Критика Курана

Критика Курана, верског текста који ислам сматра светим, често се односи на чињеничну тачност текста, моралну оправданост и наводну непогрешивост коју тврди улема. Муслимани сматрају Куран савршеном и дословном речју Бога која је путем откровења пренета Мухамеду.Шаблон:Sfn

У критичким и историјским студијама, научници, као што су Џон Вансбро, Џозеф Шахт, Патриша Кроун и Мајкл Кук, настоје да истраже и провере порекло, текст, композицију и историју Курана,Шаблон:Sfn испитујући питања, загонетке, тешке текстове итд. као што би то чинили са не-светим древним текстовима. Уобичајене критике односе се на кварење усменог и текстуалног преноса у почецима, несавршено очување, ослањање на различите већ постојеће изворе, унутрашњу недоследност, недостатак јасноће и упитна етичка учења. Усмено формирање и писани пренос Курана, пре и после Мухамеда, доведени су у питање на основу варијанти рукописа, постојања бројних раних контрадикторних наратива о томе како је Куран састављен, као и самих раних извора који расправљају о стварним варијантама чак и међу Мухамедовим следбеницима.Шаблон:SfnШаблон:Sfn Рани извори немуслимана указују на то да Куран није постојао у Мухамедово време, будући да рани хришћански и јеврејски извори о исламу не показују свест о постојању муслиманског светог писма током пророковог живота.Шаблон:Sfn

Сунитске и шиитске секте ислама имају конкурентне и контрадикторне наративе о пореклу Курана.Шаблон:Sfn Научници тврде да су најранији муслимани имали конфузно разумевање Мухамедове поруке и да појава вишеструких сукобљених традиција показује многе покушаје да се осмисли хаос око његовог настанка, укључујући примере ослањања на хришћанске и јеврејске текстове.Шаблон:Sfn Ниједан критички текст Курана, заснован на анализи рукописа, никада није направљен, што се сматра проблематичним с обзиром на то да је сва друга древна, па чак и света литература, проучавана ради тачности. Текстуални критичари наводе да, на основу разноликости пронађене у рукописним доказима, уређивања након Мухамедове смрти, раних чистки варијанти, раних покушаја стандардизације (нпр. 653–705. и 936. године), заједно са другим факторима, доводи до става да „никада није постојао један оригинални текст Курана.”Шаблон:Sfn

Историјска аутентичност

Традиционално гледиште

Према исламској традицији, коју критика може довести у питање или јој противречити, Куран је следио пут са неба до анђела Гаврила (Џибрила) који га је открио у седмом веку нове ере током 23 године хиџаском арапском трговцу и пастиру, Мухамеду, који је постао један од пророка ислама.Шаблон:Efn Мухамед је ова откровења — која су човечанству донела бескомпромисни монотеизам — поделио са својим сапутницима (асхабима), који су их записали и/или запамтили.Шаблон:Sfn Из ових сећања и записа, стандардно издање је пажљиво састављено и уређено под надзором халифе Османа недуго након Мухамедове смрти.Шаблон:Sfn Копије овог кодекса (или мусхафа) послате су у главне центре тада брзо растуће империје, а све остале непотпуне или „несавршене” варијанте куранске објаве Осман је наредио да се униште.Шаблон:Sfn У наредних неколико векова, религија и царство ислама су се учврстили, и развијено је огромно тело верске литературе и закона, укључујући коментаре/егзегезе (тафсир) за објашњење Курана.

Тако је, према исламском учењу, обезбеђено да формулација куранског текста који је данас доступан тачно одговара буквалној, непогрешивој,Шаблон:Sfn „савршеној”, „ванвременској”, „апсолутној”,Шаблон:Sfn неисквареној Божјој речи откривеној Мухамеду. Шаблон:Sfn То откровење је заузврат идентично вечној „мајци књиге”,Шаблон:Efn архетипу Шаблон:Sfn Курана. У муслиманском верском и теолошком погледу, ово није створио/написао Бог, већ је то његов атрибут, савечан и чуван код њега, на небу.Шаблон:SfnШаблон:Efn

Муслиманска гледишта о критици

За муслимане, садржај Курана је „извор доктрине, закона, поетске и духовне инспирације, утехе, ревности, знања и мистичног искуства.”Шаблон:Sfn Према професору емеритусу исламске мисли на Универзитету у Паризу, Алжирцу Мухамеду Аркуну — „Милиони и милиони се свакодневно позивају на Куран како би објаснили своје поступке и оправдали своје тежње.”Шаблон:Sfn Последњих година многи га сматрају извором научног знања.Шаблон:SfnШаблон:Sfn Поштован од побожних муслимана као „светиња над светињама”, чији сам звук неке доводи до „суза и екстазе”, он је физички симбол вере.Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn

Традиционално муслиманско разумевање Курана није да је он једноставно божански надахнут, већ буквална реч Божја. Он је такође последња и потпуна порука од Бога, од његовог последњег гласника (Мухамеда),Шаблон:Sfn која замењује Хебрејску Библију; хришћански Стари завет и Нови завет; и прочишћава „наслаге јудаизма и хришћанства”.Шаблон:Sfn

Традиционални исламски научници су током векова развили Куранске студије или „Куранске науке” (Шаблон:Трансл), следећи куранско охрабрење: „Зар неће размишљати о Курану?”.Шаблон:Cite quranШаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn Постоје две врсте егзегезе које се користе за објашњавање и тумачење Курана:

• Тафсир — буквално тумачење.
• Тавил — алегоријско тумачење.

Остале области проучавања укључују:

• Шаблон:Трансл — истраживање страног порекла неких куранских термина.Шаблон:Sfn
• Насх — проучавање контрадикторних стихова како би се утврдило који би требало да буде укинут у корист другог.Шаблон:Efn
• Поводи откровења који повезују куранске стихове са епизодама из Мухамедове каријере на основу хадиса и његових биографија познатих као сира.
• Хронологија откровења.Шаблон:Sfn
• Подела куранских поглавља (сура) на Меканске суре.
  • Оне за које се верује да су објављене у Меки пре хиџре.
  • Мединске суре објављене након тога у граду Медини.Шаблон:Sfn

Према речима Сејида Хусеина Насра, ове традиционалне религијске науке: Шаблон:Blockquote

Насупрот томе, многи од првобитних немуслиманских проучавалаца Курана радили су „у контексту отворено декларисаног непријатељства” између хришћанства и ислама, како би разоткрили ислам или прозелитизовали против њега.Шаблон:Sfn Оријенталиста из деветнаестог века и колонијални администратор Вилијам Мјур написао је да је Куран био један од „најтврдоглавијих непријатеља цивилизације, слободе и истине које је свет до сада упознао.”Шаблон:Sfn У двадесетом веку, научници раног Совјетског Савеза који су радили у контексту дијалектичког материјализма и борили се против „опијума за народ” су тврдили:

• Мухамед и прве халифе били су „митске личности”.
• Покретачка снага раног ислама била је трговачка буржоазија Меке и Медине и робовласничко арапско друштво.Шаблон:Sfn

Делимично као реакција, неки муслимани су се жестоко противили „оријенталистичком подухвату куранских студија”.Шаблон:Sfn Године 1987, муслимански критичар С. Парвез Манзур га је осудио као зачетог у „полемичким мочварама средњовековног хришћанства”. Шаблон:Blockquote

Муслимански научници у 21. веку упозоравају на давање „легитимитета разумевању ислама немуслиманских научника” кроз интеракцију са њима. Они истичу да је чак и научно дело о исламу као што је Енциклопедија ислама издавача Брил (Brill) „...пуно увреда и омаловажавајућих примедби о Курану.”

Текстуалној критици Курана, посебно структури и стилу сура, противило се на основу тога што она доводи у питање божанско порекло Курана.Шаблон:Efn Сејид Хусеин Наср је осудио „рационалистичке и агностичке методе више критике” као сличне сецирању и подвргавању Исуса „модерним медицинским техникама како би се утврдило да ли је рођен чудесно или је био син Јосифа.”Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn

У свом утицајном делу Оријентализам, Едвард Саид је прогласио западно проучавање Блиског истока — укључујући религију ислам — нераскидиво повезаним са западним империјализмом, чинећи ту студију инхерентно политичком и ропском према моћи.Шаблон:Sfn

Ове притужбе су упоређене са притужбама других верских конзервативаца (хришћана) против текстуалне историјске критике њиховог сопственог светог текста (Библије).Шаблон:Sfn

• Библијски научник Џон Бургон је написао: „Библија није ништа друго до глас Онога који седи на Престолу! Свака њена Књига, свако њено Поглавље, сваки њен Стих, свака њена реч, сваки њен слог... свако њено слово, је директан исказ Свевишњег!”
• Немуслиманска научница Патриша Кроун признаје позив на понизност према светињама других култура — „ко сте ви да петљате по њиховом наслеђу?” — али брани оспоравање ортодоксних погледа на исламску историју, говорећи: „ми исламисти не покушавамо да уништимо ничију веру.”

Не противе се сви муслимани критици. Рослан Абдул-Рахим пише: „...критичко проучавање Курана неће повредити муслимане... оно ће им само помоћи јер никаква количина критике не може променити чињеницу да је Куран заиста божанско дело како муслиманска теологија прописује и како су га муслимани тако снажно бранили”.Шаблон:Sfn

Међутим, неки научници су страдали због покушаја да примене књижевне или филолошке технике на Куран:

• Египатски „декан арапске књижевности” Таха Хусеин, који је изгубио положај на Универзитету у Каиру 1931. Хусеин је објавио књигу (Fi'ish-Shi-r al-Jahili) која доводи у питање историјску истинитост Курана. Оптужен је за богохуљење, приморан да повуче своју књигу и изгубио је универзитетски положај.Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn
• Египатски професор Мухамед Ахмед Халафалах, чија је дисертација одбијена.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Немуслимански немачки професор Гинтер Лилинг (отпуштен).Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Египатски професор Наср Абу Зајд, који је био приморан да потражи егзил у Европи након што је проглашен отпадником и суочен са претњама смрћу због кршења „Божјег права”.
• Јеврејски професор и арапски научник Сулиман Башир тврдио је да се ислам развијао као религија постепено, уместо да је изашао потпуно формиран из уста Пророка. Повређен је након што су га његови студенти избацили кроз прозор на другом спрату на Универзитету Ан-Наџах на Западној обали.Шаблон:Sfn

Немуслиманска гледишта

Шаблон:Види још Нису сви немуслимански проучаваоци ислама заинтересовани за критичко испитивање и анализу. Патриша Кроун и Ибн ал Раванди тврде да је западна наука изгубила свој критички став према изворима о пореклу ислама отприлике у време Првог светског рата. Ендру Рипин је изразио изненађење што: Шаблон:Blockquote

Неки научници попут Карла Бинсвангера жалили су се на „догматску исламофилију већине арабиста”.Шаблон:Sfn Француски филозоф Жак Елил истиче да у једној западној земљи (Француска од 1983) „више није прихватљиво критиковати ислам или арапске земље.”Шаблон:Sfn Француски историчар Максим Родинсон наводи да је међу неким историчарима, попут историчара средњег века Нормана Данијела, њихово разумевање ислама „уступило место чистој апологетици.”Шаблон:SfnШаблон:Sfn

У 1970-им, оно што је описано као „талас скептичних научника” оспорило је велики део мудрости у исламским студијама.Шаблон:Sfn Њихов аргумент је био да је исламска историјска традиција претрпела значајно кварење у свом преношењу. Такође, постојао је недостатак поткрепљујућих доказа конзистентних са традиционалним наративом, укључујући археолошке доказе. Коначно, немуслимански књижевни извори показивали су недоследности. Уложени су напори да се ревидира или реконструише почетни наратив о исламу користећи алтернативне, вероватно поузданије, изворе као што су новчићи, натписи и неисламски записи.

Стварање јединственог Курана

Шаблон:Poem quote Научници се не слажу око времена првог сакупљања стихова за састављање писаног Курана. Неки су сугерисали да је почело под халифом Абу Бакром.

Други, попут Зајда ибн Сабита, известили су: „...први од оних који су сакупили Куран у мусхаф (кодекс) био је Салим, ослобођени роб Абу Худајфе.”Шаблон:Sfn Такође, доприносећи расправи, Али је наводно рекао: „Нека Алахова милост буде на Абу Бакру, првом међу људима који ће бити награђен за сакупљање рукописа, јер је он био први који је сакупио (текст) између (две) корице.” Шаблон:Sfn

Халифа Осман (644–656) надгледао је завршне напоре да се Куран стандардизује у званични, јединствени текст користећи један дијалект. Пројекат је започео 12 година након Мухамедове смрти и завршио се 24 године након његовог почетка. По завршетку пројекта, наређено је да се све остале постојеће личне, појединачне копије и дијалекти Курана униште: Шаблон:Poem quote

Традиционално се сматра да су први списи имали користи од тога што су их прегледали појединци који су их запамтили. Ови рани писци су стекли знање током откровења и касније су га континуирано рецитовали. Пошто је званична компилација завршена две деценије након Мухамедове смрти, Османов текст је скрупулозно очуван. Доктор Морис Букај је сматрао да ово не представља проблем за валидност Курана.Шаблон:Sfn

Кирает и ахруф

Развој раног арапског писма (9–11. век), са Басмалом као примером, из куфичких рукописа Курана:
① Рани 9. век, писмо без тачака или дијакритичких знакова
② и
③ 9–10. век под Абасидском династијом, систем Абу ал-Асвада успоставио је црвене тачке при чему сваки распоред или позиција означавају различит кратки самогласник; касније је коришћен други систем црних тачака да би се направила разлика између слова као што су Шаблон:Transliteration и Шаблон:Transliteration
④ У 11. веку, у ал-Фарахидијевом систему (систем који се користи данас), тачке су промењене у облике који подсећају на слова за транскрипцију одговарајућих дугих самогласника.

Иако је халифа Осман радио на стандардизацији Курана, многи муслимани тврде да — Шаблон:Poem quote

Упркос овим напорима, Куран има десет признатих рецитација познатих као Кирает. У раним вековима ислама, исламски научници су канонизовали десет кираета.Шаблон:SfnШаблон:Sfn Пре тог времена, текст се могао тумачити на више начина. Чак и са писаним текстом, већина самогласника је често изостављана, а многи сугласници нису били диференцирани.Шаблон:Sfn Дакле, иако у теорији кираети укључују разлике у консонантским дијакритикама (иџам), ознакама самогласника (харакат), али не и консонантском скелету (расм) (који би требало да буде уједначен у свим кираетима), постоје разлике у (расму) које резултирају материјално различитим читањима (погледајте примере).Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Данас, кирает има сопствени текст у модерном арапском писму. Већину типова који се обично не користе можете пронаћи у енглеском ПДФ формату. Као резултат тога, иако су разлике између кираета мале, само један од десет је у широкој употреби. Чак и након векова исламских студија, варијанте кираета су наставиле да „запрепашћују и збуњују” исламске научнике и чине „најтеже теме” у куранским студијама према Абу Амару Јасиру Кадију.Шаблон:Efn

Кирает не треба мешати са таџвидом, који се бави куранским изговором, интонацијом и цезурама. Оба су коегзистирала јер су, пре разних покушаја стандардизације Курана, Мухамедова учења била усмена традиција.

