Мерење времена на Марсу

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
(Црвено) Дужине марсовских годишњих доба и времена у поређењу са годишњим добима на Земљи (плаво), са ознакама за пролећну равнодневицу, перихел и афел.

Иако не постоји стандард, бројни календари и други приступи мерењу времена предложени су за планету Марс. Онај који се најчешће виђа у научној литератури означава доба године као број степени на својој орбити од северне пролећне равнодневице, а све чешће се користи бројање марсовских година почевши од равнодневице која се догодила 11. априла 1955. године.[1][2]

Марс има нагиб осе и период ротације сличне онима на Земљи. Стога, он доживљава годишња доба пролећа, лета, јесени и зиме слично као и Земља. Марсов ексцентрицитет орбите је знатно већи, што узрокује да његова годишња доба значајно варирају у дужини. Сол, или марсовски дан, не разликује се много од земаљског дана: краћи је од сат времена дуже. Међутим, марсовска година је скоро двоструко дужа од земаљске године.

Солови

Шаблон:Main

Просечна дужина марсовског сидеричког дана је Шаблон:Nowrap (88.642,663 секунди на основу SI јединица), а дужина његовог соларног дана је Шаблон:Nowrap (88.775,244 секунди).[3] Одговарајуће вредности за Земљу су тренутно Шаблон:Nowrap и Шаблон:Nowrap, респективно, што даје фактор конверзије од Шаблон:Val земаљских дана по солу: дакле, Марсов соларни дан је само око 2,75% дужи од Земљиног; приближно 73 сола прође за сваких 75 земаљских дана.

Термин „сол” користе планетарни научници да би означили трајање соларног дана на Марсу. Термин је усвојен током Насиног пројекта Викинг (1976) како би се избегла забуна са земаљским „даном”.[4] По аналогији, Марсов „соларни сат” је Шаблон:Frac сола (Шаблон:Nowrap), „соларни минут” је Шаблон:Frac соларног сата (61,65 секунди), а „соларна секунда” је Шаблон:Frac соларног минута (1,0275 секунди).[5]

Марсовски датум у соловима

Када рачунају соларне дане на Земљи, астрономи често користе јулијанске дане — једноставно секвенцијално бројање дана — за потребе мерења времена. Аналоган систем за Марс је предложен „[з]а историјску корист у односу на атмосферска, визуелна мапирања и посматрања поларних капа Марса са Земље,Шаблон:Nbsp... секвенцијално бројање бројева солова”.Шаблон:Напомене Овај Марсовски датум у соловима (MSD) почиње „пре перихелне опозиције из 1877. године”. Тако је MSD текући број солова од 29. децембра 1873. (што је случајно датум рођења астронома Карла Ота Лампланда). Нумерички, Марсовски датум у соловима је дефинисан као Шаблон:Nowrap, где је JD јулијански датум користећи терестричко време.[6][7]

Доба дана

Конвенција коју су до сада користили пројекти свемирских летелица (лендера) била је набрајање локалног соларног времена помоћу 24-часовног „Марсовског сата” на којем су сати, минути и секунде 2,75% дужи од њихових стандардних (земаљских) трајања.

Ово има предност што није потребно руковање временима већим од 23:59, па се могу користити стандардни алати. Марсовско подне је 12:00, што је у земаљском времену 12 сати и 20 минута после поноћи.

За мисије Марс патфајндер, Ровер за истраживање Марса (МЕР), Феникс и Марсова научна лабораторија, оперативни тимови су радили по „Марсовском времену”, са радним распоредом синхронизованим са локалним временом на месту слетања на Марс, уместо са земаљским даном. То резултира тиме да распоред посаде клизи приближно 40 минута касније у земаљском времену сваког дана. Ручне сатове калибрисане према марсовском времену, уместо земаљског, користили су многи чланови МЕР тима.[8][9]

Локално соларно време има значајан утицај на планирање дневних активности лендера на Марсу. Дневно светло је потребно за соларне панеле слетелих свемирских летелица. Температура расте и пада нагло при изласку и заласку сунца јер Марс нема густу атмосферу и океане као Земља који би ублажили такве флуктуације. Недавно је постигнут консензус у научној заједници која проучава Марс да се слично дефинишу марсовски локални сати као Шаблон:Frac марсовског дана.[10]

Аналема за Марс

Као и на Земљи, и на Марсу постоји једначина времена која представља разлику између времена сунчаног сата и униформног (сатног) времена. Једначина времена је илустрована аналемом. Због ексцентрицитета орбите, дужина соларног дана није сасвим константна. Пошто је његов орбитални ексцентрицитет већи од Земљиног, дужина дана варира од просека за већи износ него код Земље, па стога његова једначина времена показује већу варијацију: на Марсу, Сунце може ићи 51 минут спорије или 40 минута брже од марсовског сата[3] (на Земљи, одговарајуће цифре су Шаблон:Nowrap спорије и Шаблон:Nowrap брже).

