Пјер Ремон де Монмор
Шаблон:Научник Пјер Ремон де Монмор (Шаблон:Јез-фр) био је француски математичар, рођен у Паризу 27. октобра 1678, а умро у Паризу 7. октобра 1719. године. Његово име је првобитно било само Пјер Ремон (-{Rémond}- или -{Raymond}-). Његов отац га је притискао да упише права, али он се побунио и отпутовао у Енглеску и Немачку. У Француску се вратио 1699. године где је, пошто је добио велико наследство од свог оца, купио посед и узео име де Монмор. Био је пријатељ са неколицином других знаменитих математичара, посебно са Николасом Бернулијем, који је сарађивао са њим док је био у посети његовом поседу. Изабран је за члана Краљевског друштва 1715. године, док је поново био у Енглеској, а постао је и члан Француске академије наука 1716. године.
Де Монмор је познат по својој књизи о вероватноћи и играма на срећу, у којој је први пут уведено комбинаторно проучавање дисмутација. Такође је познат по томе што је дао назив Паскаловом троуглу по Блезу Паскалу, називајући га "-{Table de M. Pascal pour les combinaisons}-."
Још једна од тема де Монморових интереса биле су коначне разлике. Одредио је 1713. године суму -{n}- чланова коначног реда облика
где је Δ оператор разлике унапред. Ову теорему је независно поново открио Кристијан Голдбах 1718. године
Одабране публикације
- -{de Montmort, P. R.}- (1708). Essay d'analyse sur les jeux de hazard. Paris: Jacque Quillau. Seconde Edition, Revue & augmentée de plusieurs Lettres. Paris: Jacque Quillau. 1713.}-