Сол Крипке

Сол Арон Крипке (Шаблон:IPAc-en; 13. новембар 1940 — 15. септембар 2022) био је амерички аналитички филозоф и логичар. Био је истакнути професор филозофије на Градском универзитету у Њујорку и професор емеритус на Универзитету Принстон. Од 1960-их до своје смрти, био је централна фигура у бројним областима везаним за математичку и модалну логику, филозофија језика и математике, метафизику, епистемологију и теорију рекурзије.

Крипке је дао утицајне и оригиналне доприносе логици, посебно модалној логици. Његов главни допринос је семантика за модалну логику која укључује могуће светове, данас позната као Крипкеова семантика. Добио је 2001. године Шокову награду за логику и филозофију.

Крипке је такође био делимично одговоран за оживљавање метафизике и есенцијализма након опадања логичког позитивизма, тврдећи да је нужност метафизички појам различит од епистемичког појма а приори, и да постоје нужне истине које су познате а постериори, као што је да је вода H₂O. Серија предавања на Принстону из 1970. године, објављена у облику књиге 1980. као Име и нужност, сматра се једним од најважнијих филозофских дела 20. века. Оно је увело концепт имена као крутих дизагнатора, који означавају (било да бирају, означавају, реферишу на) исти објекат у сваком могућем свету, за разлику од описа. Такође је успоставило Крипкеову узрочну теорију референције, оспоравајући дескриптивну теорију која се налази у концепту смисла и референције Готлоба Фрегеа и теорији описа Бертранда Расела. Крипке се често посматра у опозицији са другим великим филозофом касног 20. века који је одбацио логички позитивизам: В. В. О. Квајном. Квајн је одбацио есенцијализам и модалну логику.

Крипке је такође дао оригинално читање Лудвига Витгенштајна, познато као „Крипкенштајн”, у својој књизи Витгенштајн о правилима и приватном језику. Књига садржи његов аргумент о слеђењу правила, парадокс за скептицизам о значењу. Већи део његовог рада остаје необјављен или постоји само у виду аудио-снимака и приватно дистрибуираних рукописа.

Живот и каријера

Сол Крипке је био најстарије од троје деце рођене од стране Дороти К. Крипке и Мајера С. Крипкеа. Његов отац био је вођа Синагоге Бет Ел, једине конзервативне конгрегације у Омахи, у Небраски; његова мајка писала је јеврејске образовне књиге за децу. Сол и његове две сестре, Медлин и Нета, похађали су Основну школу Данди и Централну средњу школу у Омахи. Крипке је проглашен чудом од детета, научивши самостално старохебрејски до шесте године, прочитавши комплетна дела Шекспира до девете и савладавши дела Декарта и сложене математичке проблеме пре завршетка основне школе. Написао је своју прву теорему потпуности у модалној логици са 17 година, а објављена му је годину дана касније. Након завршетка средње школе 1958. године, Крипке је уписао Универзитет Харвард и дипломирао summa cum laude 1962. године са дипломом основних студија из математике. Током своје друге године на Харварду, предавао је курс логике на дипломским студијама на оближњем Институту за технологију Масачусетса (МИТ). По дипломирању је добио Фулбрајтову стипендију, а 1963. је именован у Друштво стипендиста (Society of Fellows). Крипке је касније изјавио: „Волео бих да сам могао да прескочим колеџ. Упознао сам неке занимљиве људе, али не могу рећи да сам било шта научио. Вероватно бих све то ионако научио само читајући самостално.” Његов рођак је Ерик Крипке, сценариста и телевизијски продуцент.

Након кратког предавања на Харварду, Крипке се 1968. преселио на Универзитет Рокфелер у Њујорку, где је предавао до 1976. године. Године 1978. преузео је професуру на Универзитету Принстон. Године 1988. добио је универзитетску Берманову награду за истакнута достигнућа у хуманистичким наукама. Године 2002. Крипке је почео да предаје на ЦУНИ-ју, а 2003. је тамо именован за истакнутог професора филозофије.

Крипке је примио почасне дипломе од Универзитета у Небраски у Омахи (1977), Универзитета Џонс Хопкинс (1997), Универзитета у Хаифи у Израелу (1998) и Универзитета у Пенсилванији (2005). Био је члан Америчког филозофског друштва и изабрани члан Америчке академије уметности и наука, а 1985. постао је дописни члан Британске академије. Освојио је Шокову награду за логику и филозофију 2001. године.

