Калцијум-карбонат

Калцијум-карбонат је хемијско једињење које припада групи неорганских соли. Молекуларна формула калцијум-карбоната је -{CaCO}-3. Најчешћи облици калцијум-карбоната су кречњак, креда и мермер.[1][2]
Добијање
Калцијум-карбонат се добија у реакцији између калцијум-хидроксида и угљене киселине. Може се добити и реакцијом између калцијумовог оксида и угљен-диоксида, или комбинација једног од ових једињења са једним од претходна два. Преко било које од испод написаних реакција може се добити калцијум-карбонат.
Калцијум-карбонат може се добити и на друге начине, нпр. у двогубој измени соли. Ова је реакција могућа зато што је калцијум-карбонат талог.
Алтернативно, калцијум карбонат се може припремити из калцијум оксида. Вода се се додаје чиме се формира калцијум хидроксид, и затим се угљен диоксид проводи кроз тај раствор до би се исталожио жељени калцијум карбонат, који се у индустрији назива преципитираним калцијум карбонатом (-{PCC}-):[3]
Структура
Термодинамички стабилна форма -{CaCO}-3 под нормалним условима је хексагонална -{β-CaCO}-3, (минерал калцит).[4] Друге форме се могу припремити, гушћа,(2,83 -{g/cc}-) орторомбна λ--{CaCO}-3 (минерал аргонит) и μ--{CaCO}-3, која се јавља као минерал ватерит.[4] Арагонитна форма се може припремити преципитацијом на температурама изнад 85 °C, ватеритна форма се може припремити преципитацијом на 60 °C.[4] Калцит садржи атоме калцијума координисане са 6 атома кисеоника, док су у арагониту они координисани са 9 атома кисеоника.[4] The vaterite structure is not fully understood.[5] Магнезијум карбонат -{MgCO}-3 има калцитну структуру, док стронцијум и баријум карбонат (-{SrCO}-3 и -{BaCO}-3) попримају арагонитну структуру, што одражава њихове веће јонске радијусе.[4]
Физичке особине
Калцијум-карбонат је прашкаста со беле боје. Ова је со нерастворљива у води. Приликом мешања са водом настаје талог.
Хемијске особине
Калцијум-карбонат са индикаторима реагује базно јер је база која га гради јача од киселине која га гради.
Реакције
Калцијум-карбонат може да реагује у свим хемијским реакцијама које су карактеристичне за карбонате (соли угљене киселине).
Сумпорна киселина је јача од угљене киселине (као и све остале неорганске киселине) и зато може да је истисне из њених соли. Пошто је угљена киселина веома непостојана, она се одмах распада на угљен-диоксид и воду. У реакцији се добија и одговарајућа со калцијума (у овом случају калцијум-сулфат).
На температурама од око 825 °C калцијум-карбонат се распада на угљен-диоксид и калцијум-оксид.
Оба реакција зобе се двогуба измена соли. Двогуба измена соли је могућа само ако настаје слаборастворно једињење или гас (у овом случају, настаје талог - калцијум-карбонат).
Ако се на калцијум-карбонат дода воде и угљен-диоксида, доћи ће до реакције и наградиће се калцијум-хидрогенкарбонат.
Калцијум-карбонат је електролит. Испод је написана реакција електролитичке дисоцијације калцијум-карбоната.
Примена
Примењује се у медицинске сврхе као антацид (неутралише киселину у желуцу). Користи се и у производњи школских креда заједно са калцијум-сулфатом. Велика је и примена калцијум-карбоната у грађевинарству. Користи се сам по себи (нпр. мермер) или као један од састојака цемента. У керамици калцијум-карбонат је користан јер се његов прах користи као један од главних састојака у праху за глазуру.
Индустријске примене
Главна употреба калцијум карбоната је у грађевинској индустрији, било као грађевински материјал или као агрегат кречњака за изградњу путева или као састојак цемента или као полазни материјал за припрему грађевинског кречњака печењем у пећи. Међутим, због старења углавном узрокованог киселим кишама,[6] калцијум карбонат (у виду кречњака) се више самостално не користи у грађевинарству, већ једино као сировина/примарна супстанца за грађевинске материјале.
Калцијум карбонат се исто тако користи у пречишћавању гвожђа из руде гвожђа у високим пећима. Карбонат се -{in situ}- преводи у калцијум оксид, који формира троску са различитим присуством нечистоћа, и издваја се из пречишћеног гвожђа.[7]
У нафтној индустрији, калцијум карбонат се додаје у флуиде за бушење као средство за формационо премошћавање и заптивање филтерског колача; он је такође отежавајући материјал који повећава густину флуида за бушење да би се контролисао притисак у бушотини. Калцијум карбонат се додаје у пливачке базене, као средство за корекцију -{pH}- вредности ради одржавања алкалинитета и уравнотежавање киселих својстава дезинфекционог агенса.[8]
Он се исто тако користи као сировина у рафинирању шећера из шећерне репе. Он се калцинира у пећи са антрацитом да би се формирао калцијум оксид и угљен диоксид. Овај термички обрађени кречњак се затим гаси у слаткој води да би се произвела суспензија калцијум хидроксида за преципитацију нечистоћа у сировом соку током карбонације.[9]
Калцијум карбонат је традиционално био главна компонента креде за писање на табли. Међутим, модерна креда се углавном састоји од гипса, хидратисаног калцијум сулфата -{CaSO4·2H2O}-. Калцијум карбонат је главни извор за раст биокамена. Исталожени калцијум карбонат (-{PCC}-), у предиспергованом облику се често користи као пунилачки материјал за израду латекс рукавица ради остваривања максималне уштеде на материјалу и снижења производних трошкова.[10]
Налажење у природи
Геолошки извори
Калцијум-карбонат се може у природи наћи у разним минералима заједно са другим солима, нпр. у доломиту (). Шаблон:Галерија
Биолошки извори
Љуске јаја, оклоп пужева и већина морских шкољки се углавном састоје од калцијум карбоната и могу се користити као индустријски извори те хемикалије.[11] Шкољке острига су недавно препознате као извор прехрамбеног калцијума. Оне су исто тако практични индустријски извор.[12][13] Тамнозелена вегетација као што су брокуле и кељ садрже знатне количине прехрамбеног калцијум карбоната, међутим то није практичан индустријски извор.[14]
Ванземаљски извори
Изван Земље, поздана евиденција сугерише да је калцијум карбонат присутан на Марсу. Знаци калцијум карбоната су детектовани на више локација (посебно у Гусевом и Хајгенсовом кратеру). То пружа извесну евиденцију о ранијем присуству течне воде.[15][16]
Види још
Референце
Литература
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
Спољашње везе
Шаблон:Портал бар Шаблон:Commonscat
- Шаблон:ICSC
- Шаблон:PubChemLink
- АТЦ класификација: Шаблон:ATC and Шаблон:ATC
- -{The British Calcium Carbonate Association – What is calcium carbonate Шаблон:Wayback}-
- -{CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards – Calcium Carbonate}-
Шаблон:Једињења калцијума Шаблон:Минерални суплементи Шаблон:Нормативна контрола
- ↑ Шаблон:Housecroft3rd
- ↑ Шаблон:Holleman&Wiberg1st
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Cite journal
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite journal
- ↑ Шаблон:Cite journal
- ↑ Шаблон:Cite journal