Логика првог реда

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Логика првог реда или предикативни рачун првог реда је формални систем који се користи у математици, филозофији, лингвистици и рачунарству. Овде ћемо изложити само основни и најформалнији део нужан као потпора чланцима теорије скупова.

Логика првог реда

Логика првог реда или предикатска логика првог реда се базира на:

  • објектима,
  • својствима (унарним предикатима над објектима),
  • релацијама (н-арним предикатима над објектима),
  • функцијама (пресликавањима објеката на објекте).

Синтакса логике првог реда

Исказ → ПростИсказ
       |Исказ Свеза Исказ
|Квантификатор Променљива Исказ
|¬ Реченица
|(Реченица)
ПростИсказ → Предикат(Објект, Објект, ...) | Објект = Објект
Објект = Функција(Објект, Објект, ...) | Константа
| Променљива
Свеза → ∨|∧|⇒|⇔
Квантификатор → ∃|∀ Константа → <tekst> тј. "A" | "1" | "а" Променљива → x | y | z |...
Предикат → otac| brat| poseduje| ...
Функција → saberi| predji|...

Објекти су:
константе: <текст>, тј. 0, 1, "a", "ababa"
имена функција: otac⁡,brat⁡,predji⁡,saberi⁡,... tj. predji⁡(a,b,...),predji⁡(a),saberi⁡(0),saberi⁡(0,1),...

Исказ је предикат над једним или више објеката. Предикат је неко својство или релација међу објектима који може бити истинит или лажан.
У горњим примерима otac⁡(sin,kci,...) значи да sin,kci,... имају заједничког оца, brat⁡(brat,brat,...) да су brat,brat,... браћа.
ПростИсказ је предикат примењен на објекте. Нпр.

poseduje⁡(Pero,auto) тј. Перо поседује ауто, 
brat⁡(Mujo,Suljo) тј, Мујо и Суљо су браћа.

Семантика Исказа и ПростогИсказа је истина или лаж.

Свезе се користе при конструкцији (сложених) Исказа

brat⁡(Mujo,Suljo)∧poseduje⁡(Mujo,auto)∧¬poseduje⁡(Suljo,auto) тј. Мујо и Суљо су браћа, Мујо има ауто а  Суљо нема.

Квантификатори

Користе се ако се Исказ односи на колекцију објеката како би се избегло бројање објеката

  • Универзални квантификаторr: ∀x

Исказ је истинит за све вредности променљиве x.

∀xpas⁡(x)⇒sisar⁡(x) Сви пси су сисари
  • Егзистенцијални квантификатор: ∃x

Исказ је истинит за бар једну вредност променљиве x.

∃x(macka⁡(x)∧boja⁡(x,crna)∧poseduje⁡(Marija,x)) Марија има (бар једну) мачку црне боје
∃x(∀ypas⁡(y)⇒voli⁡(x,y))∧(∀zmacka⁡(z)⇒mrzi⁡(x,z)) На овом свету постоји бар једна особа која воли псе и мрзи мачке

Употреба квантификатора

  • Универзални квантификатор се користи импликативно
∀xcovek⁡(x)∧sisar⁡(x) Све на овом свету је човек и сисар
  • Егзистенцијални квантификатор се користи везивно:
∃xposeduje⁡(Jovan,x)⇒pas⁡(x) На овом свету има нешто што Јован не поседује или постоји на овом свету пас

Угнеждени квантификатори

  • Поредак квантификатора истог типа у исказу је неважан
∀x∀y(roditelj⁡(x,y)∧musko⁡(y)⇒sin⁡(y,x))
∃x∃y(voli⁡(x,y)∧voli⁡(y,x))
  • Поредак квантификатора различитог типа у исказу је неважан
∀x∃y(voli⁡(x,y)) Свако воли некога, тј. свако има неког кога воли
∃y∀x(voli⁡(x,y)) Постоји на овом свету неко кога свако воли

Подручје или зона важења променљиве

  • Подручје или зона важења променљиве је исказ на који је квантификатор применљив.
  • Променљива у логичком изразу се везује за најближи квантифиватор унутар исказа у коме се појављује
∃x(pas⁡(x)∧∀x(zut⁡(x))) Пси постоје и сви су жути. x у zut(x) је универзално квантифициран.
  • У добро написаној формули све променљиве морају бити квантификоване:
∃xP(y) Ова формула није добро написана

Логичка веза међу квантификаторима

  • Логичка веза међу универзалним и егзистенцијалним квантификатором:

∀x¬voli⁡(x,bandit)⇔¬∃xvoli⁡(x,bandit)
∀xvoli⁡(x,bog)⇔¬∃x¬voli⁡(x,bog)

  • Општеважећи идентитети:

∀x¬P⇔¬∃xP
¬∀xP⇔∃x¬P
∀xP⇔¬∃x¬P
∃xP⇔¬∀x¬P
∀xP(x)∧Q(x)⇔∀xP(x)∧∀xQ(x)
∃xP(x)∨Q(x)⇔∃xP(x)∨∃xQ(x)

Једнакост

  • Једнакост се укључује као примитивни логички предикат.
  • Примери:
∃x∃y(poseduje⁡(Jovan,x)∧pas⁡(x)∧poseduje⁡(Jovan,y)∧pas⁡(y)∧¬(x=y))
Јован има два пса. Једнакост се користи овде да се обезбеди да су x и y различити, тј. да се искључи интерпретација да x и y могу бити исти пас

∀x∃ysinOtac⁡(x,y)∧∀z(sinOtac⁡(x,z)⇒y=z) 
Сваки син има оца. Друга свеза ∀z(sinOtac⁡(x,z)⇒y=z) обезбеђује да сваки син има једног оца.

Логике вишег реда

  • У логици првог реда квантификатори су применљиви само на објекте.
  • У логици другог реда квантификатори су применљиви само на предикате и функције:
∀x∀y[(x=y)⇔(∀p⁡p⁡(x)⇔p⁡(y))] Два објекта су једнака ако и само ако имају иста својства.
∀f⁡∀g⁡[(f⁡=g⁡)⇔(∀xf⁡(x)=g⁡(x))] Две функције су једнаке ако и само ако имају исте вредности за све могуће аргументе.
  • Логика трећег реда допушта квантификацију предиката, итд.

На пример, предикат другог реда p може бити refleksivan⁡(p) тј. бинарни предикат p је релација рефлексивности.

Литература

Шаблон:Литература

  • Raymond M. Smullyan: First-order Logic, Courier Corporation, 1995
  • Leigh S. Cauman: First-order Logic: An Introduction, Walter de Gruyter, 1998

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Подножје