Поред кираета, постоје и ахруфи. Куран је извор за обе ове рецитације, а оне потичу директно из усмених традиција Мухамеда. Ипак, вреди напоменути да је у 7. веку нове ере напор халифе Османа да уједини Куран довео до уклањања свих ахруфа осим једног.Шаблон:Sfn

Данас је мусхафски Куран у општој употреби широм скоро 95% муслиманског света. Заснован је на египатском издању из 1924. године кираетског читања Хафса на ауторитету Асима, тј. Хафс је рави или преносилац, а Асим је кари или читалац.Шаблон:Sfn Разлике између читања превазилазе изговор на сугласнике и значење.Шаблон:Sfn

Примери разлика између два кираета:

Ḥafṣ ʿan ʿĀṣim и Warš ʿan Nāfiʿ за осам стихова

Хафс (превод)	Варш (превод)	стих
Шаблон:Lang (ви радите)	Шаблон:Lang (они раде)	Ал Бакара 2:85
Шаблон:Lang (Ми не шаљемо...)	Шаблон:Lang (они не силазе...)	Ал Хиџр 15:8
Шаблон:Lang (да ја дарујем)	Шаблон:Lang (да Он дарује)	Марјам 19:19Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Efn
Шаблон:Lang (он је рекао)	Шаблон:Lang (Реци!)	Ал Анбија 21:4
Шаблон:Lang (моћан)	Шаблон:Lang (многобројан)	Ал Ахзаб 33:68
Шаблон:Lang (онда то је оно што)	Шаблон:Lang (то је оно што)	Еш Шура 42:30
Шаблон:Lang (Он га уводи)	Шаблон:Lang (Ми га уводимо)	Ал Фетх 48:17
Шаблон:Lang (који су робови Милостивог)	Шаблон:Lang (који су код Милостивог)	Аз Зухруф 43:19

Иако промене у гласу или заменицама у овим стиховима могу изгледати збуњујуће, оне су веома честе у КурануШаблон:SfnШаблон:Sfn и налазе се чак и у истом стиху. Шаблон:Sfn (То је познато као илтифат.)

• К.2:85 „ви” у Хафсу се односи на радње више од једне особе, а „они” у Варшу такође се односи на радње више од једне особе.
• К.15:8 „Ми” се односи на Бога у Хафсу, а „Они” у Варшу се односи на оно што не шаље Бог (анђели).
• К.19:19 (li-ʾahaba према li-yahaba) је добро позната разлика, како због теолошког интереса за алтернативне заменице за које се каже да их је изговорио анђео, тако и због захтевања необичног правописа.Шаблон:Efn
• К.48:17, „Он” у Хафсу се односи на Бога, а „Ми” у Варшу се такође односи на Бога; ово је због чињенице да се Бог позива на себе и у једнини и у множини користећи краљевско „Ми”.
• К.43:19 показује пример разлике у консонантском тачкању која даје другачију коренску реч, у овом случају ʿibādu према ʿinda.

Други сет примера испод упоређује друга канонска читања са онима Хафса и Асима. Она се данас не читају ни приближно тако широко, иако су сва доступна у штампи и проучавају се за рецитацију.

Постоји хадис који преноси ал Табари, а који умањује конфузију око кираета или ахруфа. Табари почиње свој коментар на Куран напоменом да тачан метод тумачења његових стихова није био унапред одређен, чак ни за време Мухамеда. Шаблон:Blockquote

Постојеће копије пре Османове верзије

Рукопис из Сане

Рукописи пронађени у Сани. „Подтекстови” откривени УВ светлом се разликују од данашњег Курана. Герд Р. Пуин је веровао да ово значи да је текст еволуирао.Шаблон:Sfn Сличан израз користи Лоренс Конрад за биографију Мухамеда. Према његовим истраживањима, исламски научни поглед на Мухамедов датум рођења из 2. века по хиџри показивао је распон од 85 година.Шаблон:Sfn

Године 1972, откривено је скровиште од 12.000 древних фрагмената куранског пергамента у једној џамији у Сани, Јемен – познатих као Рукописи из Сане. Од ових фрагмената, сви осим 1500–2000 додељени су у 926 различитих куранских рукописа од 1997. године.

Рукопис је палимпсест и састоји се од два слоја текста, оба написана хиџаским писмом. Горњи текст се у великој мери слаже са стандардним „османским” Кураном у тексту и у стандардном редоследу поглавља (Шаблон:Transliteration, једнина Шаблон:Transliteration), док доњи текст (оригинални текст који је избрисан и преко којег је написан горњи текст, али се још увек може прочитати уз помоћ ултраљубичастог светла и рачунарске обраде) садржи многе варијације у односу на стандардни османски текст, а редослед његових поглавља не одговара ниједном познатом куранском редоследу.

На пример, у сури 2, стих 87, доњи текст има wa-qaffaynā 'alā āthārihi док стандардни текст има wa-qaffaynā min ba'dihi. Рукопис из Сане има тачно исте стихове и исти редослед стихова као и стандардни Куран. Редослед сура у кодексу из Сане разликује се од редоследа у стандардном Курану. Такве варијанте су сличне онима које су пријављене за куранске кодексе асхаба попут Ибн Масуда и Убаја ибн Каба. Међутим, варијанте се много чешће појављују у кодексу из Сане, који садржи „по грубој процени можда двадесет пет пута више [од Ибн Масудових пријављених варијанти]”.Шаблон:Sfn

На основу студија збирке куранских рукописа откривених у Сани, Герд Р. Пуин је закључио да је Куран каков данас имамо „коктел текстова”, од којих неки можда потичу из периода пре Мухамедовог времена, и да је текст еволуирао.Шаблон:Sfn Међутим, други научници, попут Асме Хилали, претпоставили су да је палимпсест из Сане изгледа написан од стране писара почетника као облик „вежбе” у контексту „школске вежбе”, што објашњава потенцијални разлог варијација у овом тексту у односу на стандардне куранске мусхафе доступне данас.Шаблон:Sfn Други начин да се објасне ове варијације је да је рукопис из Сане можда био део преживеле копије куранског мусхафа који је избегао покушај 3. халифе Османа да уништи све дијалекте (ахруф) Курана осим курејшијског (како би ујединио муслимане тог времена).

Рукопис из Бирмингема/Париза

Шаблон:Види још Рано арапско писмо транскрибовало је 28 сугласника, од којих се само 6 могло лако разликовати; преостала 22 деле формалне сличности, тако да се специфични намеравани сугласник може одредити само контекстом. Тек увођењем арапских дијакритичких знакова неколико векова касније успостављена је и постала канонска ауторизована вокализација текста и његово читање.Шаблон:Sfn

Године 2015., Универзитет у Бирмингему је објавио да је радиоугљенично датирање показало да су Бирмингемски курански рукописи међу најстаријим познатим текстовима те врсте. Тестови које је спровела Оксфордска јединица за радиоугљенично акцелераторско датирање (Oxford Radiocarbon Accelerator Unit) показали су, са вероватноћом од преко 94 посто, да пергамент датира из периода између 568. и 645. године нове ере. Сматра се да је Мухамед живео између 570. и 632. године нове ере. Дакле, претпоставља се да је текст написан око времена Мухамедовог живота или непосредно након тога.

Ови налази навели су Џозефа Е. Б. Лумбарда, професора класичног ислама, да прокоментарише: Шаблон:Poem quote

Курански рукопис који датира из седмог века нове ере у Збирци рукописа и докумената Универзитета у Бирмингему.

У децембру 2015., Франсоа Дерош са Колеж де Франса рекао је да су два бирмингемска листа делови париског Курана BnF Arabe 328(c), као што је предложила Алба Федели. Дерош је изразио резерве у погледу поузданости радиоугљеничних датума предложених за бирмингемске листове, напомињући случајеве на другим местима у којима се радиоугљенично датирање показало нетачним при тестирању Курана са експлицитним датумом задужбине, као и да ниједан од одговарајућих париских листова још није био радиоугљенично датиран. Џамал бин Хувајреб, генерални директор Фондације Мухамед бин Рашид Ал Мактум, предложио је да би се, уколико би се радиоугљенични датуми потврдили, бирмингемски/париски Куран могао идентификовати са текстом за који се зна да га је саставио први халифа, Абу Бакр, између 632. и 634. године нове ере.

Доктор Сауд ал Сархан, директор Центра за истраживање и исламске студије краља Фејсала у Ријаду, доводи у питање да ли је пергамент можда поново коришћен као палимпсест. Он је истакао да су рукописи укључивали раздвајаче поглавља и тачкасте завршетке стихова — карактеристике арапских писама за које се сматра да су се појавиле у Курану у много каснијој фази.

Ал Сарханове критике подржало је неколико стручњака за куранску историју са седиштем у Саудијској Арабији, који су рекли да бирмингемски Куран није могао бити написан за време Мухамедовог живота. Они тврде да су, док је Мухамед био жив, курански текстови писани без подела на поглавља, маркера стихова или мастила у боји, и да нису следили никакав стандардни редослед сура. Рекли су да су те карактеристике уведене у куранску праксу у време халифе Османа, те да су бирмингемски листови могли бити написани касније, али не раније.

Професор Сулејман Берк са факултета за исламске студије на Универзитету у Јалови рекао је да постоји велика сличност између писма бирмингемских листова и писма низа хиџаских Курана у Музеју турске и исламске уметности, који су донети у Истанбул из Велике џамије у Дамаску након пожара 1893. године. Берк је рекао да су ови рукописи интензивно истраживани у вези са изложбом о историји Курана, The Quran in its 1,400th Year одржаном у Истанбулу 2010. године, и да је налазе објавио Франсоа Дерош као Qur'ans of the Umayyads 2013. године.Шаблон:Sfn У тој студији, париски Куран, BnF Arabe 328(c), упоређује се са Куранима у Истанбулу, и закључује се да је написан: „око краја седмог века и почетка осмог века.”

Даља истраживања и налази

Шаблон:Poem quote Истраживање историјских догађаја и сведочења очевидаца показује да су традиционалисти касније промовисали центристичку идеју Меке и пророчке лозе од Исмаила из националистичких разлога. Овај напор је исламовом настајућем верском идентитету дао хиџаски нагласак.

Куран из 9. века. Наводило се да је то оригинал из 7. века из Османовог доба.

Објављена пре нових открића раних куранских материјала, књига Хагаризам: Стварање исламског света (1977) историчара Патрише Кроун и Мајкла Кука довела је у питање конвенционално објашњење о томе како је Куран састављен. Приметили су да „нема чврстих доказа за постојање Корана у било ком облику пре последње деценије седмог века.” Аргумент Кука, Кроунове и Герда Р. Пуина је да су сви примарни извори одвојени од догађаја које документују 150 до 300 година, што указује на значајан хронолошки јаз.Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn

Опште је прихваћено да је рад Кроунове и Кука представљао свеж приступ реконструкцији ране исламске историје, али је теорија готово универзално одбачена.Шаблон:Sfn

• Џон ван Ес наводи: „побијање је можда непотребно пошто аутори не улажу никакав напор да је детаљно докажу... Тамо где само дају ново тумачење добро познатих чињеница, ово није одлучујуће. Али тамо где се прихваћене чињенице свесно окрећу наглавачке, њихов приступ је катастрофалан.”Шаблон:Sfn
• Роберт Бертрам Сарџент пише: „...није само горко антиисламски у тону, већ и антиарапски. Његове површне фантазије су толико смешне да се човек испрва пита да ли је то само 'повлачење за ногу', чиста 'подвала'.”Шаблон:Sfn
• Франсис Едвард Питерс примећује: „Мало је оних који нису били убеђени да је оно што је у нашој копији Курана, у ствари, оно чему је Мухамед поучавао, и да је изражено његовим сопственим речима.”Шаблон:Sfn

Године 2006., правни научник Лијакат Али Кан тврдио је да су се Кроунова и Кук касније експлицитно одрекли своје раније књиге. Патриша Кроун је, у чланку из 2006. године, пружила ажурирање о еволуцији својих концепција од штампања тезе 1976. У чланку, она признаје да је Мухамед постојао као историјска личност и да Куран представља „исказе” његове за које је веровао да су откровења. Међутим, она наводи да Куран можда није потпуни запис откровења. Такође прихвата да се усмене историје и муслимански историјски извештаји не могу у потпуности одбацити, али остаје скептична према традиционалном извештају о хиџри и стандардном гледишту да су Мухамед и његово племе били смештени у Меки. Она описује потешкоће у руковању хадисима због њихове „аморфне природе” и њихове сврхе као документарних доказа за извођење верског закона пре него као историјских наратива.

Према Абд ал Масиху ибн Исхаку ал Киндију, арапском хришћанском научнику и писцу (различитом од познатог филозофа ал Киндија), наративи пронађени у Курану били су „сви збркани заједно и испреплетени... доказ да су многе различите руке биле на делу у њему, и изазвале неслагања, додајући или избацујући шта год им се свиђало или није свиђало”.Шаблон:Sfn

У складу са истраживањем Бела и Вата, разноврстан стил писања Курана и повремене риме могли би указивати на ревизије направљене током његовог састављања. Тврдили су да:

• „нагле промене у дужини стихова; изненадне промене драмске ситуације, са променама заменице из једнине у множину, из другог у треће лице, итд.”Шаблон:Sfn
• „да су направљене било какве велике промене путем додавања, потискивања или измене, готово сигурно би настала контроверза; али о томе има мало трага.”
• „модерно проучавање Курана заправо није покренуло ниједно озбиљно питање његове аутентичности. Стил варира, али је готово непогрешив.”Шаблон:Sfn

Питања о историји и пореклу

Питања о тексту

Куран наводи да су његова откровења: — чудесни знаци... непревазиђени (иџаз) у својој елоквенцији и савршенству и доказ аутентичности Мухамедовог пророчанства.Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Следећи стихови показују Куранска откровења:

• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran

У неколико пасуса, за куранске стихове се каже да нуде јасноћу.

• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran
• Шаблон:Cite quran

Додатно, примећују да се неки стихови перципирају као донекле двосмислени, али су „чисти и јасни” на арапском језику Шаблон:Cite quran Други начин да се рационализују донекле опскурни стихови је „нико не зна његова скривена значења осим Алаха”.Шаблон:Cite quran Већина муслимана верује да су неки курански стихови укинути (Насх) од стране других, али да су ти стихови и други објављени као одговор на питања следбеника или противника.Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn

Амерички фолклориста Алан Дандиз истиче да сам Куран пориче да у њему може бити грешака: „Да је од неког другог осим од Алаха, сигурно би у њему нашли многе контрадикторности.”Шаблон:Cite quranШаблон:Sfn

Међутим, нису се сви рани муслимани слагали са овим консензусом.