Марс има нулти меридијан, дефинисан као онај који пролази кроз мали кратер Ери-0. Нулти меридијан су први пут предложили немачки астрономи Вилхелм Бер и Јохан Хајнрих Медлер 1830. године, означен рачвањем у албедо карактеристици коју је касније италијански астроном Ђовани Скјапарели назвао Sinus Meridiani. Ову конвенцију је астрономска заједница спремно прихватила, што је резултирало тиме да је Марс имао универзално прихваћен нулти меридијан пола века пре него што је Међународна меридијанска конференција 1884. године успоставила један за Земљу. Дефиниција марсовског нултог меридијана је од тада прецизирана на основу снимака са свемирских летелица као центар кратера Ери-0 у Terra Meridiani.

Међутим, Марс нема временске зоне дефинисане у правилним интервалима од нултог меридијана, као на Земљи. Сваки лендер је до сада користио апроксимацију локалног соларног времена као свој референтни оквир, као што су градови на Земљи радили пре увођења стандардног времена у 19. веку. (Два ровера за истраживање Марса су случајно удаљена приближно 12 сати и 1 минут).

Од касних 1990-их и доласка Марс глобал сурвејора на Марс, најшире коришћени систем за одређивање локација на Марсу су планетоцентричне координате, које мере географску дужину 0°–360° источно и углове географске ширине од центра Марса.[11] Алтернативни систем који је коришћен пре тога су планетографске координате, које мере географске дужине као 0°–360° западно и одређују географске ширине мапиране на површину.[12] Међутим, планетографске координате остају у употреби, као на пример на пројекту орбитера MAVEN.[13]

Координисано марсовско време

Координисано марсовско време (MTC) је предложени марсовски аналог универзалном времену (UT1) на Земљи. Дефинише се као средње соларно време на Марсовом нултом меридијану. Назив „MTC” је намењен да буде паралела Земљином Координисаном универзалном времену (UTC), али је ово донекле погрешно: оно што разликује UTC од других облика UT су његове преступне секунде, али MTC не користи такву шему. MTC је ближе аналоган UT1.

Употреба термина „Марсовско координисано време” као планетарног стандардног времена први пут се појавила у чланку у часопису 2000. године.[6] Скраћеница „MTC” коришћена је у неким верзијама повезаног Mars24 Sunclock-а[14] који је кодирао Насин Годард институт за свемирске студије. Та апликација је такође означила стандардно време као „Еријево средње време” (AMT), по аналогији са Гриничким средњим временом (GMT). У астрономском контексту, „GMT” је застарели назив за Универзално време, или понекад специфичније за UT1.

Ни AMT ни MTC још увек нису коришћени у мерењу времена мисија. То се делимично приписује неизвесности у вези са позицијом кратера Ери-0 (у односу на друге географске дужине), што је значило да AMT не може бити реализован тако прецизно као локално време на тачкама које се проучавају. На почетку мисија Ровер за истраживање Марса, позициона неизвесност Ерија-0 одговарала је отприлике несигурности од 20 секунди у реализацији AMT-а. Како би се прецизирала локација нултог меридијана, предложено је да се она заснива на спецификацији да се лендер Викинг 1 налази на 47,95137°З.[15][16]

Сатови лендерских мисија

Када Насин свемирски лендер започне операције на Марсу, пролазни марсовски дани (солови) се прате једноставним нумеричким бројањем. Два лендера мисије Викинг, Марс Феникс, ровер Марсове научне лабораторије Кјуриосити, InSight и мисија Марс 2020 Персивиранс броје сол на који је лендер слетео као „Сол 0”. Марс Патфајндер и два Ровера за истраживање Марса су уместо тога дефинисали слетање као „Сол 1”.[17]

Свака успешна лендерска мисија до сада користила је своју „временску зону”, која одговара некој дефинисаној верзији локалног соларног времена на локацији слетања. Од девет успешних Насиних лендера на Марс до данас, осам је користило одступања од локалног средњег соларног времена (LMST) за локацију лендера, док је девети (Марс патфајндер) користио локално право соларно време (LTST).[6][3]

Информације о томе да ли је пројекат кинеског ровера Џуронг користио сличан систем мерења времена бележења броја сола и LMST (или одступања) нису објављене.

Лендери Викинг

„Локално време лендера” за два лендера мисије Викинг била су одступања од LMST-а на одговарајућим местима лендера. У оба случаја, почетна поноћ сата била је постављена тако да одговара локалној правој поноћи непосредно пре слетања.

