Момент пропињања

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Момент пропињања је збир свих аеродинамичких момената око попречне осе, укључујући и производ укупне аеродинамичке силе и њеног крака до тежишта, у равни симетрије авиона. У равнотеженом лету, момент пропињања авиона поништава се са генерисањем аеродинамичке силе на хоризонталном репу или на канару. Та сила делује на краку до тежишта авиона и тако ствара потребни компензујући момент за уравнотежење авиона.

У стационарном хоризонталном и свим осталим уравнотеженим режимима лета авиона, без ротације око „y“ осе, резултујући момент пропињања једнак је нули. Шаблон:Double image

Општа дефиниција

Датотека:Аеродинамички центар 5.svg
Компоненте аеродинамичке силе и момента

Аеропрофил је најпогоднији од свих аеро-тела за анализу дејства аеродинамичких сила и момената, због чега је погодан и као модел за разматрање момента пропињања (M).

Свако аеродинамичко тело, па и аеропрофил, имају положај реперне тачке за коју се односи момент, за коју се не мења вредност момента без обзира на положај аеро-тела. Та тачка се назива аеродинамички центар, а обележава се са -{ac}- (приказано на слици десно). Гледано у духу класичне механике, тај непроменљиви аеродинамички момент пропињања има карактер спрега, а обележава се са  Mac. На основу претходно изнетог, на аеро-телу дејство аеродинамичких сила и момента пропињања, у равни симетрије, приказује се као на слици десно, са усвојеном нападном тачком сила -{ac}- и уз дејство спрега момента пропињања  Mac. На основу тих података се лако, за било коју произвољну тачку у тој равни симетрије, срачунава резултујући момент пропињања. Када се момент пропињања мери у аеротунелу, резултати се приказују у односу на тачку која је на положају 1/4 дужине тетиве, од нападне ивице аеропрофила.

У принципу, момент пропињања у аеродинамичким прорачунима увек је сведен на положај тежишта; то се математички може изразити на следећи начин:[1][2]

Mcg=Mac+Rz×𝐱cg+Rx×𝐲cg,

где су:

  • 𝐱cg — хоризонтално растојање између аеродинамичког центра и тежишта
  • 𝐲cg — вертикално растојање између аеродинамичког центра и тежишта

Коефицијент момента пропињања

Шаблон:Главни чланак

Датотека:Крива момента пропињања.svg
Крива момента пропињања у функцији нападног угла, мерено при две различите вредности Рејнолдсовог броја

Како се већ све аеродинамичке силе и моменти приказују у бездимензионим коефицијентима, то је случај и са моментом пропињања:

Cm=MqSl,

где су:

  •  Cm — коефицијент момента пропињања
  • q=12ρ v2 — динамички притисак
  • -{s}- — реперна површина
  • -{l}- — дужина тетиве

Резултати мерења  Cm у функцији нападног угла илустровани су на слици десно, при две различите вредности Рејнолдсових бројева.

У аеродинамичким прорачунима највише се користи градијент приказане зависности коефицијента момента пропињања у функцији нападног угла, пошто је та зависност у прихватљивој апроксимацији линеарна; посебно у одређеним сегментима важи релација:

 Cmα=CmαCmα=CmCzCzαCmCz=CmαCzα.

У статичкој стабилности авиона основни параметар је резерва стабилности CmCz.[1][3]

Доприноси делова авиона

Шаблон:Главни чланак Доприноси делова авиона на момент пропињања практично се одређују и цене у процесу анализе и синтезе статичке стабилности, преко утицаја на резерву стабилности. Доприноси се појединачно процењују и затим се интегришу оквирно од делова:[2][4]

CmCz=𝒊=1𝒊=𝒏(CmCz)i

На основу овако одређеног збирног доприноса могуће је одредити коефицијент момента пропињања авиона за жељени узгон:

 Cm= Cm0+CmCzCz,

где је:

 Cm0 — коефицијент момента пропињања при нултом узгону

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

  • -{Aerodinamika, Masinski fakultet Beograd,1992.g.,Prof. dr Tomislav Dragović, dipl. inž.}-

Спољашње везе

Шаблон:Портал бар

Шаблон:Нормативна контрола

  1. 1,0 1,1 -{Osnovi aerodinamičkih konstrukcija, prvi deo, pp. 46, Naučna knjiga, Beograd, 1950.g., Prof. univerziteta Miroslav Dr Nenadović dipl. inž.}-
  2. 2,0 2,1 Шаблон:Cite web
  3. Шаблон:Cite web
  4. -{Perkins, C.D., Hage, r.E. Aeroplane Performance Stability and Control, page 3-11, John Wiley, New York, 1950.}-