Колацова хипотеза
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу

Колацова хипотеза, позната још као: 3n+1 хипотеза, хипотеза Сиракуза, Уламова хипотеза, један је од најпознатијих нерешених математичких проблема. Име је добила по немачком математичару Лотару Колацу, који је формулисао овај проблем 1. јула 1932.[1].
Формулација проблема
У проблему се ради о низу целих бројева који је конструисан по следећим правилима:
- почиње се са било којим природним бројем
- ако је паран, следећи број је
- ако је непаран, следећи број је
- процес се даље понавља по горе наведеним правилима.
На пример, ако је почетни број , низ је
- 19, 58, 29, 88, 44, 22, 11, 34, 17, 52, 26, 13, 40, 20, 10, 5, 16, 8, 4, 2, 1, 4, 2, 1, …
Секвенца долази до бројева 4, 2, 1 који се непрекидно понављају.
Колацова хипотеза тврди:
- Низ бројева се увек завршава секвенцом 4, 2, 1, без обзира који природан број започиње низ.
До данас, ова хипотеза није ни доказана, ни оповргнута.
Пројекат „Колацова конјектура” (Шаблон:Јез-ен)
Августа 2009. на платформи BOINC започео је пројекат рачунарске провере Колацове хипотезе[2].
До априла 2021. проверени су сви природни бројеви до 9 789 690 303 392 599 179 036[3], и сви они испуњавају услове Колацове хипотезе.
Референце
Спољашње везе
- ↑ P. Winkler, Mathematical Puzzles: A connoisseur’s collection (A K Peters, 2004, ISBN 978-1-56881-201-4)
- ↑ Официальный сайт проекта «Collatz Conjecture» Шаблон:Wayback.
- ↑ Шаблон:Cite web