• Муслиман који је постао скептик, Ибн ал Раванди Шаблон:Lifespan, одбацио је Куран као „није говор некога ко има мудрост, садржи контрадикторности, грешке и апсурде.”Шаблон:Sfn
• Према критичару Абу Хатиму Ахмеду ибн Хамдану ал Разију, лекар и полихистор из 10. века Мухамед ибн Закарија ал Рази Шаблон:Lifespan одговорио је на тврдњу да је Куран чудо пишући:

Рани западни научници су такође често нападали књижевну вредност Курана.

• Према Едварду Саиду, оријенталиста Томас Карлајл сматрао је Мухамеда човеком праве визије и самопоуздања, али је Куран назвао — „напорним читањем и заморном збрканом мешавином, сировом, неуређеном” са „бескрајним понављањима, опширношћу, заплетима” и „неподношљивом глупошћу”.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Саломон Ренах је написао у својој књизи: „С књижевне тачке гледишта, Куран има мало вредности. Декламација, понављање, детињастост, недостатак логике и кохерентности погађају неприпремљеног читаоца на сваком кораку. Понижавајуће је за људски интелект помислити да је ова осредња литература била предмет небројених коментара и да милиони људи још увек губе време апсорбујући је.”Шаблон:Sfn

Конкретније, наведене су „посебности” у тексту.

• Ирански рационалиста и научник Али Дашти истиче да је пре него што је његово савршенство постало питање исламске доктрине, рани муслимански научник Ибрахим ал НазамШаблон:Lifespan „отворено признао да је распоред и синтакса” Курана мање него 'чудесан'.Шаблон:Sfn Дашти такође наводи да је „више од стотину одступања од нормалних правила и структуре арапског језика забележено у Курану.”Шаблон:SfnШаблон:Blockquote
• Научник Герд Р. Пуин ставља број нејасних стихова много више:

• Проучавалац семитских језика Теодор НелдекеШаблон:Lifespan прикупио је велику количину морфолошких и синтактичких граматичких форми у Курану које „не улазе у општи лингвистички систем арапског језика.”Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Нејасне речи и фразе

Према новинару и научнику Тобију Лестеру, Куран „понекад прави драматичне промене у стилу, гласу и теми од стиха до стиха, и претпоставља познавање језика, прича и догађаја који изгледа да су изгубљени чак и за најраније муслиманске егзегете.”Шаблон:Sfn

Познато је да Куран садржи бројне речи чија су значења нејасна, за које су муслимански коментатори (и западни научници) створили „мноштво конкурентних нагађања.” Шаблон:Sfn Следећа табела приказује неке примере двосмислених термина.

Шаблон:Nowrap
Термин	Стих	Тачан цитат	Значење	Извор
ābb	Шаблон:Cite quran	И воће и храну,-	могуће значење „пашњак”	Шаблон:Sfn
an yadin	Шаблон:Cite quran	Борите се против оних који не верују у Алаха, нити у Судњи дан, нити сматрају забрањеним оно што су Алах и Његов Посланик забранили, нити признају веру Истине, (чак и ако су) од Следбеника Књиге, све док не дају џизију својевољно покоравајући се, и не осете се потчињеним.	обично се преводи као „из руке” као средство плаћања, али о томе шта ово значи није постигнут договор	Шаблон:Sfn
ar-raqim	Шаблон:Cite quran	Или мислиш да су становници Пећине и Натписа били чуда међу Нашим Знаковима?	нагађања егзегета укључују „књиге”, „натпис”, „плоча”, „стена”, „бројеви” или „зграда”, или властито име за „село, или долину, планину, или чак пса”	Шаблон:Sfn
Ghislīn	Шаблон:Cite quran	Нити он има икакву храну осим покварености од прања рана	непознато. нагађање: „оно што цури из тела становника” Пакла.	Шаблон:Sfn
Iram	Шаблон:Cite quran	Од (града) Ирама, са високим стубовима	непознато. страна реч, могуће име града или државе	Шаблон:Sfn
Jibt	Шаблон:Cite quran	Зар ниси видео оне којима је дат део Књиге? они верују у магију и Зло, и говоре неверницима да су боље упућени на (прави) пут него верници!	није пронађено објашњење; нагађања укључују идола, свештеника, врача, магију, сотону, итд.	Шаблон:Sfn
kalāla	Шаблон:Cite quran	11 - Алах вам (овако) налаже у вези с вашом децом (Наследство): мушком припада део једнак делу две женске; ако су само кћери, две или више, њима припадају две трећине наследства; ако је само једна, њен део је половина. Родитељима, сваком по једна шестина наследства, ако је умрли оставио децу; ако нема деце, а родитељи су (једини) наследници, мајци припада трећина; ако је умрли оставио браћу (или сестре), мајци припада шестина. (Расподела се у свим случајевима врши) након исплате завештања и дугова. Ви не знате да ли су вам родитељи или деца ближи по користи. Ово су одређени делови које је Алах прописао; а Алах све зна, Мудар је.Шаблон:Break12 - Од онога што ваше жене оставе, ваш део је половина, ако не оставе децу; али ако оставе децу, добијате четвртину; након исплате завештања и дугова. Од онога што ви оставите, њихов део је четвртина, ако не оставите децу; али ако оставите децу, оне добијају осмину; након исплате завештања и дугова. Ако мушкарац или жена чије се наследство разматра нису оставили ни претке ни потомке, већ су оставили брата или сестру, сваком од њих двоје припада шестина; али ако их има више од двоје, они деле трећину; након исплате завештања и дугова; тако да се никоме не нанесе штета. Тако је од Алаха прописано; а Алах све зна, Најблажи је.		Шаблон:Sfn
qaḍb	Шаблон:Cite Quran	И Грожђе и хранљиве биљке	могуће значење „зелено биље” неке врсте	Шаблон:Sfn
Qurbān	Шаблон:Cite quran	Зашто им онда није стигла помоћ од оних које су обожавали као богове, поред Алаха, као средство приступа (Алаху)? Не, они су их оставили на цедилу: али то је била њихова лаж и њихова измишљотина.	очигледно значи „жртва”, али можда „миљеници принца” или пак „средство приступа Богу”	Шаблон:Sfn
ṣābiʿīn	Шаблон:Cite quran	Они који верују (у Куран), и они који следе јеврејске (свете списе), и хришћани и Сабијци,- свако ко верује у Алаха и Судњи дан, и чини добра дела, имаће своју награду код свога Господара; на њима неће бити страха, нити ће туговати.		Шаблон:Sfn
samad	Шаблон:Cite quran	Алах, Вечни, Апсолутни		Шаблон:Sfn
sijjīl	Шаблон:Cite quran	Гађајући их камењем од печене глине		Шаблон:Sfn

Историчар Мајкл Кук тврди да постоје још опскурније речи него што је тренутно признато, наводећи ове примере:Шаблон:Sfn

• ilaf Шаблон:Cite quran — Тренутна дефиниција у 2026. години, према веб-сајту „quran.com”, јесте реч Илаф (إيلاف), „често транслитерисана као Еилаф или Илааф, то је арапски термин који се преводи као 'наклоност', 'навикавање', 'споразум' или 'окупљање у хармонији и сигурности'.” Шаблон:Efn

Кук је разумео термин у значењу „За уобичајену безбедност Курејшија - њихову уобичајену безбедност у зимском и летњем каравану.” Тако је илаф требало да се односи на локалне племенске аранжмане заштите („уобичајена сигурност”). Такође је рекао да постоји неизвесност око тога како читати самогласнике у илафу или како је термин дефинисан. Као таквог, Кук је довео у питање да ли је то био површан осврт на основну трговину Меке, или је хадис о два каравана (од којих се за многе знало да су измишљени) измишљен да би се објаснили курански пасуси чије је значење иначе било нејасно.Шаблон:Sfn

• Рихла — Рихла (арапски: رحلة) се односи и на путовање и на писани извештај о том путовању, или путопис. Међутим, Кук истиче — према хадисима, основа трговине Меке била су два годишња комерцијална каравана племена Курејш из Меке у Јемен и назад зими, и још један у Сирију лети. Али арапска реч rihla једноставно значи путовање, а не комерцијално путовање или караван.

Нека објашњења укључују да „Бог истиче да он зна нешто што ми не знамо Шаблон:Cite quran” или да се у неким случајевима речи користе једноставно да би се римовао стих. Шаблон:Sfn

Арапске речи

Неколико стихова наводи да је Куран објављен на арапском — чистом и јасном.

Критичар Ибн Варак изнео је следеће запажање у својој књизи из 1995. године, Why I Am Not a Muslim:Шаблон:Sfn

• Научник ал Сујути Шаблон:Lifespan побројао је 107 страних речи у Курану.
• Професор Артур Џефри пронашао је око 275 речи арамејског, хебрејског, сиријског, етиопског, персијског и грчког порекла.Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Према исламском научнику Ендруу Рипину, и оријенталисти и средњовековни Арапи препознали су присуство страних речи унутар Курана. Арапски граматичар из 12. века, Абу Мансур Маухуб Ал Џавалики Шаблон:Lifespan, говорио је о „страним речима које се налазе у говору древних Арапа и које се користе у Курану без икаквих опрезних ограничења.”Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Бранећи се од ових оптужби, Ансар Ал Адл са веб-сајта Call to Monotheism наводи да се чисти арапски заправо односи на јасноћу и речитост арапског језика у Курану, и да су стране речи — „у ствари биле натурализоване и постале регуларне арапске речи пре него што су почеле да се користе у Курану”.

Мистериозна слова

Шаблон:Види још Још једна мистерија је зашто око једне четвртине куранских сура почиње групом слова која не чине речи. Чланак на Википедији Муката уводи ову тему на следећи начин: Шаблон:Blockquote Табела која нуди примере неких мистериозних речи налази се овде: Шаблон:Section link.

Према муслиманском преводиоцу и тумачу Мухамеду Асаду: Шаблон:Blockquote

Полихистор Асад такође цитира Абу Бакра Шаблон:Lifespan који је рекао: „У сваком божанском спису (китаб) постоји [елемент] мистерије — а мистерија Курана је [индицирана] у отварањима [неких] сура”.

Неразјашњени курански проблем

Магрепски рукопис Шаблон:Circa
„... и Сабијци”Шаблон:Cite quran

Куран три пута помиње „Јевреје, хришћане и Сабијце”.Шаблон:SfnШаблон:Efn

1. Шаблон:Cite quran — Они који верују (у Куран), и они који следе јеврејске (свете списе), и хришћани и Сабијци ...
2. Шаблон:Cite quran — Они који верују (у Куран), они који следе јеврејске (свете списе), и Сабијци и хришћани ...
3. Шаблон:Cite quran — Заиста они који верују и они који су Јевреји и СабијциШаблон:Efn и хришћани и мађијци (зороастријанци)...

Муслимани и немуслимани у 7. и 8. веку су идентификовали хришћане и Јевреје, док Ṣābiʼūn (Сабијце) нису.Шаблон:Sfn

Сабијци, који су били Народи Књиге (Ahl al-Kitāb), али непознати, наводно су искористили правну рупу у исламском закону како би избегли присилно преобраћање у ислам или смрт. Шаблон:EfnШаблон:Sfn

Њихов првобитни идентитет, који изгледа да је заборављен у раном периоду, назван је „неразјашњеним куранским проблемом.”Шаблон:Sfn За детаљније информације о овој теми, прочитајте чланак на Википедији — Сабијци.

Наративни глас: Мухамед или Бог као говорници

С обзиром на то да се верује да је Куран Божја божанска порука човечанству, неки критичари постављају питање зашто бројни стихови приказују људе који се обраћају Богу, уместо да Бог говори директно људима. Као што научници Ричард Бел и В. Монтгомери Ват примећују, моћни појединци се понекад позивају на себе у трећем лицу. Ипак, чудно је да се чини да се Пророку обраћа и да га обавештавају о Богу као трећој страни. Такође, да је „Бог натеран да се закуне Самим собом.”Шаблон:Sfn Вреди напоменути да у арапском језику не постоји велика слова која би указивала на божанство.

Фолклориста Алан Дандиз примећује како се једна фраза, нпр. „...опрости ти/ви/они/он нама/вашим/њиховим/његовим злоделима”, понавља са различитим гласовима: божанским, људским, у једнини и множини. Он цитира друге стихове укључујући:Шаблон:Sfn

• „Ми ћемо вам опростити ваша злодела” Шаблон:Cite quran
• „Ја ћу вам опростити ваша злодела” Шаблон:Cite quran
• „Он ће им опростити њихова злодела” Шаблон:Cite quran
• „Алах ће му опростити његова злодела” Шаблон:Cite quran
• „Господару наш, опрости Ти наше грехе и опрости нам наша злодела” Шаблон:Cite quran

Други примери ове двосмислености укључују:

• Шаблон:Cite quran почиње:
  • позивањем на Бога у трећем лицу,
  • затим следи реченица са Богом који говори у првом лицу („ми смо је дали у брак...”
  • пре него што се врати у треће лице („и Божја заповест се мора извршити”).

У другом стиху, Божја перспектива се мења из:Шаблон:Sfn

• трећег лица — „Он” и „Његов” у „Узвишен нека је Он који је узео Свог Роба ноћу из ал-Масџид ал-Харама у ал-Масџид ал-Акса”
• у прво лице — „Ми” и „Наш” у „Ми смо благословили, да му покажемо од Наших знакова”
• назад опет у треће — „Он” у „Заиста, Он је Онај који чује”

Један унос у Јеврејској енциклопедији примећује: „На пример, критичари примећују да реченицу у којој се нешто каже о Алаху понекад одмах прати друга у којој је Алах говорник, нпр. Шаблон:Cite quranШаблон:Cite quranШаблон:Cite quranШаблон:Cite quran”

Бог као треће лице

Понекад се проблем решава у преводима Курана тако што преводиоци додају „Реци!” испред стиха.Шаблон:Sfn

• (Мармадјук Пиктал и Н. Џ. Давуд за Шаблон:Cite quran
• Абдулах Јусуф Али за Шаблон:Cite quran.

Свеукупно, у Курану постоји 350 стихова у којима се Богу обраћа у трећем лицу и којима претходи императив „реци/цитирај!” (qul) — али се то не дешава у Ал Фатихи и многим другим сличним стиховима.

Разлози за постојање ових чудности

Такође, многе посебности у позицијама речи су због потреба риме (lxix. 31, lxxiv. 3).

• Шаблон:Cite quran — почиње Мухамедовим говором у првом лицу (Ја) и прелази у треће (ви).
• Шаблон:Cite quran — „Зар да поред Алаха тражим другог судију, кад је Он Тај који вам је објавио [ово] Писмо, потпуно објашњено? Они којима смо раније дали Писмо знају да је оно објављено од твог Господара у истини. Зато не буди ти [О Мухамеде] од оних који сумњају.”

