких су једнаки.

Правоугли троугао уписан у кружницу

Талесова теорема: ако је AC пречник, а B тачка на кругу пречника, угао ∠ ABC је прав угао.

Памфила каже да је, научивши геометрију од Египћана, Талес био први који је у круг уписао правоугли троугао, након чега је жртвовао вола.[49] Ово се понекад наводи као прво математичко откриће у историји.Шаблон:Sfn Због разлика међу сведочанствима, као што је прича о жртвовању вола која се приписује Питагори након открића Питагорине теореме, а не Талесу, неки историчари (као што је Д. Р. Дикс) доводе у питање да ли такве анегдоте имају икакву историјску вредност.[50]

Верује се да су Вавилонци знали теорему за посебне случајеве.[51][52] Теорема је поменута и доказана као део 31. тврдње у трећој књизи Еуклидових Елемената.[53] Дантеов Рај се позива на Талесову теорему током једног говора.[54]

Сличност троуглова

Прва Талесова теорема: Наспрамни углови које формирају две праве које се секу су једнаки (DEBC=AEAC=ADAB).

Прича је испричана код Диогена Лаертије, Плинија Старијег и Плутарха,[49][55] преузета од Хијеронима са Родоса, да је када је Талес посетио Египат,[47] измерио висину пирамида њиховим сенкама у тренутку када је његова сенка била једнака његовој висини.Шаблон:Efn Према Плутарху, то је задовољило фараона Амасида. Практичније речено, за Талеса се говорило да је имао способност да мери удаљеност бродова на мору.

Ове приче указују на познавање теореме о пресеку, и због тога је 26. предлог у првој књизи Еуклидових Елемената приписан Талесу.[56] Такође указују на то да је био упознат са египатским секедом, или секeдом, односом дужине и успона нагиба (котангенса).[57]Шаблон:Efn Према Кирку и Рејвену,[58] све што вам је потребно за овај подвиг су три равна штапа забодена на једном крају и познавање ваше надморске висине. Један штап иде вертикално у земљу. Други се поравнава. Трећим нишаните брод и израчунавате секед из висине штапа и његове удаљености од тачке уметања до линије вида.[59]

Астрономија

Уранија, муза астрономије, открива Талесу тајне неба.

Талес је такође био познати астроном, признат у антици због описа положаја Малог медведа, и сматрао је да би сазвежђе могло бити корисно као водич за навигацију на мору. Израчунао је трајање године и време равнодневица и солстиција. Такође му се приписује израчунавање положаја Плејада.[60]

Плутарх указује да је у његово време (око 100. године нове ере) постојало сачувано дело, „Астрономија“, састављено у стиху и приписано Талесу.[61] Док неки кажу да није оставио списе, други кажу да је написао „О солстицијуму“ и „О равнодневици“. „Наутички водич кроз звезде“ му се такође приписује, али то је било оспоравано чак и у античко доба.[60]Шаблон:Efn Ниједан спис који му се приписује није сачуван. Лобон из Аргуса тврдио је да Талесови списи износе двеста редова.[62]

Космолошки модел

Светоназор Талеса (лево) и ученика Анаксимандра (десно).

Талес је сматрао да Земља мора бити раван диск или хумка земље и прашине која плута у воденој површини.[61] Хераклит, Хомерик, наводи да је Талес до свог закључка дошао видећи како се влажна супстанца претвара у ваздух, слуз и земљу. Чини се вероватним да је Талес сматрао да копно потиче од воде на којој плута и океана који га окружују, можда инспирисан посматрањем наслага муља.[63]

Мислио је да су звезде кугле земље у пламену.[64] Чинило се да је тачно закључио да Месец рефлектује Сунчеву светлост.[65] Кратер на Месецу је назван у његову част.[66][61]

Метеорологија

Уместо да претпостави да су земљотреси резултат натприродних хирова, Талес их је објаснио теоријом да Земља плута на води и да се земљотреси дешавају када Земљу љуљају таласи.[67][68] Приписује му се прво посматрање Хијада, за које су стари људи претпостављали да указују на долазак кише када излазе са Сунцем.[69] Према Сенеки, Талес је објаснио поплаве Нила као последица тога што је реку повукао етезијски ветар.[70]

Пресе за маслине
Млин за маслине и преса за маслине из римског доба у Капернауму, у Израелу.

