Логичка последица

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Логичка последица (такође повластица) је фундаментални концепт у логици који описује однос између изјава које су истините када једна изјава логички следи из једне или више изјава. Ваљани логички аргумент је онај у којем закључак произилази из премиса, јер је закључак последица премиса. Филозофска анализа логичке последице укључује питања: "У ком смислу закључак следи из његових премиса?" и "Шта значи да закључак буде последица премиса?"[1] Сва филозофска логика има за циљ да пружи приказе природе логичке последице и природе логичке истине.[2]

Логичка последица је неопходна и формална, путем примера који се објашњавају формалним доказом и моделима интерпретације.[1] За реченицу се каже да је логичка последица скупа реченица, за дати језик, ако и само ако, користећи само логику (тј. без обзира на личне интерпретације реченица), реченица мора бити истинита ако је свака реченица у скупу истинита.[3]

Логичари праве прецизне рачуне о логичким последицама у вези са датим језиком , било конструисањем дедуктивног система за или формално намењеном семантиком за језик . Пољски логичар Алфред Тарски идентификовао је три карактеристике адекватне карактеризације повластице:

(1) Релација логичке последице се ослања на логичку форму реченица;

(2) Релација је а приори, тј. може се одредити са или без обзира на емпиријске доказе (чулно искуство); и

(3) Релација логичке последице има модалну компоненту.[3]

Референце

Шаблон:Извори

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола

  1. 1,0 1,1 Beall, JC and Restall, Greg, Logical Consequence The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2009 Edition), Edward N. Zalta (ed.).
  2. Quine, Willard Van Orman, Philosophy of Logic.
  3. 3,0 3,1 McKeon, Matthew, Logical Consequence Internet Encyclopedia of Philosophy.