Неки научници, укључујући Мухамеда А. С. Абдел Халима, тврдили су да су „такви граматички помаци традиционални аспект арапског реторичког стила”.Шаблон:SfnШаблон:Sfn Али Дашти примећује да у многим стиховима „говорник није могао бити Бог.” Почетна сура Ал Фатиха, која садржи такве редове као што су: „Хвала Богу, Господару светова,... Тебе [самог] обожавамо и од Тебе [самог] тражимо помоћ...” је „упућена Богу, у облику молитве.”Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Следећи стихови немају смисла ако долазе од свемоћног Бога:

• Шаблон:Cite quran, прокламује, |„Наређено ми је да служим Господару овог града...”
• Шаблон:Cite quran, „Ми не силазимо осим по заповести твог Господара”

Да ли су све суре биле божански инспирисане

Наслови за Ал Фатиху и за 2. поглавље, Ал Бакара. Из Курана Ибн ал Баваба. Багдад, 1000/1001. Библиотека Честер Бити

Неки рани муслимани су се заиста питали да ли је свака сура у Курану божански инспирисана. Сматран поузданим преносиоцем хадиса, Ибн Масуд Шаблон:Lifespan био је Мухамедов пратилац и записивао је његова божанска откровења. Није веровао да су уводно поглавље Курана, Сура Ал Фатиха, и још два поглавља Шаблон:CiteQuran Ayah и Шаблон:CiteQuran Ayah прави део Курана. Сва су садржала фразу — „Тражим уточиште код Господара”.Шаблон:Sfn Други Мухамедови сапутници су се такође спорили око тога које су суре биле божански инспирисане.Шаблон:Sfn

Један стих самог Курана (Шаблон:Cite quran) изгледа да прави разлику између Фатихе и Курана:

• Шаблон:Cite quran — „И Ми смо ти подарили Седам често понављаних (стихова) [односи се на седам стихова суре Фатиха] и Велики Куран.”

Ал Сујути Шаблон:Lifespan, познати средњовековни филолог и коментатор Курана, сматрао је да је пет стихова имало упитну атрибуцију Богу и да су их вероватно изговорили Мухамед или Гаврило.Шаблон:Sfn

Друга перспектива

Критика је упућена на инстанце полагања заклетви Богом, попут оних у Сурама Шаблон:Cite quran и Шаблон:Cite quran. Ричард Бел је сугерисао да је ово вероватно била традиционална формула, а Монтгомери Ват је повукао паралелу између ових стихова и Јеврејима 6:13. Опште је прихваћено да заменица у првом лицу множине у Сури Шаблон:Cite quran означава анђеле, говорећи о њиховој земаљској мисији од Бога. Према Белу и Вату, приписивање анђелима може помоћи у тумачењу стихова где је идентитет говорника несигуран. Шаблон:Sfn

Правопис, синтакса и граматика

У 2020. години објављена су два чланка критична према Курану.

Хашемов чланак

Дана 10. јануара 2020., саудијски новинар Ахмед Хашем објавио је провокативан чланак под називом „Амандман на Куран” на разним саудијским платформама (Ара Ал-Саудија). Према Хашему, већина муслимана сматра да је текст који је кодификовао трећи халифа Осман ибн Афан Шаблон:Reign — „свет и не сме се мењати”, тј. у главној исламској теологији, текст Курана се сматра божанским, савршеним и непроменљивим.

Његов чланак је изазвао значајну дискусију тврдњом да:

• Османско писмо је саставио људски комитет након Мухамедовог живота и није свето.
• Куран има 2.500 грешака у вези са правописом, граматиком и синтаксом које се приписују раним писарима.

Он је навео ове примере грешака:

• Шаблон:Cite quran, појављује се [реч] بِأَيِّيكُمُ [„који од вас”], уместо بأيكم. Другим речима, додато је додатно ي.
• Шаблон:Cite quran, појављује се [реч] جَآءُو [„они су починили”], уместо جَاءُوا или جاؤوا. Другим речима, недостаје арапско алиф у суфиксу множине мушког рода وا.
• Шаблон:Cite quran, појављује се реч امرأت [„жена”], уместо امرأة.

Стога, аутор тврди да иако је рецитовање Курана божанско, куранско писмо које је установио халифа Осман је „људски изум” и позвао је на исправљање историјских грешака писара (значајно одступање од традиционалне исламске теологије) уз преиспитивање древних текстова како би се уклопили у модерне перцепције. Такође је позвао на ажурирање текста како би се придржавао модерних арапских правописних стандарда. Критичари и онлајн коментатори оптужили су медије и писца за дрскост, презир и покушај угрожавања интегритета исламске свете књиге. Чак се и сугестија да Куран или основни исламски текстови треба да буду „преписани” или фундаментално измењени од стране људских аналитичара нашироко сматра богохулном.

Гулизадин чланак

Други текст критичан према Курану објављен је исте године. Дана 20. јула 2020., Џарџис Гулизада је објавио чланак под насловом „Позив на поновно писање Курана.” Новинар је искористио прилагодљивост смерница за социјално дистанцирање у џамијама током COVID-19 како би се заложио да се верске праксе и текстови развијају у складу са временом. Посебно је тражио да лидери у Саудијској Арабији произведу Куран са модернизованим правописом, са циљем да се побољша читљивост за неарапске муслиманске читаоце. Његов предлог да се промене исламски текстови — посебно Куран, који муслимани сматрају Божјом непроменљивом, буквалном речју — наишао је на жесток отпор муслиманске заједнице. Чланак је наишао на широке критике, а Елаф га је уклонио са свог портала вести.

Неумесне или премештене фразе и пасуси

Пример погрешно постављеног фрагмента стиха налази се у Шаблон:Cite Quran. Почетак стиха гласи — „Није грех слепом ни хромом, ни оном ко је болестан...” Стих се наставља „ни вама самима, да једете у својим кућама, или кућама ваших очева, или ваших мајки, или ваше браће, или ваших сестара.” У овом контексту, избор речи, слеп, хром и болестан, изгледа да је неуместан.Шаблон:Efn

Иста преформулисана формулација се налази у одељку Шаблон:Cite quran. Одломак из тог пасуса гласи — „Нема кривице на слепом, нити има кривице на хромом, нити на оном ко је болестан (ако се не придружи рату) .... у овом контексту, слепи, хроми и болесни сада означавају оне који су ослобођени кривице ако избегавају војне кампање џихада.Шаблон:SfnШаблон:SfnШаблон:Sfn

Теодор Нелдеке Шаблон:Lifespan примећује: „многе реченице почињу са 'када' или 'на дан када' што изгледа да лебди у ваздуху, тако да су коментатори приморани да додају 'помисли на ово' или неку сличну елипсу.”Шаблон:Sfn

Мајкл Кук примећује „грубу ивицу,” са стихом Шаблон:Cite Quran који почиње са „дугом и прилично компликованом зависном реченицом” нпр. „И када си му рекао...”, али никада не сазнајемо чему је та реченица подређена.Шаблон:Sfn

Одговор на куранску двосмисленост

Овај одговор је укорењен у Сури 3 (Ал Имран). Стих (ајет) 7 ове суре дели већину куранског текста у две категорије: „Он је Тај који ти је објавио Књигу; неки њени стихови су одлучујући, они су основа Књиге, а други су алегорични...”Шаблон:Cite Quran

Неки муслимански научници објашњавају ову двосмисленост као праксу илтифата (إلتفات). Илтифат, или граматички помак, односи се на случајеве у Курану где се дешава изненадна промена у граматичком лицу (првом, другом или трећем) у заменицама које се односе на истог појединца или објекат. Неочекиване промене у ословљаваном лицу, глаголском времену, граматичком падежу и употреби именица, уместо употребе заменица, неки научници такође посматрају као илтифат. У Курану се илтифат користи опсежније и на разноврсније начине него у ранијој арапској поезији, и кључан је за његов јединствени стил. Куран генерално садржи ове елементе намерно ради реторичког утицаја или да би се варирала употреба заменица. Међутим, у контексту, реч може имати два потпуно различита значења, у зависности од тога да ли користите њену класичну или модерну конверзациону дефиницију.Шаблон:Sfn

Западни научник Нил Робинсон пружа детаљније разлоге зашто ово нису „несавршености”, већ би их уместо тога требало „ценити”: „мењање гласа из они у ми пружа ефекат шока, треће лице ('Њега') чини да Бог изгледа удаљено и трансцендентно, прво лице множине ('ми') наглашава Његово величанство и моћ, прво лице једнине ('Ја') уводи ноту интимности или непосредности, и тако даље.””Шаблон:Sfn

Међутим, према критичарима попут исламског научника Хасана Радвана, називати Куран Божјим чудом је мит заснован на субјективним чињеницама које се не могу проверити. У филму „Да ли је Куран чудо?” (видети видео). У својој студији, Радван испитује уобичајене тврдње које нуде Куран као Божје чудо. Он категорише ове аргументе у две главне области:

• Књижевна елоквенција: Радван оспорава идеју да је лепота Курана непоновљива. Тврди да је тврдња о Мухамедовој неписмености ирелевантна у усменој култури и сугерише да се књижевна јединственост не изједначава са божанством. Он идентификује неколико редова које сматра испрекиданим или лоше конструисаним и напомиње да су класични научници на сличан начин доводили у питање чудесни квалитет текста.
• Научна чуда: Радван процењује популарне тврдње у вези са модерним научним знањем у Курану, као што су ембриологија, небеско порекло гвожђа и космички феномени. Тврди да су таква дела реинтерпретације древних митова или заједничке мудрости тог периода и каже да у Курану има мало стварних детаља који би га учинили другачијим од људског текста састављеног у 7. веку.

Историјски научници су такође изнели ова запажања:

• Ал Џад ибн Дирхам (неизвесно – око 742. н.е.), тутор омејадског халифе Марвана I, рекао је: „Елоквенција Курана није чудо, и људи могу учинити исто или боље.”Шаблон:Sfn
• Абу Муса, мутазилитски научник, рекао је: „Људи су способни да произведу нешто слично Курану у погледу елоквенције, композиције и реторичке лепоте”, како је забележио персијски научник ал Шахрастани Шаблон:Lifespan у „Књизи о сектама и веровањима.”Шаблон:Sfn
• Ибн ал Раванди Шаблон:Lifespan, рани скептик ислама, рекао је: „Заиста, Куран није говор мудрог бога. У њему има контрадикторности и грешака и пасуса који су у царству апсурда.”Шаблон:Sfn
• Абу Бакр ал Рази Шаблон:Lifespan, персијски полихистор током исламског златног доба, написао је: „Тако нам Бога, зачуђени смо што кажете да је Куран чудо када је пун контрадикторности. То је нарација древних митова, нема користи и није доказ ничега.”Шаблон:Sfn

Коначну перспективу на често двосмислен наративни глас Курана понудио је Ал Заркаши Шаблон:Lifespan: „...прелазак са једног стила на други служи да говор тече лакше”, али и да мешањем заменица Куран спречава досаду коју изазива логичнији, праволинијскији наратив. То држи читаоца на опрезу помажући „...слушаоцу да се фокусира, обнављајући његово интересовање, пружајући свежину и разноврсност”.Шаблон:Sfn

Постојећи извори

Сличности са јеврејским и хришћанским наративима

Немуслимански историчари који истражују порекло Курана често се фокусирају на хришћанске и јеврејске изворе. Куран помиње преко педесет људи и многе догађаје који се такође налазе у хришћанској Библији, истичући заједничке приче у овим светим текстовима.Шаблон:Efn Заједнички примери укључују:

• Мојсије се помиње у 36 сура, 502 стиха за укупно 135 цитата.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Аврам се помиње у 245 стихова.Шаблон:Sfn
• Ноје се појављује у 131 стиху.Шаблон:Sfn

Заједничке легенде, параболе и фолклор

Шаблон:Further Фолклорне легенде и параболе се такође појављују у Курану са мотивима сличним јеврејским традицијама укључујући:

• Каин и Авељ Шаблон:Cite Quran — Каин и Авељ се не помињу својим експлицитним именима, већ се називају „два Адамова сина” и додељена су им имена Кабил (Каин) и Хабил (Авељ) - видети Каин и Авељ у исламу
• Аврам Шаблон:Cite Quran — (58) Тада их је разбио у комаде, (све) осим највећег од њих, како би се могли окренути (и обратити) њему. (60) Рекоше: „Чули смо младића како говори о њима: Зове се Аврам.” - видети Аврам у исламу
• Соломон (Сулејман) Шаблон:Cite Quran — СоломонШаблон:Efn маршира са својом војском џина, људи и птица. Приближавајући се долини, Соломон чује упозорење једног мрава - „...када су дошли у (ниску) долину мрава, један од мрава је рекао: 'О мрави, уђите у своја станишта, да вас Соломон и његове војске не би згазили (под ногама), а да то и не знају.'” Овај пасус указује на то да је Соломон чуо и разумео упозорење које је издао мрав. Према исламској традицији, Бог је Соломону подарио чудо разумевања језика животиња и инсеката - видети Шаблон:Section link.Шаблон:Multiple image Сличне легенде и параболе се појављују у Курану, показујући мотиве сличне онима који се налазе у хришћанским традицијама, укључујући следеће:
• Седам спавача познати у хришћанству као Седам спавача из Ефеса, а у исламу као сапутници из пећине ал Кахф (اصحاب الکهف, aṣḥāb al-kahf). Обе параболе описују групу праведних младића који су побегли из тиранског, паганског друштва како би заштитили своју веру. За више детаља видети — Шаблон:Section link и Шаблон:Section linkШаблон:Cite quran
• Марија се негује у хришћанству као Јосифова жена и Исусова мајка. Зато што је родила Исуса, она је поштована као Мајка Божја. У исламу, Марија (позната на арапском као Мејрем бинт Имран) се поштује као највећа и најврлија жена која је икада живела. Њено име се појављује 34 пута у Курану, више него у Новом завету. 19. поглавље Курана, Сура Марјам, у потпуности је названо по њој. Куран експлицитно наводи: Гле! анђели рекоше: „О Маријо! Алах те је изабрао и очистио и одабрао те изнад жена свих народа.Шаблон:Cite quran За више детаља видети — Шаблон:Section link и Шаблон:Section link.
• Куран и Јеванђеље по Псеудо-Матеју приповедају причу о палми о догађају из Маријиног и Исусовог живота. Научници су признали сличност између ове две верзије. Сваки текст смешта причу у различите контексте.
  • Јеванђеље по Псеудо-Матеју је повезује са Исусовим раним годинама, тј. када је Марија уморна и гладна, беба Исус заповеда високим гранама палме пуним урми да „савију своје гране и освеже моју мајку својим плодом.”
  • Куран је повезује са Маријиним порођајем, тј. „И протреси према себи дебло палме: Оно ће пустити да на тебе падну свеже зреле урме”, као лекцију о спајању људског труда са божанским ослањањем.Шаблон:Cite quran

За детаљније извештаје видети — Шаблон:Section link и Шаблон:Section link

Међутим, Куран и Библија се разликују о неколико главних наратива и теолошких питања. Да наведемо неколико:

• Куран не прихвата хришћански концепт првородног греха.
• Куран пориче да је Исус Син Божји — „Јевреји зову Узаира сином Алаховим, а хришћани зову Христа сином Алаховим. То је изрека из њихових уста; (у томе) они само опонашају оно што су неверници из давнина говорили. Алахово проклетство нека је на њима: како су заведени од Истине!”Шаблон:Cite quran
• Куран наводи да Исус није био распет, нити је умро, нити је васкрсао — Шаблон:Small„Што су говорили (хвалећи се), 'Убили смо Христа Исуса сина Маријиног, Алаховог посланика';- али га они нису убили, нити су га распели, већ им се тако само учинило, а они који се у томе разилазе пуни су сумњи, без (сигурног) знања, већ следе само претпоставке, јер га сигурно нису убили” - Шаблон:Small„Не, Алах га је уздигао Себи; а Алах је Узвишен у Моћи, Мудар”Шаблон:Cite quranШаблон:Sfn

Оспоравање постојећих извора

Немуслимански историчари — укључујући секуларне, јеврејске и хришћанске научнике — у складу са Окамовом оштрицом, тражили су једноставнија и небожанска објашњења за ову везу. Ево неколико примера:

• Исламска традиција бележи бројне примере Мухамедових интеракција са јеврејским и хришћанским личностима током његовог живота, као што је његов сусрет са хришћанским монахом Бахиром и његове интеракције са јеврејским племенима у Медини.
• У исламском језику, човек се може бавити само са шахада, тј. оним што се може сагледати, описати и проучавати, док се игнорише невидљиво ал Гајб, тј. оно што се сазнаје само путем божанског откровења.