Патфајндер

Марс Патфајндер користио је локално привидно соларно време на својој локацији слетања. Његова временска зона била је AAT−02:13:01, где је „AAT” Еријево привидно време (Airy Apparent Time), што значи привидно (право) соларно време на Ери-0. Разлика између правог и средњег соларног времена (AMT и AAT) је марсовска једначина времена.

Патфајндер је пратио дане са бројем солова почевши од Сола 1 (што одговара MSD 43905), на који је слетео ноћу у 02:56:55 (мисијски сат; 4:41 AMT).

Спирит и Опортјунити

Два ровера за истраживање Марса нису користила мисијске сатове усклађене са LMST-ом својих тачака слетања. За потребе планирања мисије, уместо тога су дефинисали временску скалу која би приближно ускладила сат са привидним соларним временом око половине номиналне примарне мисије од 90 солова. Ово се у планирању мисије називало „Хибридно локално соларно време” (HLST) или „МЕР алгоритам континуираног времена”. Ове временске скале биле су униформне у смислу средњег соларног времена (тј. апроксимирају средње време неке географске дужине) и нису прилагођаване како су ровери путовали. (Ровери су прелазили удаљености које су могле да направе разлику од неколико секунди у локалном соларном времену). HLST за Спирит је AMT+11:00:04 док је LMST на месту слетања AMT+11:41:55. HLST за Опортјунити је AMT−01:01:06 док је LMST на месту слетања AMT−00:22:06. Ниједан ровер вероватно никада неће стићи до географске дужине на којој његова временска скала мисије одговара локалном средњем времену. Међутим, за атмосферска мерења и друге научне сврхе, бележи се локално право соларно време.

Спирит и Опортјунити су оба започела бројање солова са Солом 1 на дан слетања, што одговара MSD 46216 и MSD 46236, респективно.

Феникс

Пројекат лендера Феникс специфицирао је мисијски сат који је одговарао LMST-у на планираној географској дужини слетања од 126,65°З (233,35°И).[18] Ово одговара мисијском сату од AMT−08:26:36. Стварно место слетања било је 0,900778° (19,8 км) источно од тога, што одговара Шаблон:Nowrap касније у локалном соларном времену. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 47776 (временска зона мисије); слетање се догодило око 16:35 LMST, што је MSD 47777 у 01:02 AMT.

Кјуриосити

Пројекат ровера Кјуриосити специфицирао је мисијски сат који је одговарао локалном средњем соларном времену на првобитно планираној географској дужини слетања од 137,42°И.[18] Ово одговара мисијском сату од AMT+09:09:40,8. Стварно место слетања било је око 0,02° (1,3 км) источно од тога, разлика од око 5 секунди у соларном времену. Локално средње соларно време такође је под утицајем кретања ровера; на 4,6°Ј, ово је око 1 секунда временске разлике за сваких 246 м померања дуж правца исток–запад. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 49269 (временска зона мисије); слетање се догодило око 14:53 LMST (05:53 AMT).

InSight

Пројекат лендера InSight специфицирао је мисијски сат који је одговарао локалном средњем соларном времену на планираном месту слетања од 135,97°И.[18] Ово одговара мисијском сату од AMT+09:03:53. Стварно место слетања било је на 135,623447°И, или 0,346553° (20,5 км) западно од референтне географске дужине, тако да је мисијски сат лендера Шаблон:Nowrap испред стварног средњег локалног соларног времена на локацији лендера. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 51511 (временска зона мисије); слетање се догодило око 14:23 LMST (05:14 AMT).

Персивиранс

Пројекат ровера Персивиранс специфицирао је мисијски сат који је одговарао локалном средњем соларном времену на планираној географској дужини слетања од 77,43°И.[19] Ово одговара мисијском сату од AMT+05:09:43. Стварно место слетања било је око 0,02° (1,2 км) источно од тога, разлика од око 5 секунди у соларном времену. Локално средње соларно време такође је под утицајем кретања ровера; на 18,4°С, ово је око 1 секунда временске разлике за сваких 234 м померања у правцу исток–запад. Датум се чува помоћу бројања солова мисијског сата са слетањем које се догодило на Сол 0, што одговара MSD 52304 (временска зона мисије); слетање се догодило око 15:54 LMST (10:44 AMT).

