Непрекидна Фуријеова трансформација

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Непрекидна фуријеова трансформација је линеарна математичка операција пресликавања функције у функцију, која нам омогућава да разделимо непрекидне, непериодичне функције (на пример сигнале) у непрекидан спектар. Ова трансформација се често назива скраћено Фуријеова трансформација.

Дефинисана је за неку функцију f(t) на следећи начин:

{f(t)}=F(ω)=12πf(t)eiωtdt,

а трансформација у обрнутом смеру је инверзна Фуријеова трансформација (Фуријеова синтеза) и гласи

1{F(ω)}=f(t)=12πF(ω)eiωtdω.

Примена ове трансформације је кључна у многим областима технике где се проучава простирање осцилација или зрачења које су функција промене амплитуде неке величине (веома често електричног сигнала) у зависности од времена. Тада Фуријеова трансформација представља амплитуде које су функција фреквенција, значи, свакој фреквенцији (ω=2πν) додељује се амплитуда из реалног домена.

Фуријеова трансформација и диференцијалне једначине

Путем Фуријеове трансформације ми прво претварамо линеарне диференцијалне једначине у „обичне“ линеарне једначине, у том простору их решавамо и на крају решења трансформишемо назад у простор одакле смо и кренули.

Посматрамо периодичне функције. Оне су у ствари елементи једног векторског простора. Унутрашњи производ две функције је тада овако дефинисан: f(t)g(t)=0Tf(t)g(t)dt

Као што су то у уобичајеном тродимензионалном простору 3 [1,0,0],[0,1,0] и [0,0,1], и у овом простору са функцијама имамо неке базе. Док у 3 имамо само три димензије и три базна вектора који у потпуности дефинишу простор, у простору са функцијама је то бесконачан број, тј. број димензија (и тиме базних вектора) је бесконачан.

Назовимо тај простор B, а његове базе bi. Онда сваку функцију можемо да раставимо:

f(t)=i=λibi

λi су коефицијенти који дефинишу дату функцију, што значи да трансформацију можемо да обрнемо и вратимо је у првобитни простор (илити облик). Цео процес, трансформацију, треба замислити као капију два паралелна простора. Када прођемо кроз капију, налазимо се у простору где ствари из првобитног простора изгледају другачије (а некад имају и другачије особине), али ипак представљају једне те исте ствари. То управо овде радимо. Нашу функцију шаљемо кроз капију, у другом простору је обрађујемо јер нам је тако згодније, а онда је тако обрађену шаљемо кроз неку другу капију да нам се врати у облику у којем можемо даље да је користимо у „свакодневном животу“.

Вратимо се Фуријеовој трансформацији. Претходно смо је означили као {f(t)}=F(ω) што ће у поласку бити наша прва капија.

Погледајмо шта се дешава са изводом:

1{F(ω)}=f(t)=12πF(ω)eiωtdω
f(t)=f(t)t=f(t)(12πF(ω)eiωtdω)t=12π(F(ω)eiωt)tdω
=12πF(ω)(eiωt)tdω=12πF(ω)iωeiωtdω

Станимо на овом колосеку и кренимо из једног другог смера:

{f(t)}=F(ω),F1(ω)=F(ω)iω

Онда је инверзна функција:

1{F1(ω)}=1{F(ω)iω}=12πF(ω)iωeiωtdω=f(t)

На крају закључимо:

{1{F(ω)iω}}=F(ω)iω
{f(t)}=iω{f(t)}

Хајде да погледамо како још Фуријеова трансформација реагује на збир две функције:

{f(t)+g(t)}=12π(f(t)+g(t))eiωtdt
=12πf(t)eiωt+g(t)eiωtdt=12π(f(t)eiωtdt+g(t)eiωtdt)
=12πf(t)eiωtdt+12πg(t)eiωtdt={f(t)}+{g(t)}

У рукама нам је сав алат неопходан да се посветимо диференцијалним једначинама.

Фуријеова трансформација као алат за решавање једначине топлотног провода

Узмимо да имамо неки прстен обима L и да нас интересује распоред температуре током времена. Добијамо проблем:

ut(x,t)=α2ux2(x,t),   <x<,t0
u(x,0)=f(x),   <x<
u(x,t) је распоред температуре у том прстену, α је нека позитивна константа, а f(x) је функција која дефинише распоред температуре на самом почетку (t=0).

u(x,t) трансформишемо помоћу Фуријеове трансформације:

u(x,t)=12πu^(k,t)eikxdk,    u^(k,t)=u(x,t)eikxdx

Правимо парцијални извод функције u(x,t) мењајући места и изводећи унутар интеграла:

ut(x,t)=ut(12πu^(k,t)eikxdk)=12πut(u^(k,t))eikxdk
2ux2(x,t)=2ux2(12πu^(k,t)eikxdk)=12π2ux2(u^(k,t))eikxdk=
=12π(ik)2u^(k,t)eikxdk=12π(ik)2u^(k,t)eikxdk=12πk2u^(k,t)eikxdk

Трансформишимо и другу једначину (наш полазни услов):

{u(x,0)}={f(x)}u^(k,0)=f^(k)

Сада наша диференцијална једначина постаје:

tu^(k,t)=αk2u^(k,t)
u^(k,0)=f^(k)

То је сада постала уобичајена диференцијална једначина, коју можемо да решимо на стандардан начин:

u^(k,t)=f^(k)eαk2t

Одатле можемо да дођемо до нашег решења за u(x,t) путем инверзне Фуријеове трансформације, а f^(k) добијамо тако што трансформишемо f(x):

u(x,t)=12πf^(k)eαk2t+ikxdk
f^(k)=f(x)eikxdx

Да би израз мало појаснили и разговетније написали, уводимо корен топлотног провода:

Kt(xx)=14παte(xx)24αt

x не би требало да нас збуњује. Није реч о изводу или нечему сличном, већ је x просто једна друга променљива која такође означава положај. Када убацимо корен топлотног провода у нашу u(x,t):

u(x,t)=Kt(xx)f(x)dx

У прстену обима L важи тада:

u(x,t)=0LKt(xx)f(x)dx

Конкретан пример

Имамо два дужа штапа. Један има температуру T1=T, а други T2=T. За време t<0 су раздвојени и задржавају константно своју температуру, а у тренутку t=0 их спајамо. Интересује нас како ће се температура распоредити. Нулту тачку постављамо у тачку где се та два штапа спајају.

Из датог изводимо полазну функцију f(x):

f(x)={T1=T,   x>0T2=T,  x0

Из поставе проблема знамо да мора да важи:

ut(x,t)=α2ux2(x,t),   <x<,t0
u(x,0)=f(x),   <x<

Наш циљ је да израчунамо u(x,t):

u(x,t)=Kt(xx)f(x)dx=0Kt(xx)(T)dx+0Kt(xx)(T)dx=
=T4παt(0e(xx)24αtdx+0e(xx)24αtdx)=
=T2π(x2αtey22dy+x2αtey22dy)=
=T2πx2αtx2αtey22dy

При интегрисању смо се послужили супституцијом y=(xx)2αt односно y=(xx)2αt=(xx)2αt.

У овом конкретном примеру је важило T1=T2=T, али када желимо да уопштимо формулу, довољно је за полазну тачку узети аритметичку средину двеју температура и мало претумбати крајњу функцију:

u(x,t)=T1+T22+T1+T2212πx2αtx2αtey22dy

Види још

Шаблон:Нормативна контрола