Они који желе даље да истражују однос између Курана и јудео-хришћанске писмене традиције могу да читају дела следећих научника:

• Фред ДонерШаблон:Sfn
• Абрахам Гајгер,Шаблон:Sfn
• Тор АндреШаблон:SfnШаблон:Sfn
• Ричард БелШаблон:Sfn
• Мет Слик

Јеврејски утицај

Шаблон:Poem quote Научници су покушали да покажу да су на Куран утицале јеврејске традиције.

Каин и Авељ

Исламска илустрација Каина који носи свог убијеног брата, Авеља

Неколико куранских наратива ослања се на јеврејске легенде Мидраш Танхума, као што је извештај о Каину који учи да сахрани Авељево тело, иако се тај извештај не појављује у хришћанској Библији или канонском хришћанском писму. Мидраш Танхума нуди рабинско тумачење кратке библијске приче о Каину и Авељу из 4. поглавља Књиге постања. Библија наводи: „Каин устаде на Авеља, брата свога, и уби га”, али не објашњава како. Када Бог упита Каина: „Где је Авељ, брат твој?”, Каин чувено одговара: „Зар сам ја чувар брата свога?”

Авељево тело је лежало одбачено јер Каин није знао како да одложи његове остатке. Бог шаље две птице; једна убија другу и сахрањује је, учећи Каина важности сахране. Посматрајући ово, Каин је схватио идеју о сахрањивању мртвих и ископао гроб за Авеља. Ову конкретну легенду из Танхуме научници често цитирају као примарни извор за курански наратив који укључује гаврана. Шаблон:Cite quran наводи:„Тада Алах посла гаврана, који је чепркао по земљи, да му покаже како да сакрије срамоту свог брата. 'Тешко мени!' рече он; 'Зар нисам био у стању да будем ни као овај гавран, и да сакријем срамоту свог брата?' тада га је обузело кајање.”Шаблон:Sfn

Рани покушаји да се успостави веза

• Хришћански писац Созомен Шаблон:Lifespan, сугерисао је да су одређена сараценска племена поново открила своју лозу као потомци Исмаила, прворођеног сина библијског патријарха Аврама и слушкиње његове египатске жене, након што су ступили у контакт са јеврејским заједницама и усвојили јеврејске законе и обичаје. Иако не постоје чврсти докази који повезују ове Арапе са Мухамедом, околности сугеришу да курански садржај вероватно претходи Мухамеду.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Немачки рабин и научник Абрахам Гајгер Шаблон:Lifespan сугерисао је да је јеврејски утицај помогао у обликовању Курана. У свом награђеном есеју, „Шта је Мухамед преузео из јудаизма?” Гајгер је настојао да покаже да су значајни делови Корана изведени или засновани на рабинској литератури Шаблон:Sfn
• Амерички научник Чарлс Катлер Тори Шаблон:Lifespan је ову идеју још снажније нагласио — „у самом Корану нема јасних доказа да је Мухамед икада примио поуку од неког хришћанског учитеља, док многе чињенице емфатично сведоче о супротном... он је свој хришћански материјал стекао или од Јевреја у Меки...”.Шаблон:Sfn

Остала научна истраживања

• Амерички теолог Норман Гајслер, у књизи „Answering Islam: The Crescent in Light of the Cross”, коаутора са Абдулом Салибом, расправља о Курану у поглављу 9 („Евалуација Курана”). Тврди да ослањање Курана на јеврејски фолклор, хришћанске апокрифе и јеретичке традиције указује на људско ауторство, а не на божанско откровење. Гајслер то подржава цитирајући специфичне текстуалне референце и тврди да нетачности и легендарни елементи у Курану имплицирају да је он људска творевина из 7. века.Шаблон:Sfn
• Амерички историчар Мајкл Кук верује да је Мухамед „дуговао више јудаизму него хришћанству”, и помиње „фузију монотеизма заснованог на јудаизму са арапским идентитетом” у Палестини пре ислама. Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Ибн Варак упоређује сличности између исламског Мухамеда и јеврејског Мојсија. Обојица су носиоци откровења (Петокњижје према Курану), обојица примају откровење на планини (Синајска гора према планини Хира) и обојица воде свој народ да избегну прогон (Егзодус према хиџри).Шаблон:Sfn
• Историчар Бернард Луис ово описује као „нешто налик оном што се у хришћанској историји називало јудаизирајућом јереси.”Шаблон:Sfn
• Према професору Мошеу Шарону, специјалисти за арапску епиграфику, легенде о томе да је Мухамед имао десет јеврејских учитеља развиле су се у 10. веку: „У већини верзија легенди појављује се десет јеврејских мудраца или достојанственика, који су се придружили Мухамеду и прешли на ислам из различитих разлога. Читајући све јеврејске текстове, осећа се опасност од изумирања јеврејског народа; и управо је та злокобна претња натерала ове мудраце да се преобрате...”Шаблон:Sfn
• Према Јеврејској енциклопедији, „Зависност Мухамеда од његових јеврејских учитеља или од онога што је чуо о јеврејској хагади и јеврејским обичајима сада је општепризната.”

Одговор на истраживања

Рани исламски правници и теолози су признавали одређене јеврејске утицаје; међутим, тврдили су да се признавање ових утицаја често види као деградација или слабљење оригиналне поруке.

Хришћански

Шаблон:Poem quote Шаблон:External media Др Габријел Саид Рејнолдс, професор исламских студија, карактерише доктрине хришћанства и Курана као постојеће унутар веома конкурентне арене, где се уобичајене религијске теме користе али се реинтерпретирају како би подржале строгу монотеистичку перспективу. Савремени историчари препознају Куран као дубоко укључен у жучне дебате центриране на Исуса које су доминирале Блиским истоком током касне антике.

Историјски научници су проучавали везе Курана са хришћанством, идентификујући теме и симболе из хришћанске мисли коришћене или референциране у Курану.

• Шкотски историчар Х. А. Р. Гиб Шаблон:Lifespan наводи да многи детаљи у опису Судњег дана, Раја и Пакла, као и речник, „имају блиске паралеле у списима сиријских хришћанских отаца и монаха.”Шаблон:Sfn
• Шведски бискуп и научник Тор Андре Шаблон:Lifespan, видео је да су хришћански „несторијанци Јемена, монофизити Етиопије и посебно... сиријски пијетизам утицали на ислам”.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Амерички историчар Ричард Каријер сматра ослањање на преисламске хришћанске изворе као доказ да је ислам произашао из јеретичке секте хришћанства.
• Научник Одбјерн Леирвик наводи: „Куран и Хадиси су јасно били под утицајем неканонског ('јеретичког') хришћанства које је преовладавало на арапском полуострву и даље у Абисинији” пре ислама.Шаблон:Sfn
• Британски аутор Том Холанд примећује да Куран повезује одређене доктрине са хришћанством.Шаблон:Sfn
  • Исус није умро на крсту — референцирано у Јеванђељу по Василиду.
  • Исус је био смртан човек, а не божанство, — веровање које су држали Евионити.
  • Исусова мајка се сматра божанском — поглед који су држале одређене мањинске хришћанске секте, и групе које нису имале никакав значајан утицај до 7. века, у истом периоду током којег је Куран објављен.

Одговор на сличности

Др Мустафа Хатаб пише: „није вероватно да је Куран плагиран из Библије, пошто се први арапски превод Библије догодио вековима након Мухамедове смрти. Он такође пише да су наративи слични у томе што оба потичу из божанског откровења.”Шаблон:Sfn

Утицај јеретичких хришћанских секти

Исусова смрт

Шаблон:Further Шаблон:Poem quote Стандардни исламски наратив о крају Исусовог овоземаљског живота усидрен је у Сури Ан НисаШаблон:Cite quran.

„Што су говорили (хвалећи се), 'Убили смо Христа Исуса сина Маријиног, Алаховог посланика' - али га они нису убили, нити су га распели, већ им се тако само учинило, а они који се у томе разилазе пуни су сумњи, без (сигурног) знања, већ следе само претпоставке, јер га сигурно нису убили”

Научници у исламским студијама, теологији и историји истичу да текст експлицитно наводи да Исуса нису убили нити распели његови непријатељи; већ се то само тако чинило. Став да је Исус само изгледао као да је распет и да није истински умро претходи исламу и појављује се у разним апокрифним јеванђељима.Шаблон:Sfn

• У свом рукопису Против јереси, грчки епископ Иринеј Шаблон:Lifespan описује гностичка веровања која веома личе на исламски поглед. Део 4 ове књиге гласи:

• Аутор Јеванђеља по Марку вероватно је познавао Александра и Руфа, који су приказани као деца очевидаца који су подржали сведочење свог оца Симона из Кирине да је био приморан да помогне у ношењу крста на којем је Исус Христ распет.Шаблон:SfnШаблон:Sfn
• Гностички рукопис из 4. века пронађен у библиотеци Наг Хамади — Друга расправа великог Сита има сличан поглед на Исусову смрт: „Нисам уопште био мучен, ипак нисам умро у чврстој стварности већ у ономе што се чини, како не бих био осрамоћен од њих.” Други део рукописа гласи: „Други, њихов отац, био је тај који је пио жуч и сирће; то нисам био ја. Други је био тај који је подигао крст на своје раме, који је био Симон. Други је био онај коме су ставили круну од трња. Али ја сам се радовао на висини над свим богатствима архоната и потомством њихове грешке и њихове уображености, и смејао сам се њиховом незнању.”
• Гностичка Коптска апокалипса по Петру је трећа расправа у Кодексу VII библиотеке Наг Хамади. Кодекс открива исте погледе на Исусову смрт: „Видео сам га (Исуса) како га наизглед хватају. И рекох: 'Шта то видим, Господе? Да ли то тебе самог узимају, а ти ме држиш? Или ко је овај, што се радује и смеје на дрвету? И да ли је то неко други коме ноге и руке пробијају?' Спаситељ ми рече: 'Онај кога си видео на дрвету, како се радује и смеје, то је живи Исус. Али овај коме у руке и ноге закуцавају ексере, јесте његов телесни део, замена која се срамоти, онај који је настао у његовом лику.”
• Исламски научник др Џоел Крајмер, у својој књизи из 1992. године - Israel Oriental Studies XII, наводи: „Општи исламски поглед који подржава негирање распећа можда је био под утицајем манихејства (докетизма), које сматра да је неко други распет уместо Исуса, док закључује да ће се Исус вратити током последњих времена.”Шаблон:EfnШаблон:Sfn

Међутим, општи је консензус да манихејство није било преовлађујуће у Меки током 6. и 7. века када се ислам развијао.Шаблон:Sfnmp

Из хришћанске перспективе, постоји научни консензус који потврђује историчност Исусовог распећа. Др Пол Роудс Еди, професор библијских и теолошких студија, наводи: „ако постоји иједна чињеница из Исусовог живота која је утврђена широким консензусом, то је чињеница о Исусовом распећу.”Шаблон:Sfn

Мајка Марија и сродне исламске перспективе

Увод у колиридијанце

Колиридијанци су били рана хришћанска јеретичка група чији су чланови биле жене и која је постојала у преисламској Арабији. Њихово име потиче од грчке речи „collyris” (κολλυρίς), што значи „печени колачи од хлеба”, који су били приношени њиховој древној богињи земље. Рани црквени отац Епифаније, који је живео Шаблон:Lifespan, тврдио је да су они сада нудили ове колаче Марији, коју су обожавали као богињу. Као критичар ове јереси, Епифаније је инсистирао да обожавање треба да буде усмерено на Тројство, а не на Марију. Цитат илуструје централну разлику између тога како хришћанство замишља Марију и исламског погледа.

Колиридијанци су били изван доминантног хришћанства; у ствари, неки су чак сумњали у њихово постојање. Шаблон:Sfnmp

Марија, мајка Божија

Хришћани признају Марију у хришћанској вери као јеврејску жену из првог века из Назарета и Исусову мајку у хришћанству. Она је зачела Исуса по Светом Духу док је била девица, према Јеванђељима по Матеју, Марку и Луки. По сва четири јеванђеља, она је и Јосифова жена и Исусова мајка. Марија је од самих почетака хришћанства поштована као најцењенија светитељка, позната као Девица или Краљица међу разним титулама. Ислам такође поштује Марију.

Ислам веома цени Марију. Куран је помиње 70 пута и назива је највећом женом која је икада живела. Она је једина жена именована у Курану. Њена прича се препричава у три меканске суре (19, 21, 23) и четири мединске суре (3, 4, 5, 66). Деветнаеста Сура, Марјам, носи њено име.

Куран говори како је Бог разговарао са Маријом преко арханђела Гаврила. Бог је Марији рекао да је још увек девица и да је под утицајем божанског анђела чудесно зачела дете. Бог је одлучио да њеном детету да име Исус — који ће бити Христ, Обећани Месија ислама. Верује се да је Бог изабрао Марију, изнад свих „жена света”.

Дакле, укратко, Марија је поштована као средиште хришћанства и ислама, као света личност у оба. Хришћани верују да је чудесно зачела Исуса кроз Светог Духа, али је остала девица, и сматра се најсветијом светитељком. У исламу, она се поштује као највећа жена свих времена, једина је жена именована у Курану, и слично је доживела своје девичанско рођење које је најавио арханђео Гаврило.

Различите перспективе о Тројству

Хришћанска доктрина објашњава природу Бога, дефинишући једног Бога као постојећег у три божанске личности — наиме, Бог Отац, Бог Син (Исус Христ) и Бог Свети Дух, тј. три различите личности.