Резиме

Резиме сатова и бројања солова марсовских мисија
Мисија Реф. лонг. Одступање сата Тип Епоха (LT)
Патфајндер (1997) 33,25°З AAT−02:13:01 LTST Сол 1 = MSD 43905
Спирит (2004) 165,01°И AMT+11:00:04 HLST Сол 1 = MSD 46216
Опортјунити (2004) 15,28°З AMT−01:01:06 HLST Сол 1 = MSD 46236
Феникс (2008) 126,65°З AMT−08:26:36 LMST Сол 0 = MSD 47776
Кјуриосити (2012) 137,42°И AMT+09:09:41 LMST Сол 0 = MSD 49269
InSight (2018) 135,97°И AMT+09:03:53 LMST Сол 0 = MSD 51511
Персивиранс (2021) 77,43°И AMT+05:09:43 LMST Сол 0 = MSD 52304

Године

Дијаграм Персивала Лоуела који пореди марсовску и земаљску годину

Дефиниција године и годишњих доба

Дужина времена потребног да Марс направи једну орбиту око Сунца у односу на звезде, његова сидеричка година, износи око 686,98 земаљских соларних дана (≈ 1,88 земаљских година), или 668,5991 солова. Због ексцентрицитета Марсове орбите, годишња доба нису једнаке дужине. Под претпоставком да годишња доба теку од равнодневице до солстиција или обрнуто, сезона Ls 0 до Ls 90 (пролеће северне хемисфере и јесен јужне хемисфере) је најдужа сезона која траје 194 марсовска сола, а Ls 180 до Ls 270 (јесен северне хемисфере и пролеће јужне хемисфере) је најкраћа сезона, која траје само 142 марсовска сола.[20]

Као и на Земљи, сидеричка година није величина која је потребна за календарске сврхе. Слично томе, тропска година би се вероватно користила јер даје најбоље поклапање са напредовањем годишњих доба. Она је нешто краћа од сидеричке године због прецесије Марсове осе ротације. Циклус прецесије је 93.000 марсовских година (175.000 земаљских година), много дужи него на Земљи. Њена дужина у тропским годинама може се израчунати дељењем разлике између сидеричке године и тропске године са дужином тропске године.

Дужина тропске године зависи од почетне тачке мерења, због ефеката Другог Кеплеровог закона планетарног кретања и прецесије. Постоје различите могуће године укључујући годину мартовске (северне) равнодневице, годину јунског (северног) солстиција, годину септембарске (јужне) равнодневице, годину децембарског (јужног) солстиција и тропску годину засновану на средњем сунцу.

На Земљи је варијација у дужинама тропских година мала, при чему је средње време од јунског солстиција до јунског солстиција око хиљадити део дана краће од оног између два децембарска солстиција, али на Марсу је много веће због већег ексцентрицитета његове орбите. Година северне равнодневице је 668,5907 солова, година северног солстиција је 668,5880 солова, година јужне равнодневице је 668,5940 солова, а година јужног солстиција је 668,5958 солова (0,0078 солова више од године северног солстиција). (Пошто, као и Земља, северна и јужна хемисфера Марса имају супротна годишња доба, равнодневице и солстицији морају бити означени по хемисфери да би се уклонила двосмисленост).

Годишња доба почињу у интервалима од 90 степени соларне лонгитуде (Ls) на равнодневицама и солстицијумима.[10]

соларна лонгитуда (Ls) догађај месеци северна хемисфера јужна хемисфера
догађај годишње доба догађај годишње доба
0 северна равнодневица 1, 2, 3 пролећна равнодневица пролеће јесења равнодневица јесен
90 северни солстициј 4, 5, 6 летњи солстициј лето зимски солстициј зима
180 јужна равнодневица 7, 8, 9 јесења равнодневица јесен пролећна равнодневица пролеће
270 јужни солстициј 10, 11, 12 зимски солстициј зима летњи солстициј лето

Бројање година

За потребе набрајања марсовских година и олакшавања поређења података, систем који се све више користи у научној литератури, посебно у студијама марсовске климе, набраја године у односу на северну пролећну равнодневицу (Ls 0) која се догодила 11. априла 1955. године, означавајући тај датум као почетак Марсовске године 1 (MY1). Систем је први пут описан у раду фокусираном на сезонске варијације температуре од стране Тода Кленсија са Института за свемирске науке.[2] Иако су Кленси и коаутори описали избор као „арбитраран”, велика пешчана олуја из 1956. године пада у MY1.[21] Овај систем је проширен дефинисањем Марсовске године 0 (MY0) као почетка 24. маја 1953. године, и тако омогућава негативне бројеве година.[10]

Марсовски календари

Много пре него што су тимови за контролу мисија на Земљи почели да планирају радне смене према марсовском солу док су управљали свемирским летелицама на површини Марса, препознато је да људи вероватно могу да се прилагоде овом нешто дужем дневном периоду. Ово је сугерисало да би календар заснован на солу и марсовској години могао бити користан систем мерења времена за астрономе у кратком року и за истраживаче у будућности. За већину свакодневних активности на Земљи, људи не користе јулијанске дане, као што то чине астрономи, већ грегоријански календар, који је упркос разним компликацијама прилично користан. Омогућава лако одређивање да ли је један датум годишњица другог, да ли је датум у зими или пролећу, и колики је број година између два датума. Ово је много мање практично са бројањем јулијанских дана. Из сличних разлога, ако икада буде потребно да се планирају и координирају активности великих размера широм површине Марса, било би неопходно договорити се о календару.

