Лоренцове трансформације

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Простор-време Лоренцове трансформације носе име по Хендрику Лоренцу. Уведене су да би се закони сабирања брзина и Галилејеве трансформације усагласиле са другим постулатом специјалне теорије релативности. Лоренцове трансформације су трансформације координата. Дуго су биле коришћене Галилејеве трансформације, али у условима специјалне теорије релативности њихова примена није била могућа. Лоренцове трансформације дају везу координата и једног догађаја из два референтна система и та веза је сагласна са теоријом релативности. Трансформације важе само у случају да се системи крећу без убрзања, равномерно праволинијски, или ако мирују, тј. важе за инерцијалне системе.

Историја

Мајкелсон—Морлијев експеримент, који је био изведен крајем деветнаестог века, показао је да брзина светлости не зависи од брзине кретања посматрача и извора светлости. Тај закључај је у наредних неколико деценија довео до револуције у механици. Резултат Мајкеслон-Морлијев огледа је био у директној супротности са класичним (Галилејевим) законом сабирања светлости, и заменили су их Лоренцовим трансформацијама. Лоренцове силе су имале утицај на многе делове механике, следиле су нове дефиниције за импулс, енергију и силу. Једна од важних последица Лоренцових трансформација је енергија масе, чија је вредност изражена једном од најславнијих формула у физици E=mc2.

Извођење формула

Трансформације у непокретним системима

Разматрањем једнодимензионалног случаја у којем се траже трансформације у складу са чињеницом да су брзине светлости исте у сваком инерцијалном систему. У случају да оба инерцијална система мирују један у односу на други, лако се може установити да је у оба система вредност брзине светлости иста.

x=x+x0
t=t

где је x je x координата у систему Ѕ, х’ је х координата у систему Ѕ’ х0 је положај система Ѕ’ у систему Ѕ, t је време у систему Ѕ, а t време у систему Ѕ’. Посматрајући из система Ѕ’, нека светлост крене у тренутку t’1 из система Ѕ’ и дође до неког положају у систему Ѕ у тренутку t’2. Брзина светлости у систему Ѕ је означена са с, а у систему Ѕ’ са с’.

 c=x2x1 t2t1
 c=x'2x'1 t'2t'1
x=x+x0x1=x'1+x0x2=x'2+x0
t=tt1=t'1t2=t'2
 c=(x'2+x0)(x'1+x0) t'2t'1
 c=x'2x'1+x0x0 t'2t'1
 c=x'2x'1 t'2t'1
c=c

Кретање у правцу х-осе

Трансформације у непокретним системима не важе, ако тражене трансформације нису линеарне у односу на време и положај. Стога се претпоставља да су тражене трансформације облика:

x=Ax+Bt
t=Cx+Dt

Нека се систем Ѕ’ у систем Ѕ креће брзином u дуж х-осе. У почетном тренутку координатни почеци система се поклапају. Посматрањем координатног почетка система Ѕ’ у систему Ѕ важе следеће тврдње:

x=0
x=vt

следи

x=Bt
t=Dt
vt=Bt
vDt=Bt
B=vD

сменом B са v*D добија се

x=Ax+vDt
t=Cx+Dt

Aко се ситуација посматра из система Ѕ’, посматрањем система Ѕ који се креће следи

x=0
x=vt

апсолутна вредност брзине другог система је у оба случаја иста

0=Avt+Dvt
0=vt(A+D)

уз претпоставку да се системи крећу међусобно брзином различитом од нуле горњи израз се може поделити са t’*v

0=A+D
A=D

сменом D са А добија се

x=A(x+vt)
t=Cx+At

У другом случају. Нека се систем Ѕ’ у систем Ѕ креће брзином u дуж х-осе. У почетном тренутку координатни почеци система се поклапају. Нека у том тренутку светлост крене из координатног почетка у позитивном смеру дуж х-осе. Пошто се светлост креће једнаком брзином у оба система важи

c=xt=xt

из претходних трансформација следи

xt=A(x+vt)Cx+At

употребом x’ = ct’ добија се

c=A(ct+vt)Cct+At
c=At(c+v)t(Cc+A)
c2C+Ac=A(c+v)
C=A[(c+v)c]c2
C=Avc2

чиме се поједностављује трансформација и добија се

x=A(x+vt)
t=A(vc2x+t)