Исламски концепт о хришћанском Тројству се универзално одбацује. Од давнина па надаље, муслимани су одбацивали хришћанску доктрину о Тројству.Шаблон:Sfn Ислам види било какву „множину” унутар Бога као порицање Тавхида или монотеизма. Тавхид сам по себи, фундаментални и централни термин у исламу, представља основни стуб целокупног постојања муслимана. Ширк, чин приписивања партнера Богу, сматра се обликом неверовања у исламу и најтежим грехом богохуљења. Дакле, ако верници кажу да је „Алах Христос син Маријин” или „Алах је једна од три личности у Тројству”, они чине богохуљење.

Куран појачава ову тврдњу, наводећи 3 стиха из суре Ал Маида

• Шаблон:Cite Quran, Шаблон:Em (Порицање божанства Исуса и Марије)
• Шаблон:Cite Quran, Шаблон:Em (Исус као људски пророк, а не божански)
• Шаблон:Cite Quran, И гле! Алах ће рећи: „О Исусе сине Маријин! Јеси ли ти говорио људима: 'Прихватите мене и моју мајку као два бога поред Алаха'?” Он ће рећи: „Слава Теби! Никада нисам могао рећи оно што нисам имао право (да кажем) ...”. (Замишљени дијалог о обожавању Марије, који ислам одбацује)

Неки научници сугеришу да сура Ал Маида имплицира да је Мухамед сматрао Марију делом Тројства. Та идеја никада није укључена у мејнстрим хришћанску доктрину и није јасна и недвосмислена међу било којим древним хришћанским заједницама.

Коначно, The Quran: An Encyclopedia наводи да се „приговор Курана хришћанској пракси усредсређује на хришћански ширк — његово обожавање Исуса, Марије и светаца 'поред Алаха'. Сматра да нема основе за веровање у Тројство, јер сам Исус никада не би подржао такву доктрину.”Шаблон:Sfn

Научна и теолошка дебата о укидању

Укидање у исламској теологији је принцип по коме се за накнадно божанско откривење каже да мења, замењује или поништава претходну правну одлуку. Насх (نسخ) је фундаментална доктрина у исламском праву (шеријату). У тафсиру, или исламском правном тумачењу, насх признаје да правило можда неће увек бити прикладно за сваку ситуацију. У стандардном насху, једна одлука се укида да би се убацио изузетак од општег правила, а текст на коме се одлука заснива се не укида.

Концепт укидања, Насх (نسخ) у Курану, значајна је тачка критике, тумачена као доказ унутрашње контрадикције и недостатка божанског савршенства. Исламски научници кажу да је то помогло да се закон прилагоди брзорастућој муслиманској заједници током живота пророка Мухамеда. Такође се примењује само на правне одлуке, наредбе и забране, никада на основна веровања, теологију или историјске наративе.

Примери насха

• Шаблон:Cite quran говори муслиманским ратницима, — Шаблон:Em

Сматра се да је овај стих укинут стихом који следи Шаблон:Cite quran, који смањује број непријатеља које би сваки муслимански ратник требало да савлада у бици. — Шаблон:EmШаблон:Sfn

• У исламу, каменовање (Шаблон:Lang) је Худуд, или казна где организована група баца камење на појединца док та особа не умре. Према неким верзијама исламског закона (шеријата), то је прописана казна у случајевима зине коју почини ожењена особа, што захтева или признање од стране прељубника или прељубнице, или довођење четири сведока сексуалне пенетрације. Ипак, стих који се користио за оправдање није се могао наћи нигде у Курану.

Међутим, Куран, Шаблон:Cite Quran, јасно наводи да је казна за зину, — Шаблон:Em

Неки исламисти верују да је постојао стих о каменовању, али је изостављен или уклоњен из Курана и сада је класификован као део шире категорије Ayat Nasikha (آيات ناسخة), што се односи на укинуте стихове у Курану. Казна се ретко примењивала у историји ислама због веома строгих доказних захтева предвиђених исламским законом.Шаблон:Sfn Аргументи за и против превазилазе обим овог чланка — видети Шаблон:Section link, Шаблон:Section link и Шаблон:Section link.

Критички изазови укидању

Питање зашто би савршено и непроменљиво божанско откровење требало да буде укинуто навело је неке научнике да доведу у питање ову праксу.

• Филип Шаф је сугерисао да је међу критикама упућеним концепту укидања и та да је он развијен да би се уклониле контрадикције пронађене у Курану, који „обилује понављањима и контрадикцијама, које нису уклоњене погодном теоријом укидања”, те да то „представља тежак теолошки проблем” јер се чини да сугерише да је Бог променио мишљење. Шаблон:Sfn
• Истакнути проучаваоци исламских студија Дејвид С. Пауерс и Џон Бартон приметили су — „Укидање представља тежак теолошки проблем' јер се чини да сугерише да је Бог променио Своје мишљење, или је схватио нешто чега није био свестан приликом објављивања првобитног стиха, што је логички апсурдно за вечно свезнајуће божанство.Шаблон:Sfnmp
• Али Дашти је постулирао да је то сумњиво слично људском процесу „ревидирања... прошлих одлука или планова” након „учења из искуства и препознавања грешака.”Шаблон:Sfn

Одговор једног научника критичарима

Исламски научници као што је Мухамед Хусеин Табатабаи Шаблон:Lifespan тврде да укидање у куранским стиховима не указује на контрадикцију већ означава допуну и додатак. Курански стих који илуструје привремену наредбу, будући да је садржи, јесте Шаблон:Cite quran — Шаблон:Em Табатабаијева изјава да је опрост привремен и да ће затим доћи други стих (друга наредба) о овом питању закључује ствар.Шаблон:Cite quran

Сатански стихови

Арапска богиња Ел Лат, у пратњи богиња Манат и Ел Уза

Рани муслимани су расправљали о причи о „Сатанским стиховима”. Ово се односи на контроверзан раноисламски догађај у вези са објављеним стиховима. Мухамед је наводно осетио божанску инспирацију да дода фразу након читања два куранска стиха. Касније је открио да му је Сатона шапнуо те додатне речи на ухо. Ове друге речи су на крају почеле да се називају „Сатанским стиховима”.

Ортодоксни ислам: Куран је коначна Алахова реч. Објављен Мухамеду у распону од двадесет три године од стране анђела Гаврила, муслимани кажу да је Куран у свом оригиналном арапском облику непромењен, неукаљан. Као резултат тога, они тврде да се његови стихови (ајети) и поглавља (суре) преносе кроз правилне усмене традиције из поузданих извора. Непогрешивост Курана значи да су „Сатански стихови” у сукобу са његовом божанском природом. И не само да ово представља претњу идеји о једном Богу, већ доводи и до поткопавања веровања у Алаха.Шаблон:Sfn

Позадина

Оснивач ислама Мухамед Шаблон:Lifespan био је војни и политички лидер. Године 629. нове ере, Мухамед и његови сапутници започели су војну кампању названу Освајање Меке (Шаблон:Lang). Њен циљ је био да се оконча Муслиманско-курејшки рат. Пад Меке у Мухамедове руке означио је крај сукоба. У то време, Мека је била легло паганизма.Шаблон:Sfn

Већина Меканаца прешла је на ислам, не силом, већ након што су видели своје старе богове поражене и како Мухамедова моћ расте.

Инцидент

Прича почиње тако што Мухамед рецитује суру Ен Наџм (арапски: النجم, ан-наџм; значење: Звезда), 53. поглавље Курана, како му је објавио анђео Гаврило.Шаблон:Efn Мухамед, док је проповедао ислам, чита стихове Шаблон:Cite quran Шаблон:Em Шаблон:Em Шаблон:Cite quran.

Према раним пророчким биографијама Мухамеда од ал Вакидија Шаблон:Lifespan, Ибн Сада Шаблон:Lifespan и Шаблон:Transliteration ал Табарија Шаблон:Lifespan, Сатона је наводно преварио Мухамеда да изговори следеће редове (који се не појављују у Курану), — Шаблон:Poem quote

Чини се дакле да је Мухамед био изманипулисан од стране Сатоне да призна и похвали три главне паганске меканске богиње. Ове похвале паганским божанствима познате су као „Сатански стихови”.

Реакција

Верски ауторитети су бележили ову причу током прва два века исламске ере. Прича је изазвала значајну дебату унутар муслиманске заједнице. Ако би се ова епизода прихватила, она би фундаментално довела у питање божанско порекло Курана и његову непогрешивост. Стварна епизода је била жестоко оспоравана и одбачена од многих као апокрифна.Шаблон:Sfn Муслимански историчар из 8. века Ибн Исхак тврди да се Мухамед убрзо након тога одрекао ових „Сатанских стихова” по налогу Гаврила.Шаблон:Sfn

Дебата

Расправа о инциденту са „Сатанским стиховима” (Гараник) дели се у две групе:

• Шаблон:Strong

Већина класичних муслиманских научника оспорава историјску тачност приче и у потпуности одбацује „Сатанске стихове”. Они верују да је тај догађај потпуна измишљотина. Верују да је Пророк пренео Божју поруку без грешке. Они потврђују да је Куран божански сачуван и верују да Сатона није могао да се умеша у његово откривење. Класични теолози, критичари хадиса и правни научници су је разоткрили користећи науке о ланцима преношења иснада и доктрину о пророчкој непогрешивости исма.

Истакнути класични муслимански научници који су експлицитно прогласили Сатанске стихове лажним укључују:

• Ибн Хузејма Шаблон:LifespanШаблон:SndРани, ауторитативни мајстор хадиса написао је расправу против овог наратива. Он је изјавио: „Ова прича је измишљотина јеретика зиндика (Zandaqa).”
• Ибн Хазм (арапски: ابن حز Шаблон:Lifespan, андалузијски муслимански полихистор, одбацио је причу без размишљања. Категоризовао је причу као опасан мит који су рани теолошки противници ислама користили као оружје да посеју сумњу, рекавши: „Хадис који укључује фразу, 'Заиста, оне су узвишене Гараник, и њихово посредовање се прижељкује', апсолутна је лаж. Није валидан ни у смислу преношења нити је вредан бављења њиме, јер је фабриковање лажи у свачијој моћи.”
• Фахрудин ал Рази Шаблон:Lifespan сунитски муслимански теолог из 12. века током исламског златног доба, написао је — „Ова прича је потпуно лажна и измишљена. Немогуће је да је Пророк — мир нека је с њим — изговорио речи неверства, било намерно, из заборава, или због сатанских шапутања. Прихватити такву причу значи поткопати апсолутну поузданост целог божанског откровења.”
• Шаблон:Strong

Неки критичари указују на инцидент са Сатанским стиховима као знак да Куран можда има људско порекло, вероватно повезано са Мухамедом.

• Максим Родинсон пише да је мало вероватно да је прича о Сатанским стиховима лажна јер је то „један инцидент, у ствари, који се може разумно прихватити као истинит јер ствараоци муслиманске традиције не би измислили причу са тако штетним импликацијама по откровење у целини”.Шаблон:Sfn
• В. Монтгомери Ват прихвата истинитост инцидента уз следећу ограду: „Дакле, Мухамед није због неког овоземаљског мотива на крају одбио понуду Меканаца, већ из истински верског разлога; не на пример, зато што није могао да верује тим људима нити зато што би нека лична амбиција остала незадовољена, већ зато што би признавање богиња довело до неуспеха циља, мисије коју му је дао Бог.”Шаблон:Sfn
• В. Монтгомери Ват и Алфред Гијом аргументовали су њену аутентичност на основу невероватности да би муслимани измислили причу тако неласкаву по свог пророка. Ват каже да је „прича толико чудна да мора бити истинита у суштини.”Шаблон:Sfn
• Џон Бартон Пејџ Шаблон:Lifespan, одбацио је ову традицију. Бартонов став је да су ови извештаји помогли у одржавању статуса кво, ублажавајући радикализам Курана. Владари су стварали законе који су били у супротности са Кураном користећи ове наративе. Њихово оправдање је било да неки курански стихови нису обавезујући. Бартон се слаже са италијанским научником Леонеом Каетанијем Шаблон:Lifespan, који је написао да причу о „сатанским стиховима” треба одбацити не само на основу иснада, већ и зато што би, „да су ови хадиси имали макар и степен историјске основе, Мухамедово наводно понашање овом приликом дало лаж целокупној његовој претходној пророчкој активности.”Шаблон:Sfn

Сатански стихови - књига

Књига Салмана Руждија „Сатански стихови” истражује дихотомију добра и зла користећи магични реализам. Прича прати два индијска муслимана након бомбашког напада на авион у Лондону. Један човек се претвара у арханђела Гаврила, а други постаје Сатона. Подзаплет укључује ђавола који вара пророка да верује да су паганске богиње божанске. Сатира и магични реализам романа увредили су многе муслимане, изазвавши протесте и фетву о смрти против аутора.

Епилог

Мухамед је на крају повукао своје речи. Цитирао је Шаблон:Cite quran који је омаловажио богиње. Исламска традиција сматра да је Гаврило укорио Мухамеда због кварења откровења, у ком тренутку се објављује Шаблон:Cite quran да би га утешио, Шаблон:Em

Сатански стихови су утицали на модерну исламску мисао и културне дебате, нудећи лекције о исламском ауторитету, аутентичности и тумачењу.

Куранска публика и Мухамедове жене

Шаблон:Poem quote Научници примећују да су различити курански пасуси усмерени на различите групе, при чему Куран наглашава ову специфичну публику.

• Цело човечанство „Ya ayyuhan-nas” (يا أيها الناس), тј. стихови који почињу са „О људи.”
• Људи од разума „Ulul Albab” (أُولُو الْأَلْبَابِ), тј. „они који размишљају” или „људи од разумевања”
• Верници Муминун ( المؤمنون), тј. који почињу са „О ви који верујете”
• Пророк Мухамед (: مُحَمَّد), тј. Бог говори директно Мухамеду (поменут по имену само 4 пута)
• Остале групе укључују: „Следбенике Књиге” Ahl al-Kitab, политеисте Меке и Лицемере Al-Munafiqun.

Следбеници верују да се Божје вођство протеже даље од Курана. Верници су сматрали Мухамедове речи једнако обавезујућим као и Куран. Пророчко вођство је често појашњавало или проширивало куранске стихове. Упркос разликама у публици, научници одржавају став о божанском пореклу Курана.

Мухамедове жене

Питање да ли курански пасуси о Мухамедовим женама пружају доказ за или против божанског ауторства предмет је многих научних расправа.

Историчар Ел Табари је израчунао да се Мухамед оженио укупно петнаест пута, иако никада није имао више од једанаест жена у исто време

Супруге пророка Мухамеда се ниједном не помињу по имену у Курану. Оне се колективно називају титулама или у множини као „твоје жене” (azwājika) или „жене Пророкове” (nisā' al-Nabiy) у око 10 до 12 пасуса.