Амерички астроном Персивал Лоуел изразио је доба године на Марсу у марсовским датумима који су били аналогни грегоријанским датумима, са 20. мартом, 21. јуном, 22. септембром и 21. децембром који означавају јужну равнодневицу, јужни солстициј, северну равнодневицу и северни солстициј, респективно; Лоуелов фокус био је на јужној хемисфери Марса јер је то хемисфера која се лакше посматра са Земље током повољних опозиција. Лоуелов систем није био прави календар, пошто је марсовски датум могао да обухвати скоро два цела сола; пре је то био згодан уређај за изражавање доба године на јужној хемисфери уместо хелиоцентричне лонгитуде, што би било мање разумљиво за опште читаоце.[24]

Књига италијанског астронома Менторе Мађинија из 1939. године описује календар који су годинама раније развили амерички астрономи Ендру Еликот Даглас и Вилијам Х. Пикеринг, у којем првих девет месеци садржи 56 солова, а последња три месеца 55 солова. Њихова календарска година почиње са северном равнодневицом 1. марта, имитирајући тако оригинални римски календар. Други датуми од астрономског значаја су: северни солстициј, 27. јун; јужна равнодневица, 36. септембар; јужни солстициј, 12. децембар; перихел, 31. новембар; и афел, 31. мај. Пикерингово укључивање марсовских датума у извештај о његовим посматрањима из 1916. можда је била прва употреба марсовског календара у астрономској публикацији.[25] Мађини наводи: „Ове датуме марсовског календара често користе опсерваторије...”[26] Упркос његовој тврдњи, овај систем је на крају пао у заборав, а на његовом месту су периодично предлагани нови системи који такође нису стекли довољно прихватања да би се трајно одржали.

Године 1936, када је покрет за реформу календара био на врхунцу, амерички астроном Роберт Г. Ејткен објавио је чланак у којем је изложио марсовски календар. У сваком кварталу постоје три месеца од 42 сола и четврти месец од 41 сола. Образац седмодневних недеља понавља се у двогодишњем циклусу, тј. календарска година увек почиње у недељу у непарним годинама, чиме се постиже вечити календар за Марс.[27]

Док претходни предлози за марсовски календар нису укључивали епоху, амерички астроном И. М. Левит развио је потпунији систем 1954. године. У ствари, Ралф Менцер, Левитов познаник који је био часовничар за компанију Хамилтон, направио је неколико сатова које је дизајнирао Левит да мере време и на Земљи и на Марсу. Такође су могли бити подешени да приказују датум на обе планете према Левитовом календару и епохи (епоха јулијанског дана 4713. п. н. е.).[28][29]

Чарлс Ф. Кејпен укључио је референце на марсовске датуме у технички извештај Лабораторије за млазни погон из 1966. године повезан са прелетом Маринер 4 поред Марса. Овај систем растеже грегоријански календар да би се уклопио у дужу марсовску годину, слично као што је Лоуел урадио 1895. године, с тим што 20. март, 21. јун, 22. септембар и 21. децембар означавају северну равнодневицу, северни солстициј, јужну равнодневицу и јужни солстициј, респективно.[30] Слично томе, Конвеј Б. Леови и др. такође су изразили време у терминима марсовских датума у раду из 1973. године који описује резултате са орбитера Маринер 9. [31]

Британски астроном Сер Патрик Мур описао је марсовски календар сопственог дизајна 1977. године. Његова идеја била је да подели марсовску годину на 18 месеци. Месеци 6, 12 и 18 имају 38 солова, док остали месеци садрже 37 солова.[32]

Амерички ваздухопловни инжењер и политиколог Томас Гејнгејл први пут је објавио информације о Даријанском календару 1986. године, са додатним детаљима објављеним 1998. и 2006. Има 24 месеца да би се прилагодио дужој марсовској години, док задржава појам „месеца” који је разумно сличан дужини земаљског месеца. На Марсу, „месец” не би имао никакве везе са орбиталним периодом било ког месеца Марса, пошто Фобос и Деимос круже за око 7 сати и 30 сати респективно. Међутим, Земља и Месец би генерално били видљиви голим оком када су изнад хоризонта ноћу, а време које је потребно Месецу да се помери од максималне сепарације у једном правцу до другог и назад како се види са Марса је близу лунарног месеца.[33][34][35]