Разлика између система Ѕ и Ѕ’ је у предзнаку релативне брзине другог система у односу на први. Под претпоставком да је константа А независна од предзнака брзине. Тада за оба система вреде исте трансформације. Разлика у трансформацијама за Ѕ’ систем је та да ће у њему уместо релативне брзине v бити иста брзина, али супротног предзнака.

x=A(x+vt)
x=A(xvt)

Ако у почетном тренутку из координатног почетка полази фотон у позитивном смеру апсцисе добију се релације:

ct=A(ct+vt)=At(c+v)
ct=A(ctvt)=At(cv)

Ако се те две једначине помноже међусобно добија се:

c2tt=A2tt(c2v2)
A2=c2c2v2
A2=11c2v2
A=11c2v2

Уврштавањем вредности А у постојеће трансформације добијамо:

 x=x+ut1u2c2
 x=xut1u2c2
z=z
y=y

Лоренцове трансформације за време:

 t=t+uxc21u2c2
 t=tuxc21u2c2

У специјалној теорији релативности се користе и ознаке

β=vc
γ=11c2v2

Стога се трансформације могу краће написати:

x=γ(x+vt)
t=γ(t+vc2x)

Кретање у правцу y и z осе

Трансформације изнад се односе само ако се кретање врши у правцу х-осе. Резултати су слични и за кретање у правцу y-осе и z-осе. За у-осу

t=γ(tvyc2)x=xy=γ(yvt)z=z

изведено из

[ctxyz]=[γ0βγ00100βγ0γ00001][ctxyz],

Где су v и \beta сада у правцу у-осе. За z–осу добија се

[ctxyz]=[γ00βγ01000010βγ00γ][ctxyz].

Лоренцова матрица се обично обележава великим словом ламбда

𝐗=[ctxyz] ,𝐗=[ctxyz],

или краће

𝐗=Λ(v)𝐗.

Кретање у било којем правцу

Векторска форма

𝐫=𝐫+𝐫
𝐫𝐯=𝐫𝐯+𝐫𝐯=rv
t=γ(t𝐫𝐯c2)𝐫=𝐫+γ(𝐫𝐯t)
γ(𝐯)=11v2c2
𝐫=𝐫+(γ1)𝐫γ𝐯t.
𝐫=r𝐯v=(𝐫𝐯v)𝐯v
𝐫=𝐫+(γ1v2𝐫𝐯γt)𝐯.

Форма матрице

[ct𝐫]=[γγβTγβ𝐈+(γ1)ββT/β2][ct𝐫]
β=𝐯c[βxβyβz]=1c[vxvyvz][β1β2β3]=1c[v1v2v3]
βT=𝐯Tc[βxβyβz]=1c[vxvyvz][β1β2β3]=1c[v1v2v3]
β=|β|=βx2+βy2+βz2.
[ctxyz]=[γγβxγβyγβzγβx1+(γ1)βx2β2(γ1)βxβyβ2(γ1)βxβzβ2γβy(γ1)βyβxβ21+(γ1)βy2β2(γ1)βyβzβ2γβz(γ1)βzβxβ2(γ1)βzβyβ21+(γ1)βz2β2][ctxyz].
𝐗=Λ(𝐯)𝐗.
[ctxyz]=[Λ00Λ01Λ02Λ03Λ10Λ11Λ12Λ13Λ20Λ21Λ22Λ23Λ30Λ31Λ32Λ33][ctxyz].
Λ00=γ,Λ0i=Λi0=γβi,Λij=Λji=(γ1)βiβjβ2+δij=(γ1)vivjv2+δij,

Види још

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Navbox Шаблон:Нормативна контрола