Прича, са различитим верзијама, описује како је Талес стекао богатство од бербе маслина предвиђањем времена. У једној верзији, купио је све пресе за маслине у Милету након што је предвидео време и добру жетву за одређену годину. У другој верзији приче, Аристотел објашњава да је Талес унапред резервисао пресе, са попустом, и могао их је изнајмити по високој цени када је потражња достигла врхунац, након свог предвиђања посебно добре жетве. Ова прва верзија приче представљала би прво историјски познато стварање и коришћење фјучерса, док би друга верзија била прво историјски познато стварање и коришћење опција.[67]

Аристотел објашњава да Талесов циљ у томе није био да се обогати, већ да докаже својим суграђанима из Милета да филозофија може бити корисна, супротно ономе што су мислили,[69] или, алтернативно, Талес се упустио у предузетнички подухват због личног изазова који му је поставила једна особа која га је питала зашто, ако је Талес био интелигентан и познати филозоф, још увек није стекао богатство.Шаблон:Cn

Предвиђање помрачења Сунца

Као што је горе поменуто, према Херодоту, Талес је предвидео помрачење Сунца које се догодило током битке између Лидијаца и Медијаца.[71] Међу помрачењима тог доба, само је помрачење од 28. маја 585. године пре нове ере достигло потпуност у Анадолији где се рат одиграо. Амерички писац Исак Асимов је описао ову битку као најранији историјски догађај чији је датум познат са прецизношћу у дан и назвао је предвиђање „рођењем науке“.[67][69]

Херодот пише да су се у шестој години рата Лидијци под краљем Алијатом и Медијци под Кијаксаром упустили у неодлучну битку када се дан изненада претворио у ноћ, што је довело до тога да обе стране обуставе борбу и преговарају о мировном споразуму. Херодот такође помиње да је Талес предвидео губитак дневног светла. Међутим, он не помиње локацију битке.[70]

Смрт и наслеђе

Детаљ из дела „Почеци науке“ (1906) од Велоза Салгада који приказује Талеса.

Диоген Лаертије цитира Аполодора који каже да је Талес умро у 78. години током 58. Олимпијаде (548–545. п. н. е.) и приписује његову смрт топлотном удару и жеђи док је гледао игре.[12]

Утицаји

Талес је имао дубок утицај на друге грчке мислиоце, а самим тим и на западну историју. Међутим, због оскудице извора о Талесу и неслагања између извештаја датих у сачуваним изворима, води се научна дебата о обиму утицаја који је Талес имао и на то који су грчки филозофи и математичари дошли после њега.Шаблон:Efn

Прва три филозофа у западној традицији били су космолози из Милета, а Талес је био први, затим Анаксимандар, а затим Анаксимен, и постали су познати као Милетска школа. Према Суди, Талес је био „учитељ и рођак“ Анаксимандра.[12] Уместо воде, Анаксимандар је сматрао да је све направљено од апејрона или неограниченог; док је Анаксимен, наследник Анаксимандра, можда више сличан Талесу, јер је сматрао да је све састављено од ваздуха..[12]

Џон Барнет (1892) је приметио:[24]

Коначно, имамо један признати пример филозофског еснафа, од питагорејаца. И показаће се да ће хипотеза, ако се тако назове, о редовној организацији научне активности сама по себи објаснити све чињенице. Развој доктрине у рукама Талеса, Анаксимандра и Анаксимена, на пример, може се схватити само као разрада једне идеје у школи са континуираном традицијом.

Талес се такође сматра утицајем на Питагору. Према Јамблиху, Питагора је „имао користи од Талесовог учења у многим аспектима, али његова највећа лекција била је да научи вредност уштеде времена“.[27] Постоје спекулације које извештавају да је Питагора, у овој причи Анаксимандров ученик, посетио Талеса као младић и да му је Талес саветовао да отпутује у Египат како би наставио своје филозофске и математичке студије.

Талес је такође сматран учитељем астронома Мандролита из Пријене.[28] Могуће је да је био и учитељ Клеострата из Тенеда.[12]

Напомене

Шаблон:Напомене

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Филозофија Шаблон:Грчка математика Шаблон:Седам мудраца Грчке Шаблон:Подножје