Чешки астроном Јозеф Шуран понудио је дизајн марсовског календара 1997. године, у којем обична година има 672 марсовска дана распоређена у 24 месеца од 28 дана (или 4 недеље од по 7 дана); у преступним годинама, недеља на крају дванаестог месеца се изоставља.[36]

Холандски компјутерски програмер Г. Ј. Схаутен предложио је Лукашијански календар на 28. конвенцији Марсовског друштва 2025. године.[37][38] Он пружа универзални механизам, где су трајања дана и година променљива, како би се тачно ускладио сваки појединачни соларни дан и година и Сунце никада неће ићи брже или спорије од Лукашијанског сата. Ово је посебно релевантно за Марс, где Сунце може ићи до 51 минут спорије од марсовског сата са данима фиксног трајања[3]. Различите инстанце Лукашијанског календара могу се креирати за било које небеско тело са људским насељем. Инстанца за Марс користи трајања марсовских солова и година, док инстанца за Земљу користи оне земаљских дана и година. Ово омогућава аналогним мисијама на Земљи да користе исти календарски механизам као потенцијално насеље на Марсу.[39] Лукашијански календар има техничку имплементацију под лиценцом отвореног кода.[40]

Још једна варијанта марсовског календара, заснована на 22-годишњем циклусу преплитања година од 668 и 669 солова са завршном годином од 670 солова и поновним коришћењем земаљских имена за месеце и дане у недељи, објављена је у часопису Британског међупланетарног друштва 2025. године, од стране Дениса Силина.[41] Такође је доступна као Python пакет под лиценцом отвореног кода.[42]

Поређење предлога марсовских календара
Предлог Месеци Седмице Вечити? Систем преступа Дужина године Почетак године Епоха Реф
Даглас и Пикеринг (<1939) 12 (56 или 55 солова) 669 солова северна равнодневица
Ејткен (1936) 16 (42 или 41 сол) 95 или 96 (7 солова) 2-годишњи 668 солова
Левит (1954) 12 (56 или 55 солова) сол 668 или 669 солова 4713. п. н. е. [43]
Мур (1977) 18 (38 или 37 солова) 669 солова
Гејнгејл (1986): Даријански календар 24 (28 или 27 солова) 96 (7 или 6 солова) да сол 668 или 669 солова северна равнодневица 1609; година 0 = Марсовска година -183
Шуран (1997) 24 (21 или 28 солова) 95 или 96 (7 солова) да седмица 672 или 665 солова
Иванов (2022) 14 (47 или 48 солова) 83 или 84 (8 солова) да седмица 664 или 672 сола
Лукашијански (2025) нема 67 (10 солова + финална седмица од 8 или 9 солова) да није потребно 668 или 669 солова јужни солстициј
Силин (2025) 12 (56 или 52-54 сола) 96 (7 солова + финална седмица од 3-5 солова) да сол 668, 669 или 670 солова северна равнодневица 1955.

Муров период од 37 солова

37 солова је најмањи цео број солова након којег Марсовски датум у соловима и Јулијански датум постају померени за цео дан. Алтернативно, може се посматрати као најмањи цео број солова потребан да било која марсовска временска зона заврши пун круг око земаљских временских зона. Конкретно, 37 солова је једнако 38 земаљских дана плус 24 минута 44 секунде.

Значајно је да период од 37 солова такође случајно скоро дели неколико временских величина од интереса у исто време. Конкретно:

  • Једна марсовска година је приближно једнака 18 × (37 солова) + 2,59897 солова
  • Два синодичка периода Земља-Марс су приближно једнака 41 × (37 солова) + 1,176 солова
  • Једна земаљска деценија је приближно једнака 96 × (37 солова) + 2,7018 солова

Ово чини период од 37 солова корисним и за временску синхронизацију између временских зона Земље и Марса, и за марсовске календаре,[32] јер се мали број преступних солова може једноставно додати како би се елиминисало календарско одступање у односу на марсовску годину, прозоре за лансирање Земља-Марс, или земаљске календаре.

Листа значајних догађаја у историји Марса

Шаблон:Further

Марсовско време у фикцији

Прва позната референца на време на Марсу појављује се у роману Персија Грега Кроз зодијак (1880). Примарне, секундарне, терцијарне и квартарне поделе сола засноване су на броју 12. Солови су нумерисани од 0 до краја године, без додатне структуре календара. Епоха је „унија свих раса и нација у једну Државу, унија која је формално успостављена пре 13.218 година”.[44]

20. век

Едгар Рајс Бароуз описао је, у Богови Марса (1913), поделе сола на зоде, ксате и талове.[45] Иако је можда био први који је направио грешку описујући марсовску годину као трајање од 687 марсовских дана, био је далеко од последњег.[46]

