Колацова хипотеза

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
График итерација за број 27

Колацова хипотеза, позната још као: 3n+1 хипотеза, хипотеза Сиракуза, Уламова хипотеза, један је од најпознатијих нерешених математичких проблема. Име је добила по немачком математичару Лотару Колацу, који је формулисао овај проблем 1. јула 1932.[1].

Формулација проблема

У проблему се ради о низу целих бројева који је конструисан по следећим правилима:

  • почиње се са било којим природним бројем n>0
  • ако је n паран, следећи број је n/2
  • ако је n непаран, следећи број је 3n+1
  • процес се даље понавља по горе наведеним правилима.

На пример, ако је почетни број n=19, низ је

19, 58, 29, 88, 44, 22, 11, 34, 17, 52, 26, 13, 40, 20, 10, 5, 16, 8, 4, 2, 1, 4, 2, 1, …

Секвенца долази до бројева 4, 2, 1 који се непрекидно понављају.

Колацова хипотеза тврди:

Низ бројева се увек завршава секвенцом 4, 2, 1, без обзира који природан број започиње низ.

До данас, ова хипотеза није ни доказана, ни оповргнута.

Пројекат „Колацова конјектура” (Шаблон:Јез-ен)

Августа 2009. на платформи BOINC започео је пројекат рачунарске провере Колацове хипотезе[2].

До априла 2021. проверени су сви природни бројеви до 9 789 690 303 392 599 179 036[3], и сви они испуњавају услове Колацове хипотезе.

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола

  1. P. Winkler, Mathematical Puzzles: A connoisseur’s collection (A K Peters, 2004, ISBN 978-1-56881-201-4)
  2. Официальный сайт проекта «Collatz Conjecture» Шаблон:Wayback.
  3. Шаблон:Cite web