Крипке се оженио филозофкињом Маргарет Гилберт 1976. године. Развели су се 2000. године.

Крипке је преминуо од рака панкреаса 15. септембра 2022. године у Плејнсбору, у Њу Џерзију, у 81. години.

Рад

Пример Крипкеовог модела за линеарну темпоралну логику, специфичну модалну логику

Крипкеови доприноси филозофији укључују:

1. Крипкеову семантику за модалне и сродне логике, објављену у неколико есеја почевши од његових тинејџерских дана.
2. Његова предавања на Принстону из 1970. године Име и нужност (објављена 1972. и 1980. године), која су значајно реструктурирала филозофију језика.
3. Његову интерпретацију Витгенштајна.
4. Његову теорију истине.

Такође је дао допринос теорији рекурзије (види допустиви ординал и Крипке–Платекова теорија скупова).

Модална логика

Два Крипкеова ранија рада, "A Completeness Theorem in Modal Logic" (1959) и "Semantical Considerations on Modal Logic" (1963), од којих је први написан док је био тинејџер, бавила су се модалном логиком. Најпознатије логике у модалној породици конструисане су из слабе логике назване К, по Крипкеу. Крипке је увео сада већ стандардну Крипкеову семантику (такође познату као релациона семантика или семантика оквира) за модалне логике. Крипкеова семантика је формална семантика за некласичне логичке системе. Првобитно је створена за модалне логике, а касније је прилагођена интуиционистичкој логици и другим некласичним системима. Откриће Крипкеове семантике било је пробој у стварању некласичних логика, јер је теорија модела таквих логика пре Крипкеа била одсутна.

Крипкеов оквир или модални оквир је пар $⟨W,R⟩$, где је W непразан скуп, а R је бинарна релација на W. Елементи скупа W називају се чворови или светови, а R је познато као релација доступности. У зависности од својстава релације доступности (транзитивност, рефлексивност, итд.), одговарајући оквир се, по аналогији, описује као транзитиван, рефлексиван итд.

Крипкеов модел је тројка $⟨W,R,⊩⟩$, где је $⟨W,R⟩$ Крипкеов оквир, а $⊩$ је релација између чворова из W и модалних формула, таква да важи:

• $w⊩\mathrm{\neg }A$ ако и само ако $w⊮A$,
• $w⊩A\to B$ ако и само ако $w⊮A$ или $w⊩B$,
• $w⊩◻A$ ако и само ако $\mathrm{\forall }u(wRu$ имплицира $u⊩A)$.

Израз $w⊩A$ читамо као "w задовољава A", "A је задовољено у w", или "w форсира A". Релација $⊩$ се назива релација задовољења, евалуација, или релација форсирања. Релација задовољења је јединствено одређена њеном вредношћу на пропозиционим варијаблама.

Формула A је валидна у:

• моделу $⟨W,R,⊩⟩$, ако је $w⊩A$ за све w ∈ W,
• оквиру $⟨W,R⟩$, ако је валидна у $⟨W,R,⊩⟩$ за све могуће изборе $⊩$,
• класи C оквира или модела, ако је валидна у сваком члану из C.

Дефинишемо Thm(C) као скуп свих формула које су валидне у C. Обрнуто, ако је X скуп формула, нека Mod(X) буде класа свих оквира који чине валидном сваку формулу из X.

Модална логика (тј. скуп формула) L је поуздана у односу на класу оквира C, ако је L ⊆ Thm(C). L је потпуна у односу на C ако је L ⊇ Thm(C).

Семантика је корисна за истраживање логике (тј. система извођења) само ако семантичка релација последице одражава њен синтактички пандан, релацију изводивости. Витално је знати које су модалне логике поуздане и потпуне у односу на класу Крипкеових оквира, и за њих одредити која је то класа.

За било коју класу C Крипкеових оквира, Thm(C) је нормална модална логика (посебно, теореме минималне нормалне модалне логике, K, валидне су у сваком Крипкеовом моделу). Међутим, обрнуто генерално не важи. Постоје Крипке-непотпуне нормалне модалне логике, што је непроблематично, јер је већина проучаваних модалних система потпуна на класама оквира описаних једноставним условима.