• Шаблон:Cite quranШаблон:Em
• Шаблон:Cite quranШаблон:Em
• Шаблон:Cite quranШаблон:Em
• Шаблон:Cite quranШаблон:Em

Зашто се Мухамедове жене помињу у Курану? Тврди се да Бог Мухамедовим женама даје „специфично божанско вођство, узроковано њиховом близином Пророку (Мухамеду)” где „бројни божански укори упућени Мухамедовим женама у Курану установљавају њихову посебну одговорност да превазиђу своје људске слабости и осигурају своју индивидуалну достојност.”Шаблон:Sfn

Тумачење ових стихова, а тиме и њиховог утицаја на божанску поруку Курана, је субјективно. Критичари их виде као историјски доказ људског ауторства из Арабије 7. века, док следбеници то виде као божанско учење, користећи Пророков живот као путоказ. Други аргумент је да се Куран мора тумачити на више нивоа, тј. текст садржи слојеве значења изван буквалних, очигледних речи на страници. Верници у божанско вођство Курана кажу да он описује физичке и духовне аспекте човечанства и нуди принципе за решавање свих социоекономских, правних, политичких и административних проблема.

ВидетиШаблон:SndШаблон:Section link

Јуриспруденција

Шаблон:Poem quote Овај стих је примарни извор исламске јуриспруденције, тј. фикха. Такође, пасус је познат као „Стих о зајму” (Ayat ad-Dayn) и основа је за исламско трговачко и финансијско право. Постоји одређено неслагање у вези са улогом Курана у разумевању јуриспруденције.

Британско-немачки професор арапског језика и ислама Џозеф Шахт, у свом делу О пореклу мухамеданске јуриспруденције (The Origins of Muhammadan Jurisprudence, 1950), у вези са темом права изведеног из Курана, написао је: Шаблон:Blockquote

Шахт даље наводи да се свака правна традиција од Мухамеда мора узети као неаутентичан и фиктиван израз правне доктрине формулисане касније: — „... Нећемо наићи ни на једну правну традицију од Пророка која се позитивно може сматрати аутентичном.Шаблон:Sfn

Оно што је евидентно у вези са компилацијом Курана јесте неслагање међу Мухамедовим сапутницима (најранијим подржаваоцима Мухамеда), о чему сведоче њихова бројна неслагања у вези са тумачењем и одређеним верзијама Курана и њиховим интерпретативним хадисом и сунетом, наиме Мутаватир мусхаф који је добио садашњи облик након Мухамедове смрти.Шаблон:Sfn Дело Џона Бартона Колекција Курана (The Collection of the Quran) даље истражује како су одређени курански текстови мењани да би се прилагодило тумачење, у вези са контроверзом између фикха (људског разумевања шеријата) и мазхеба (односи се на било коју школу мишљења унутар исламске јуриспруденције).Шаблон:Sfn

Научна и историјска тачност

Шаблон:Главни чланак Шаблон:Poem quote Ислам види науку и религију као комплементарне путеве ка једној истини. Исламска теологија посматра проучавање природног света као верску дужност и богослужење, неодвојиво од светог знања. Рани научници су аргументовали могућност постојања вишеструких научних објашњења природних феномена и одбијали су да подреде Куран променљивој науци.

Персијски полихистор Ел Бируни Шаблон:Lifespan, сматрао је Куран засебним и аутономним царством за себе и тврдио је да КуранШаблон:Snd„се не меша у послове науке нити задире у домен науке.”

Зул-Карнејн

Шаблон:Transliteration гради зид уз помоћ џина како би држао подаље Гога и Магога.

Шаблон:Главни чланак Прича о Зул-Карнејну појављује се у 19 стихова Курана, конкретно у стиховима Шаблон:Cite quran. Према Курану, пророк-краљ Зул-Карнејн је путовао на Исток, а затим на Запад. Затим је изградио зид да би спречио упаде Гога и Магога. Шаблон:Sfn

Већина историчара се слаже да прича о Зул-Карнејну потиче из легенди о Александру Великом на Блиском истоку, где се звала Сиријска Александрова легенда.Шаблон:Sfn

Муслимански коментатори су користили теолошке аргументе да одбаце идентификацију са Александром: Зул-Карнејн је живео преко 700 година као знак Божје наклоности, иако то није укључено у Куран, и Зул-Карнејн је веровао у једног Бога док је Александар био политеиста. Шаблон:Sfn Идеју да је Кир Велики заправо Зул-Карнејн такође подржавају други мислиоци који износе ове аргументе.

Легенда се даље развија кроз векове, коначно се појављујући у Курану преко сиријског извештаја. Шаблон:Sfn Проблеми са датирањем и недостајући елементи бацају сумњу на могућу везу између Курана и сиријске легенде. Ипак, неки су такође одговорили на ове аргументе. Шаблон:Sfnmp

Разлика између буквалистичке и алегоријске верзије Зул-Карнејна је углавном у томе да ли је он био стварни историјски владар који је конструисао гвоздени зид — или симболички тип намењен да комуницира истине на космичком, психолошком или духовном плану. Следи сажета табела која упоређује стварне и алегоријске приказе приче. Постоји безброј тумачења сваког елемента приче у алегоријском облику. Неке од популарнијих опција наведене су у табели.

Елемент приче	Буквалистичко тумачење Тафсир	Алегоријско тумачење Та'вил
Зул-Карнејн	Стварни древни краљШаблон:Sfn	Усавршена људска душа или идеални вођа.
Два рога	Физичка круна, шлем или две копнене масе	Господство над унутрашњим/спољашњим световима или две ере.
Путник	Војне кампање до физичких географских граница	Путовање душе кроз таму до просветљења
Гог и Магог	Стварна, скривена племена заробљена иза баријере	Унутрашњи хаос, страсти ега и духовна корупција
Зид	Физичка структура направљена од гвожђа и истопљеног бакраШаблон:Cite quran	Духовна дисциплина, интелект и божанска заштита

Јосиф Флавије

Јосиф Флавије

Шаблон:Главни чланак Јосиф Флавије, јеврејски историчар из 1. века, даје прву сачувану референцу на капије које је саградио Александар, дизајниране да буду баријера против Скита.

Према овом историчару, народ које су Грци називали Скитима био је познат (међу Јеврејима) као Магогити, потомци групе зване Магог у Хебрејској Библији. Јосиф прави ове референце у два своја дела.

• Јудејски рат наводи да је гвоздена врата која је Александар подигао контролисао краљ Хирканије (на јужној ивици Каспијског језера), а дозвољавање пролаза кроз капије Аланима (које је Јосиф сматрао скитским племеном) резултирало је пљачкањем Медије.
• Јеврејске старине садрже два релевантна пасуса, један даје порекло Скита као потомака Магога, Јафетовог сина, а други се односи на то да су Каспијска врата пробили Скити савезници Тиберија током Јерменског рата (58–63).Шаблон:Sfn

Космологија

Ова мапа приказује „традиционалну исламску пројекцију света као равног диска окруженог раздвајајућим морима која задржавају окружујуће планине Каф”.

Шаблон:Главни чланак Шаблон:Poem quote Пре увођења грчке космологије у исламски свет, муслимани су сматрали да је Земља равна. Куран претпоставља равну Земљу јер описује Земљино пространство и равностШаблон:Cite quran упоредиво са комадима равног намештаја попут тепиха, кревета или кауча. До 10. века, исламски научници су сазнали за астрономска достигнућа и реинтерпретирали свете списе како би навели да је Земља сферна. Шаблон:Sfnmp

Муслимански традиционалисти који су одбацили грчка и птолемејска космолошка достигнућа наставили су да држе овај став, док су разни теолози заузели супротна становишта.Шаблон:Sfn

Главни чланак расправља о томе како критичари оспоравају тумачења куранских стихова о Земљи која се ослањају на локалну равност, небуквална значења или недостатак контекста.

Видети Шаблон:Section link

Критика

За муслимане, Куран служи као водич за теологију, морал и однос између човечанства и Бога. Ово веровање је компатибилно са доктрином о куранској непогрешивости — која тврди да је Куран непогрешива и тачна реч Божја, коју је Мухамеду објавио арханђео Гаврило у 7. веку нове ере.

Међутим, многи научници тврде да када Куран помиње ствари из природног света — попут астрономије или начина на који се људи развијају пре рођењаШаблон:Sfn — ови пасуси су ту да изазову размишљање, а не да пренесу научно знање. Они тврде да Куран није научни уџбеник, већ поетско арапско дело из 7. века о запажањима природе, којем недостају модерне научне карактеристике попут цитата или експеримената. На пример, уклапање нејасних стихова са модерним открићима ослања се на ретроактивно тумачење (post hoc уклапање), а неки буквални описи се уклапају у грчко-римску или блискоисточну народну науку 7. века уместо у модерни научни консензус. Коначно, примећује се да савршени комуникатор не би укључио обмањујуће изјаве у Куран.

Следећи научници су изнели своје ставове о недостатку научне валидности Курана.

• Зијаудин Сардар наводи да су потребне „знатне менталне гимнастике и извртања да би се пронашле научне чињенице или теорије у овим стиховима.”
• Зафар Исхак Ансари тврди из перспективе ислама да, иако је Куран извор вођства у правој вери Иману и праведном деловању (Шаблон:Transliteration), идеја да он садржи „сво знање, укључујући и научно” знање, није мејнстрим став међу муслиманским научницима.
• Хамза Цорцис, исламски интелектуалац и истраживач, тврдио је у свом есејуШаблон:Snd„Да ли Куран садржи научна чуда? Нови приступ.” — „Куран је књига ајета (знакова), а не научни уџбеник. Покушај да се наметне научно читање тексту чини заблуду сцијентизма и игнорише лингвистички и историјски контекст арапског језика.”
• Нидал Гесум, алжирски астрофизичар, истиче у својој књизи Исламско квантно питање: Помирење муслиманске традиције и модерне науке, критикујући популаризоване тврдње о „научним чудима”. Он тврди да се наука стално мења на основу свежих доказа. Верски списи нуде безвремену мудрост о духовним и етичким стварима. Везивање Курана за променљиве научне теорије, упозорава он, штети кредибилитету текста. Шаблон:Sfn

Аргументи за и против о природи Курана далеко превазилазе обим овог одељка. Овај одељак је издвојио само делић неслагања. Други чланци који детаљно описују ова питања наведени су у наставку.

Шаблон:Види још и Научне грешке у Курану

Етика

Шаблон:Главни чланак Шаблон:Poem quote Ахлак (أخلاق) или исламска етика, представља комплетан скуп моралних принципа. Кључна исламска етика укључује Божанско јединство, Свест о Богу, Правду, Милост и Поузданост. Ове вредности потичу из Курана, Хадиса (живота пророка Мухамеда) и учења кључних исламских научника и лидера.Шаблон:Sfn

Шаблон:Spaces Шаблон:Nowrap
Принцип	Сажетак	Вредност	Курански стих
Адл Шаблон:Lang	Правда и поштење	Праведно и једнако третирање свих, речима и делима, не дозвољавајући да се лична осећања или друштвени положај мешају.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran Шаблон:EmШаблон:Cite quran
Амана Шаблон:Lang	Поузданост и одговорност	Испуњавање обећања, осигурање сигурности јавних и приватних поверења и практиковање непоколебљиве искрености у трговини и комуникацији.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran
Ихсан Шаблон:Lang	Чинити лепе ствариШаблон:Sfnp	Пропитивање сопствене унутрашње вере (иман) и њено показивање и кроз дело и кроз акцију, осећај друштвене одговорности рођен из верских убеђења.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran
Рахма Шаблон:Lang	Саосећање и милост	Пружање емпатије и искрене љубазности свим живим бићима одражава Божје основне карактеристике.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran
Таква Шаблон:Lang	Свест о Богу и будност	Унутрашњи морални компас вођен божанском свешћу.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran
Тавхид Шаблон:Lang	Божанско јединство	Веровање у Бога као јединог творца имплицира да сав морал потиче из једног божанског извора, усклађујући људску сврху.	Шаблон:EmШаблон:Cite quran

Критика исламске етике

Одређени критичари виде етички оквир Курана као корак уназад од моралног напретка манифестованог у јудаизму и хришћанству, иако Куран наводи да се гради на ранијим верама. Наредна два случаја служе као примери.

• Католичка енциклопедија наводи да:

Шаблон:Em и Шаблон:Em

• В. Монтгомери Ват, међутим, сматра да су Мухамедове промене побољшање за његово време и место:

Ислам и насиље

Данас Куран садржи усмене рецитације које је Мухамед изговарао током 23 године у различитим временима, местима, контекстима и ситуацијама. Пошто су контекст, тумачење и превод важни за разумевање насиља у нашем свету, немогуће је рећи колико је стихова у Курану насилно, оно што једна особа сматра насилним језиком, друга особа може схватити као историјско или као савет о самоодбрани. Чак и проучавање стихова који се често цитирају за ратовање треба радити у контексту и у вези са историјским догађајима који су до њих довели. Ови ратни пасуси се обично класификују у одбрану, строга упозорења и контроверзни „Стих мача”.

Једноставно речено, стихови који се често користе да би се доказало инхерентно насиље Курана обично се ваде из свог оригиналног контекста.

Када се често цитирани „насилни стихови” испитају у свом правом контексту, појављује се сасвим другачија слика. Људи који покушавају да оправдају одређено гледиште често цитирају доле наведене стихове ван њиховог оригиналног контекста.

