Лагерови полиноми

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лагерови полиноми Ln(x) представљају решења Лагерове диференцијалне једначине:

xy+(1x)y+ny=0

Придружени Лагерови полиноми Ln(α)(x) представљају решења од:

xy+(α+1x)y+ny=0

По први пут дефинисао их је француски математичар Едмон Лагер. Користе се и у квантној механици као решења радијалнога дела Шредингерове једначине једноелектронскога атома.

Првих шест Лагерових полинома

Родригезова формула и полиноми

Лагерови полиноми обично се означавају као L0L1, ..., а полиномни низ може да се дефинише Родригезовом формулом:

Ln(x)=exn!dndxn(exxn).

Првих неколико полинома:

n Ln(x)
0 1
1 x+1
2 12(x24x+2)
3 16(x3+9x218x+6)
4 124(x416x3+72x296x+24)
5 1120(x5+25x4200x3+600x2600x+120)
6 1720(x636x5+450x42400x3+5400x24320x+720)

Генерирајућа функција Лагерових полинома је:

ext/(1t)1t=n=0Ln(x)tn.

Рекурзивне релације

Едмон Лагер

Лагерови полиноми могу да се дефинишу рекурзивно уз помоћ прва два полинома која су:

L0(x)=1
L1(x)=1x

а рекурзивна релација је:

(n+1)Ln+1(x)=(2n+1x)Ln(x)nLn1(x)

Рекурзивна релација за изводе је:

xLn(x)=nLn(x)nLn1(x)

Генерализирани Лагерови полиноми

Генерализирани Лагерови полиноми или придружени Лагерови полиноми Ln(α)(x) представљају решења диференцијалне једаначине:

xy+(α+1x)y+ny=0

Родригезова формула за генерализиране полиноме је:

Ln(α)(x)=xαexn!dndxn(exxn+α).

Веза обичних и генерализираних Лагерових полинома је:

Lnk(x)=(1)kdkdxkLn+k(x).

Обични Лагерови полиноми еквивалентни су генерализиранима полиномима ако је α = 0:

Ln(0)(x)=Ln(x).

Неколико првих генерализираних Легерових полинома:

L0k(x)=1
L1k(x)=x+k+1
L2k(x)=12[x22(k+2)x+(k+1)(k+2)]
L3k(x)=16[x3+3(k+3)x23(k+2)(k+3)x+(k+1)(k+2)(k+3)]

Ортогоналност

Придружени Лагерови полиноми ортогонални су у односу на тежинску функцију xαex:

0xαexLn(α)(x)Lm(α)(x)dx=Γ(n+α+1)n!δn,m,

Веза са Ермитовим полиномима

Генерализирани лагерови полиноми повезани су са Ермитовим полиномима следећим релацијама:

H2n(x)=(1)n22nn!Ln(1/2)(x2)

и

H2n+1(x)=(1)n22n+1n!xLn(1/2)(x2)

где су Hn(x) Ермитови полиноми.

Литература

  • -{Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, Шаблон:ISBN}-

Шаблон:Нормативна контрола