Нормална модална логика L одговара класи оквира C, ако је C = Mod(L). Другим речима, C је највећа класа оквира таква да је L поуздана у односу на C. Из овога следи да је L Крипке-потпуна ако и само ако је потпуна на својој одговарајућој класи.

Канонски модели

За било коју нормалну модалну логику L, Крипкеов модел (који се назива канонски модел) може се конструисати тако да чини валидним тачно теореме из L, прилагођавањем стандардне технике коришћења максимално конзистентних скупова као модела.

Карлсонови модели

Поједностављена семантика, коју је открио Тим Карлсон, често се користи за полимодалне логике доказивости.

Интуиционистичка логика

Крипкеова семантика за интуиционистичку логику прати исте принципе као и семантика модалне логике, али користи другачију дефиницију задовољења.

Име и нужност

Насловна страна књиге Име и нужност

Три предавања која чине књигу Име и нужност представљају напад на дескриптивну теорију имена. Као алтернативу, Крипке је скицирао узрочну теорију референције, према којој име реферише на објекат на основу узрочне везе са објектом посредоване кроз заједнице говорника. Он истиче да су властита имена, за разлику од већине описа, крути дизагнатори. Такође је покренуо перспективу а постериори нужности — чињеница које су нужно истините, иако се могу сазнати само кроз емпиријско истраживање.

„Загонетка о веровању”

У свом чланку „Загонетка о веровању” ("A Puzzle about Belief", 1988), Крипке разматра како се преклапају веровања и теорија директне референције користећи пример дечака Пјера и његовог разумевања имена Лондона.

Витгенштајн

Први пут објављена 1982. године, Крипкеова књига Витгенштајн о правилима и приватном језику тврди да се централни аргумент Витгенштајнових Филозофских истраживања врти око разорног парадокса слеђења правила који подрива могућност да икада следимо правила у нашој употреби језика. Кованица „Крипкенштајн” је створена за ову Крипкеову интерпретацију.

Истина

У свом чланку "Outline of a Theory of Truth" из 1975. године, Крипке је показао да језик може конзистентно садржати сопствени предикат истинитости, нешто што је Алфред Тарски сматрао немогућим.

Сол Крипке држи предавање о Геделу на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари.

Центар Сол Крипке

Мисија Центра Сол Крипке (Saul Kripke Center) при ЦУНИ-ју је да сачува и промовише Крипкеов рад. Центар ствара дигиталну архиву претходно необјављених снимака његових предавања, бележака и преписке која датира из 1950-их.

Дела

• Име и нужност (Шаблон:Cite book). Cambridge, Mass.: , 1972. Шаблон:ISBN
• Витгенштајн о правилима и приватном језику (Шаблон:Cite book). Cambridge, Mass.: , 1982. Шаблон:ISBN
• Шаблон:Cite book.
• Шаблон:Cite book.

Награде и признања

• Фулбрајтов стипендиста (1962–1963)
• Друштво стипендиста, Универзитет Харвард (1963–1966).
• Доктор хуманистичких наука (Doctor of Humane Letters), почасна диплома, Универзитет у Небраски у Омахи, 1977.
• Члан, Америчка академија уметности и наука (1978–).
• Дописни члан, Британска академија (1985–).
• Берманова награда (Howard Behrman Award), Универзитет Принстон, 1988.
• Доктор хуманистичких наука, почасна диплома, Универзитет Џонс Хопкинс, 1997.
• Доктор хуманистичких наука, почасна диплома, Универзитет у Хаифи, Израел, 1998.
• Шокова награда у логици и филозофији, Шведска академија наука, 2001.
• Доктор хуманистичких наука, почасна диплома, Универзитет Пенсилваније, 2005.
• Члан, Америчко филозофско друштво (2005–).

Види још

• Аналитичка филозофија
• Модална логика

Литература

• Шаблон:Cite book.
• Шаблон:Cite book .
• Шаблон:Cite book.
• Taylor Branch (14. август 1977), "New Frontiers in American Philosophy". The New York Times Magazine.
• Шаблон:Cite book .
• Шаблон:Cite book. .
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book.
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book.
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book

Спољашње везе

• Радови и апстракти Сола Крипкеа
• ЦУНИ страница факултета за филозофију
• Архива Сола Крипкеа на ЦУНИ филозофском порталу