• Шаблон:EmШаблон:Qref
  „Борите се на Алаховом путу против оних који се боре против вас, али не прелазите границе”. Садржи фразу „убијајте их где год их стигнете”, али је упарује са ограничењем „ако престану, нека не буде непријатељства осим према насилницима”.
• Шаблон:EmШаблон:Qref
  Овај стих звучи злокобно сам по себи. Међутим, стих циља групе из 7. века које су се бориле против Мухамедове заједнице. Следећи стих појашњава контекст:
  Шаблон:EmШаблон:Qref
• Шаблон:EmШаблон:Qref
  Ово је један од многих стихова у сури 8 које је Пророк рецитовао поводом битке на Бадру Шаблон:Lang, сукоба где су се Мухамедове снаге, које су бројале око три стотине људи, суочиле са знатно већом меканском војском од више хиљада. Ова фраза представља Божје упутство анђелима послатим у срце сукоба, где је 313 чланова Мухамедове заједнице ступило у борбу са знатно већим противником.
• Шаблон:EmШаблон:Qref
  Још један стих рецитован током битке на Бадру Шаблон:Lang, од стране војске Мухамедове заједнице. Услов Шаблон:Em квалификује ову наредбу, пружајући јасан контекст свакоме ко прочита стих у целости.
• Шаблон:EmШаблон:Qref
  Стих мача односи се на племена која су била у сукобу са Мухамедовим следбеницима. Наредни стих, Шаблон:Qref, међутим, нуди јасније разумевање стиха који му претходи.
  Шаблон:EmШаблон:Qref

Алексис де Токвил Шаблон:Lifespan, француски политички мислилац и историчар, приметио је:
Шаблон:EmШаблон:Sfn

Стих мача

Шаблон:Главни чланак Шаблон:Види још Куран, поглавље 9 (Ет Тевба), стихови 2–6:

Стих мача (Шаблон:Lang) је пети стих девете суре (ат-Тавба) Курана Од 6.236 куранских стихова, стих који се обично назива „Стихом мача” (Сура Ет Тевба, 9:5) спада међу најспорније пасусе и највише дискутовани стих у Курану. Критичари и насилни екстремисти често су користили овај стих као плашт за своје акте насиља и да би подржали свој наратив о инхерентној агресији ислама. Они сматрају да појединци или групе који траже изговор да почине насилни чин одбијају да контекстуализују стих са наредним пасусима. Ове стране би могле одбити да испитају историјско окружење стиха. Стих мача гласи овако: Шаблон:Poem quote Када научници наведу да се стих користи ван контекста, они сугеришу да стихове пет и шест треба читати заједно. Стих 6 гласи: Шаблон:Poem quote

Шаблон:Center

Професор и оријенталиста Мартин Теодор Хаутсма Шаблон:Lifespan, најпознатији као уредник 4. тома Прве енциклопедије ислама (1913–1936), приметио је да јеШаблон:SndСтих мача циљао неверујуће Меканце који су имали за циљ да „оповргну и вређају Пророка”. Муслиманима је првобитно саветовано да усвоје опрезан приступ према неверницима (кафирима). Касније је муслиманима наређено да се одвоје од неверника, да се бране од напада, па чак и да преузму офанзиву. Већина пасуса у Курану који се односе на невернике расправљају о њиховој судбини на Судњем дану и њиховом вечном одредишту у паклу.Шаблон:Sfn

Хаутсма је такође изјавиоШаблон:Snd
Шаблон:EmШаблон:Sfn

Критика инхерентног исламског насиља

Шаблон:External media Према др Хуану Колу, расправљајући о својој књизи Шаблон:EmШаблон:SfnШаблон:Snd
Шаблон:Em
видети такођеШаблон:SndQuran Subjects

Рат и мир

Шаблон:Главни чланак Куранска учења о питањима рата и мира широко су дебатована. С једне стране, неки критичари, као што је Сем Херис, тумаче одређене стихове Курана као одобравање војне акције против неверника у целини, како током Мухамедовог живота, тако и после. Херис тврди да је муслимански екстремизам једноставно последица дословног схватања Курана, и скептичан је према значајној реформи ка „умереном исламу” у будућности.Шаблон:SfnШаблон:Efn

Обрнуто, други научници тврде да су ови курански стихови објашњени ван контекстаШаблон:Sfn а муслимани ахмадијског покрета тврде да, када се читају у контексту, стихови јасно забрањују агресију и дозвољавају борбу само у самоодбрани.

Др Готлиб Вилхелм Лајтнер (оснивач Оријенталног института, Вокинг, Велика Британија) објавио је у Asiatic Quarterly Review, 1886 - „Џихад, чак и када се објашњава као праведан напор вођења рата у самоодбрани од највећег насиља над нечијом вером, строго је ограничен...”

Халил Мохамед, професор верских студија на Државном универзитету у Сан Дијегу, изјављује, у вези са својом дискусијом са критичарем Робертом Б. Спенсером:

„када ми се каже... да џихад значи само рат, или да морам да прихватим тумачења Курана која немуслимани (без добрих намера или знања о исламу) покушавају да ми наметну, видим да се развија одређени план: онај који је заснован на мржњи, и одбијам да будем део таквог интелектуалног злочина.”

Аутор Сајед Камран Мирза тврди да је концепт 'џихада', дефинисан као 'борба', увео Куран. Он је написао да док је Мухамед био у Меки, он „није имао много присталица и био је веома слаб у поређењу са паганима”, и „у то време је додао неке 'меке', мирне стихове”, док су „готово сви пуни мржње, присилни и застрашујући стихови касније у Курану направљени у вези са џихадом” када је Мухамед био у Медини.Шаблон:Sfn

Остали аутори су тврдили:

• Мишелин Р. Ишај је тврдила да „Куран оправдава ратове за самоодбрану ради заштите исламских заједница од унутрашње или спољашње агресије немуслиманског становништва, и ратове који се воде против оних који 'крше своје заклетве' кршењем споразума”.Шаблон:Sfn
• Муфтија Мукарам Ахмад је такође тврдио да Куран подстиче људе да се боре у самоодбрани. Такође је тврдио да је Куран коришћен да усмери муслимане да изврше све могуће припреме да се одбране од непријатеља.Шаблон:Sfn
• Шин Чиба и Томас Ј. Шенбаум тврде да ислам „не дозвољава муслиманима да се боре против оних који се с њима не слажу без обзира на систем веровања”, већ уместо тога „подстиче своје следбенике да се према таквим људима односе љубазно”.Шаблон:Sfn
• Јоханан Фридман је тврдио да Куран не промовише борбу у сврху верске принуде, иако је рат како је описан „религиозан” у смислу да су непријатељи муслимана описани као „Божји непријатељи”.Шаблон:Sfn
• Родриг Тремблеј је тврдио да Куран наређује да немуслимани под муслиманским режимом треба да се „осећају покорено” у „политичком стању потчињености”. Он такође тврди да Куран може потврдити слободу унутар религије.Шаблон:Sfn
• Нисрин Абијад је тврдила да Куран инкорпорира кривично дело (и одговарајућу казну) „побуне” у кривично дело „друмског или оружаног разбојништва.”Шаблон:Sfn
• Џорџ В. Брасвел је тврдио да Куран потврђује идеју џихада да би се суочио са „сфером непослушности, незнања и рата.”Шаблон:Sfn
• Мајкл Дејвид Бонер је тврдио да је „договор између Бога и оних који се боре приказан као комерцијална трансакција, било као зајам са каматом, или као профитабилна продаја живота на овом свету у замену за живот на оном”, где „колико неко добија зависи од тога шта се дешава током трансакције”, било „рај ако је убијен у бици, или победа ако преживи”.Шаблон:Sfn

Критичари су тврдили да је Куран „величао џихад у многим мединским сурама” и „критиковао оне који (су) пропустили да у њему учествују”.Шаблон:Sfn

• Али Унал је тврдио да Куран хвали Мухамедове сапутнике због тога што су били строги и неумољиви против поменутих неверника, где је у том „периоду незнања и дивљаштва, тријумф над овим људима био могућ (тако што су били) снажни и непопустљиви.”Шаблон:Sfn
• Соломон Нигосијан закључује да је „куранска изјава јасна” по питању борбе у одбрану ислама као „дужности коју треба извршити по сваку цену”, где „Бог даје сигурност оним муслиманима који се боре да би зауставили или одбили агресију”.Шаблон:Sfn
• Шејх М. Газанфар тврди да се Куран користио да научи своје следбенике да „пут ка људском спасењу не захтева повлачење из света, већ уместо тога подстиче умереност у световним стварима”, укључујући борбу.Шаблон:Sfn
• Шабир Ахтар је тврдио да Куран наводи да ако се народ „плаши Мухамеда више него што се плаши Бога, 'они су народ без разумаШаблон:'" пре него да им је страх директно наметнуо Бог.Шаблон:Sfn

Различите позиве на оружје у Курану је идентификовао Мохамед Реза Тахери-азар, од којих су сви цитирани као „најрелевантнији за моје поступке 3. марта 2006”, након што је извршио терористички напад (напад теренцем Мохамеда Резе Тахери-азара) у којем је повређено 9 људи.

Насиље над женама

Шаблон:Главни чланак Стих 4:34 Курана, према преводу Алија Кулија Караија, гласи: Шаблон:Blockquote

Многи преводи не имплицирају нужно хронолошки редослед, на пример преводи Мармадјука Пиктала, Мухамеда Мухсина Кана или Артура Џона Арберија. Арберијев превод гласи „опомените их; протерајте их у њихове постеље, и претуците их.”

Холандски филм Потчињавање, који је стекао славу ван Холандије након убиства његовог редитеља Теа ван Гога од стране муслиманског екстремисте Мохамеда Бујерија, критиковао је овај и сличне стихове Курана приказујући их насликане на телима злостављаних муслиманки. Ајан Хирси Али, сценаристкиња филма, рекла је „у Курану пише да жена може бити ошамарена ако је непослушна. Ово је једно од зала на које желим да укажем у филму”.

Проучаваоци ислама имају разне одговоре на ове критике. (Видети Ан Ниса, 34 за потпунију егзегезу о значењу текста.) Неки муслимански научници кажу да је дозвољено „ударање” ограничено на не више од лаганог додира мисваком, или четкицом за зубе. Неки муслимани тврде да је ударање прикладно само ако је жена учинила „неправедан, зао и бунтован чин” изван пуке непослушности. У многим модерним тумачењима Курана, радње прописане у 4:34 треба да се предузму редом, а ударање треба користити само као последње средство. Шаблон:EfnШаблон:Efn

Многи исламски научници и коментатори наглашавају да ударање, тамо где је дозвољено, не сме бити грубо. Јусуф ал Карадави, шеф Европског савета за фетве и истраживања, каже да је „Дозвољено му је да је лагано удари рукама, избегавајући њено лице и друге осетљиве делове. Ни у ком случају не би требало да прибегава употреби штапа или било ког другог инструмента који би могао да изазове бол и повреду.” Ибн Кесир бележи у свом делу Tafsir Al-Quran Al-Azim да су Ибн Абас и неколико других рекли: - „Ајет се односи на ударање које није насилно. Ал Хасан ал Басри је рекао да то значи ударање које није јако” или чак да треба да буде „више или мање симболично.” Један од таквих ауторитета је најранији хафиз, Ибн Абас. Према Абдулаху Јусуфу Алију и Ибн Кесиру, консензус исламских научника јесте да горњи стих описује лагано ударање, а пасус је цитиран из коментара на 4:34.Шаблон:Sfnmp

Неки правници тврде да чак и када је ударање прихватљиво према Курану, оно се и даље не одобрава.Шаблон:Efn

Шабир Ахтар је тврдио да је Куран увео забране против „преисламске праксе чедоморства женске деце” (16:58, 17:31, 81:8),Шаблон:Sfn што има за циљ да пружи основу за права жена. Поред тога, др Мустафа Хатаб у својој књизи Јасни Куран (The Clear Quran) пише о случају злостављања жена:

Куран јасно ставља до знања да су мушкарци и жене једнаки пред Богом и Законом (16:97 и 33:35). Злостављања неких муслиманки (нпр. убиства из части и присилни бракови) културне су праксе у неким муслиманским земљама које су у супротности са исламским учењима. Шаблон:Sfn

Хурије

Шаблон:Главни чланак Макс И. Димонт тумачи да су хурије описане у Курану специфично посвећене „мушком задовољству”. Алтернативно, Анемари Шимел каже да курански опис хурија треба посматрати у контексту љубави; „сваки побожни човек који живи по Божјем поретку ући ће у Рај где реке млека и меда теку у хладним, мирисним вртовима и где га чекају вољене девице...”

У делу Сиро-арамејско читање Курана Кристофа Луксенберга, речи које се преводе као „Хурије” или „Рајске девице” уместо тога се тумаче као „Плодови (грожђе)” и „високо пењуће (винске) лозице... претворене у прве плодове.” Луксенберг нуди алтернативна тумачења ових куранских стихова, укључујући идеју да би хурије требало посматрати као бића специфично духовне природе, а не људске; „ово су све веома сензуалне идеје; али постоје и друге другачије врсте... шта може бити циљ кохабитације у Рају пошто не може бити речи о њеној сврси у свету, очувању расе. Решење ове потешкоће налази се тако што се каже да, иако небеска храна, жене... имају заједничко име са својим земаљским еквивалентима, то је само путем метафоричке индикације и поређења без стварног идентитета... аутори су спиритуализовали хурије.”

Хришћани и Јевреји у Курану

Шаблон:Види још Куран помиње више од 50 људи претходно поменутих у Библији, тексту којем претходи за неколико векова.

Џејн Гербер тврди да Куран приписује Јеврејима негативне особине, попут кукавичлука, похлепе и преваре. Она такође наводи да Куран повезује Јевреје са међуконфесионалним сукобима и ривалством (Куран 2:113), са јеврејским веровањем да су само они Божји миљеници (Шаблон:Cite quran), и да ће само они постићи спасење (Куран 2:111). Према Енциклопедији Јудаики, Куран садржи многе нападе на Јевреје и хришћане због њиховог одбијања да признају Мухамеда као пророка. Према муслиманском схватању, Исусово распеће било је илузија, па су тако јеврејске завере против њега завршиле неуспехом. У бројним стиховима Куран оптужује Јевреје за мењање Светог писма (Тахриф). Карен Армстронг тврди да има „знатно више пасуса у Курану” који позитивно говоре о Јеврејима и њиховим великим пророцима, него оних који су били против „бунтовних јеврејских племена Медине” (током Мухамедовог времена). Абул А'ла Маудуди верује да казне нису биле намењене свим Јеврејима, већ само оним јеврејским становницима који су у то време грешили.Шаблон:Sfn Према историчару Џону В. Толану, Куран садржи стих који критикује хришћанско обожавање Исуса Христа као Бога, као и друге праксе и доктрине јудаизма и хришћанства. Упркос томе, Куран високо хвали ове религије, сматрајући их друга два члана аврамске тријаде.Шаблон:Sfn

Хришћанска доктрина о Тројству наводи да је Бог једно биће које постоји, истовремено и вечно, као заједница три различите личности: Оца, Сина и Светог Духа. У исламу, таква множина у Богу сматра се порицањем монотеизма, а самим тим и грехом ширка,Шаблон:Sfn што се сматра великим 'ел Кабаир' грехом.Шаблон:Sfnmp

У Курану се политеизам сматра вечним грехом ширка, што значи да Јеврејима и хришћанима, које Куран назива политеистима (видети испод), Бог неће опростити ако се не покају за ширк.

Куран наводи да Јевреји уздижу Јездру као Божјег сина и да узимају своје рабине за „своје господаре поред Бога”, (Шаблон:Cite quran) и да треба да верују у ислам да их не би задесила казна која их претвара у „мајмуне и свиње”. (Шаблон:Cite quran)(Шаблон:Cite quran)

Хиндуистичка критика

Хиндуистички Свами Дајананда Сарасвати дао је кратку анализу Курана у 14. поглављу своје књиге из 19. века Сатјарт Пракаш. Он концепт ислама назива крајње увредљивим, и сумња да постоји икаква веза између ислама и Бога: Шаблон:Blockquote

С друге стране, Махатма Ганди, морални вођа индијског покрета за независност у 20. веку, пронашао је значај ненасиља у Курану, али историју муслимана као агресивну, што критикују и сами муслимани на основу куранског консултативног концепта шуре, док је тврдио да су хиндуисти прошли ту фазу друштвене еволуције: Шаблон:Blockquote

Литература

Библиографија

• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book>
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book

Часописи

• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite magazine
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite journal

Даља литература

• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book

|2=

• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite book

|3=

• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite book
• Шаблон:Cite journal
• Шаблон:Cite book