  1. ↑ Шаблон:Harvnb
  2. ↑ Шаблон:Cite book
  3. ↑ Шаблон:Cite book
  4. ↑ 4,0 4,1 Савић М., Цветковић В., Цекић Н., (2003). Филозофија за средњу школу. Београд: Завод за уџбенике.
  5. ↑ Шаблон:Cite book
  6. ↑ Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b18.
  7. ↑ Шаблон:Cite DGRBM
  8. ↑ Шаблон:Cite web. University of Virginia
  9. ↑ Шаблон:Cite book
  10. ↑ Шаблон:Harvnb
  11. ↑ Шаблон:Harvnb
  12. ↑ 12,00 12,01 12,02 12,03 12,04 12,05 12,06 12,07 12,08 12,09 Translation of his biography on Thales: Шаблон:Cite web. classicpersuasion site; original Greek text, under ΘΑΛΗΣ, the Library of Ancient Texts Online site.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 See Шаблон:Cite book
  14. ↑ Herodotus, 1.74.2, and A. D. Godley's footnote 1; Pliny, 2.9 (12) and Bostock's footnote 2.
  15. ↑ Шаблон:Cite book
  16. ↑ Шаблон:Cite book
  17. ↑ Шаблон:Cite book
  18. ↑ Шаблон:Cite book
  19. ↑ Шаблон:Cite book
  20. ↑ Шаблон:Cite book
  21. ↑ 21,0 21,1 Alexander Herda. Burying a sage: the heroon of Thales in the agora of Miletos: With remarks on some other excavated Heroa and on cults and graves of the mythical founders of the city. 2èmes Rencontres d'archéologie de l'IFEA : Le Mort dans la ville Pratiques, contextes et impacts des inhumations intra-muros en Anatolie, du début de l'Age du Bronze à l'époque romaine., Nov 2011, Istanbul, Turkey. Шаблон:P.
  22. ↑ 22,0 22,1 Шаблон:Cite book
  23. ↑ 23,0 23,1 Шаблон:Cite book
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 Шаблон:Cite book
  25. ↑ Шаблон:Harvnb
  26. ↑ Шаблон:Cite book
  27. ↑ 27,0 27,1 Шаблон:Cite book
  28. ↑ 28,0 28,1 Plutarch, On Isis And Osiris, ch. 10.
  29. ↑ 29,0 29,1 29,2 Шаблон:Cite book
  30. ↑ Шаблон:Cite journal
  31. ↑ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „auto-f4b5af”.
  32. ↑ Шаблон:Cite book
  33. ↑ Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b. -{R|http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg025.perseus-eng1:1.983b}-
  34. ↑ Шаблон:Cite DGRBM
  35. ↑ 35,0 35,1 Plutarch, Life of Solon, 3.5  
  36. ↑ 36,0 36,1 Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b. -{R|http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg025.perseus-eng1:1.983b}-
  37. ↑ Шаблон:Cite book
  38. ↑ Шаблон:Cite DGRBM
  39. ↑ § 3
  40. ↑ Шаблон:Cite book
  41. ↑ Шаблон:Harvnb
  42. ↑ 42,0 42,1 Шаблон:Cite journal
  43. ↑ Шаблон:Cite web
  44. ↑ A History of Greek Mathematics, Heath, Шаблон:P.
  45. ↑ Шаблон:Cite book
  46. ↑ Шаблон:Cite book
  47. ↑ 47,0 47,1 Шаблон:Cite book
  48. ↑ Шаблон:Cite book
  49. ↑ 49,0 49,1 Шаблон:Cite journal
  50. ↑ Шаблон:Cite journal
  51. ↑ Шаблон:Cite book. UNESCO, ,
  52. ↑ Boyer, Carl B. and Merzbach, Uta C. Шаблон:Cite book. John Wiley and Sons, Chapter IV.
  53. ↑ Шаблон:Cite book Originally published by Cambridge University Press. 1st edition 1908, 2nd edition 1926.
  54. ↑ canto 13, lines 101–102
  55. ↑ Plutarch, Moralia, The Dinner of the Seven Wise Men, 147A
  56. ↑ Шаблон:Cite web
  57. ↑ History of Astronomy, by Richard Perason, Шаблон:P.
  58. ↑ Шаблон:Cite book
  59. ↑ Proclus, In Euclidem, 352
  60. ↑ 60,0 60,1 Шаблон:Cite book
  61. ↑ 61,0 61,1 61,2 Шаблон:MacTutor
  62. ↑ Шаблон:Cite book
  63. ↑ Шаблон:Cite book
  64. ↑ Plato, Republic, Book 10, section 600a
  65. ↑ Pseudo-Plutarch, Placita Philosopharum § 2.28
  66. ↑ Шаблон:Cite web
  67. ↑ 67,0 67,1 67,2 Шаблон:Cite encyclopedia
  68. ↑ Шаблон:Cite book
  69. ↑ 69,0 69,1 69,2 History of Meteorology to 1800 by H. Howard Frisinger Шаблон:P.
  70. ↑ 70,0 70,1 History of Meteorology to 1800 by H. Howard Frisinger Шаблон:P.
  71. ↑ Herodotus, 1.74.2, and A. D. Godley's footnote 1; Pliny, 2.9 (12) and Bostock's footnote 2.
Преузето са „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Талес_из_Милета&oldid=24”