У роману Роберта А. Хајнлајна Црвена планета (1949), људи који живе на Марсу користе календар од 24 месеца, наизменично између познатих земаљских месеци и новостворених месеци као што су Церес и Зевс. На пример, Церес долази после марта и пре априла, док Зевс долази после октобра и пре новембра.[47]

Роман Артура Ч. Кларка Песак Марса (1951) помиње успут да је „понедељак следио недељу на уобичајен начин” и „месеци су такође имали иста имена, али су били дужине од педесет до шездесет дана”.[48]

У краткој причи Х. Бима Пајпера „Свејезички” (1957), марсовски календар и периодни систем елемената су кључеви за археологе који дешифрују записе које је оставила давно мртва марсовска цивилизација.[49]

Роман Курта Вонегата Сирене са Титана (1959) описује марсовски календар подељен на двадесет један месец: „дванаест са тридесет дана, и девет са тридесет један”, за укупно само 639 солова.[50]

Д. Г. Комптон наводи у свом роману Збогом, земаљска срећо (1966), током путовања затворског брода ка Марсу: „Нико на броду није имао праву идеју како би људи у насељу организовали своју годину од шест стотина осамдесет седам дана”.[51]

У делу Ијана Макдоналда Пут очаја (1988), смештеном на тераформираном Марсу (којег ликови књиге називају „Арес”), ликови прате подразумевани календар од 24 месеца чији су месеци портмантои грегоријанских месеци, као што су „Јулагуст”, „Аугтембар” и „Новодецембар”.Шаблон:Чињеница

И у роману Филипа К. Дика Временски помак на Марсу (1964) и у Марсовској трилогији (1992–1996) Ким Стенли Робинсона, сатови задржавају земаљске стандардне секунде, минуте и сате, али се замрзавају у поноћ на 39,5 минута. Како фиктивна колонизација Марса напредује, овај „временски помак” постаје нека врста „вештичијег сата”, време када се инхибиције могу одбацити, и слави се настајући идентитет Марса као одвојеног ентитета од Земље. (Није експлицитно речено да ли се ово дешава истовремено свуда на Марсу, или у локалну поноћ на свакој географској дужини.) Такође у Марсовској трилогији, календарска година је подељена на двадесет четири месеца. Имена месеци су иста као у грегоријанском календару, осим „1” или „2” испред да би се означило прво или друго појављивање тог месеца (на пример, 1. јануар, 2. јануар, 1. фебруар, 2. фебруар).Шаблон:Чињеница

21. век

У манга и аниме серији Aria (2001–2002), аутора Козуе Амано, смештеној на тераформираном Марсу, календарска година је такође подељена на двадесет четири месеца. Пратећи модерни јапански календар, месеци нису именовани већ нумерисани секвенцијално, идући од 1. месеца до 24. месеца.[52]

Даријански календар се помиње у неколико дела фикције смештених на Марсу:

  • Star Trek: Department of Temporal Investigations: Watching the Clock аутора Кристофера Л. Бенета, Pocket Books/Star Trek (26. април 2011)
  • Квантни лопов аутора Хануа Рајаниемија, Tor Books; Reprint edition (10. мај 2011)

У роману Ендија Вира Марсовац (2011) и његовој филмској адаптацији из 2015, солови се броје и често референцирају са натписима на екрану, како би се нагласила количина времена коју главни лик проводи на Марсу.[53]

У 4. сезони серије У име целог човечанства, која је великим делом смештена у бази на Марсу, постоје ручни сатови подешени на „Марсовско време” на исти начин као што се тренутно користе међу особљем роботских мисија на Марсу.

Формуле за израчунавање MSD и MTC

Марсовски датум у соловима (MSD) може се израчунати из јулијанског датума који се односи на терестричко време (TT), као:[54]

MSD=JDTT−2405522.00287791.0274912517

Терестричко време, међутим, није тако лако доступно као Координисано универзално време (UTC). TT се може израчунати из UTC прво додавањем разлике Шаблон:Nowrap која је позитиван цео број секунди који се повремено ажурира увођењем преступних секунди (види тренутни број преступних секунди), затим додавањем константне разлике Шаблон:Nowrap Ово доводи до следеће формуле која даје MSD из јулијанског датума према UTC:

MSD=JDUTC+TAI−UTC86400−2405522.00250541.0274912517

где је разлика Шаблон:Nowrap у секундама. JDUTC се заузврат може израчунати из било ког временског жига заснованог на епохи, додавањем јулијанског датума епохе временском жигу у данима. На пример, ако је Шаблон:Var Unix временски жиг у секундама, онда:

JDUTC=t86400+2440587.5

Следи, једноставном заменом:

MSD=t+(TAI−UTC)88775.244147+34127.2954262

MTC је фракциони део MSD-а, у сатима, минутима и секундама:[3]

MTC=(MSDmod1)×24h

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Шаблон:Cite web
  2. ↑ 2,0 2,1 Шаблон:Cite journal).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Шаблон:Cite web
  4. ↑ Шаблон:Cite journal
  5. ↑ Шаблон:Cite journal
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Шаблон:Cite journal
  7. ↑ Шаблон:Cite web
  8. ↑ Шаблон:Cite web
  9. ↑ Шаблон:Cite web
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Шаблон:Cite journal
  11. ↑ Шаблон:Cite conference
  12. ↑ Шаблон:Cite web
  13. ↑ Шаблон:Cite journal
  14. ↑ Шаблон:Cite web
  15. ↑ Шаблон:Cite journal
  16. ↑ Шаблон:Cite web
  17. ↑ Шаблон:Cite web
  18. ↑ 18,0 18,1 18,2 Шаблон:Cite web
  19. ↑ Шаблон:Cite web
  20. ↑ Шаблон:Citation NASA Technical Memorandum TM-105216, September 1991 (also published in Solar Energy, Шаблон:Page2).
  21. ↑ 21,0 21,1 Шаблон:Cite journal
  22. ↑ Шаблон:Cite web
  23. ↑ Шаблон:Cite journal
  24. ↑ Lowell, Percival. (1. 1. 1895). Mars. Houghton, Mifflin.
  25. ↑ Pickering, William H. (1. 1. 1916). "Report on Mars, No. 17." Popular Astronomy, Vol. 24, p.639.
  26. ↑ Maggini, Mentore. (1. 1. 1939). Il pianeta Marte. Scuola Tip. Figli Della Provvidenza.
  27. ↑ Aitken, Robert G. (1. 12. 1936). "Time Measures on Mars." Astronomical Society of the Pacific Leaflets, No. 95.
  28. ↑ Levitt, I. M. (1. 5. 1954). "Mars Clock and Calendar." Sky and Telescope, May 1954, pp. 216–217.
  29. ↑ Levitt, I. M. (1. 1. 1956). A Space Traveller's Guide to Mars. Henry Holt.
  30. ↑ Capen, Charles F. (1. 1. 1966). "The Mars 1964–1965 Apparition." Technical Report 32-990. Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology.
  31. ↑ Шаблон:Cite journal
  32. ↑ 32,0 32,1 Шаблон:Cite book
  33. ↑ Шаблон:Cite journal, p. 282–288.
  34. ↑ Gangale, Thomas. (1. 8. 1998). "The Darian Calendar". Mars Society. MAR 98-095. Proceedings of the Founding Convention of the Mars Society. Volume III. Ed. Robert M. Zubrin, Maggie Zubrin. San Diego, California. Univelt, Incorporated. 13-Aug-1998.
  35. ↑ Gangale, Thomas. (1. 7. 2006). "The Architecture of Time, Part 2: The Darian System for Mars." Society of Automotive Engineers. SAE 2006-01-2249.
  36. ↑ Шаблон:Cite journal
  37. ↑ Шаблон:Cite web
  38. ↑ Шаблон:Cite news
  39. ↑ Шаблон:Cite AV media
  40. ↑ Шаблон:Citation
  41. ↑ Шаблон:Cite web
  42. ↑ Шаблон:Citation
  43. ↑ Шаблон:Cite web
  44. ↑ Greg, Percy. (1. 1. 1880). Across the Zodiac: The Story of a Wrecked Record. Trübner.
  45. ↑ Burroughs, Edgar Rice. (1. 1. 1913). The Gods of Mars. All-Story. January–May.
  46. ↑ Burroughs, Edgar Rice. (1. 12. 1913). The Warlord of Mars. All-Story Magazine, December 1913 – March 1914.
  47. ↑ Шаблон:Cite webШаблон:Мртва веза
  48. ↑ Clarke, Arthur C. (1. 1. 1951). The Sands of Mars. Sidgwick & Jackson.
  49. ↑ Piper, H. Beam. (1. 2. 1957). "Omnilingual." Astounding Science Fiction, February.
  50. ↑ Vonnegut, Kurt. (1. 1. 1959). The Sirens of Titan. Delacorte.
  51. ↑ Compton. D. G. (1. 1. 1966). Farewell, Earth's Bliss. Hodder & Stoughton.
  52. ↑ Шаблон:Cite book
  53. ↑ Шаблон:Cite webШаблон:Cbignore "Ares 3 launched on July 7, 2035. They landed on Mars (Sol 1) on November 7, 2035. The story begins on Sol 6, which is November 12, 2035." – Andy Weir
  54. ↑ This is a trivial simplification of the formula Шаблон:Nowrap given in Mars24 Algorithm and Worked Examples.
Преузето са „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Мерење_времена_на_Марсу&oldid=7471”