Индијски смеђи мунгос

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Taxobox Индијски смеђи мунгос (Шаблон:Јез-лат)[1] је врста сисара из реда звери и породице мунгоси (-{Herpestidae}-), припада роду Urva која потиче из западних Гата у Индији и западне обале Шри Ланке и уведени су на острво Фиџи.[2]

Таксономија

Врста је први описана у складу са правилима биномне номенклатуре 1838. године од стране британског природњака Џорџа Роберта Вотерхауса који ју је назвао Herpestes fusca.[3] Опис је објављен у британском годишњем часопису „Proceedings of the Zoological Society of London“.[3] Холотип је дошао из Индије. Холотип се састојао од кожа купљених на зоолошким распродајама, од којих је већина дошла из Мадраса (неколико их је дошло са планине Нилгири).[3]

Аутори Илустроване контролне листе сисара света препознају четири подврсте.[4] Основни таксономски подаци подврсте (изузев номинативне) су представљени у табели испод:

Подврста Оригинално име Аутор и година описа Типски локалитет Холотип
U. f. phillipsi Herpestes flavidens phillipsi O. Thomas, 1924 Имање Масаканде, на надморксој висини од 914 метара. Гамадува, централна провинција Цејлон.[5][6] Одрасли мужјак (BMNH 23.12.15.1)
U. f. rubidior Herpestes fuscus rubidior Pocock, 1937 Анасигала, на надморској висини од 30 метара, Матугама, западна провинција Цејлон[7][5] Одрасли мужјак
U. f. siccata Herpestes flavidens siccatus O. Thomas, 1924 Вероватно Арипо, близу Манара, северна провинција Цејлон[5] Одрасли мужјак (BMNH 72.4.17.1)

У претходним таксонским аналазима сматрало се да је U. fusca једна врста са U. brachyura[8][9], али су други аутори указали на то да U. fusca треба да остане засебна врста.[10][11] Индијски црвени мунгос често је био сврстан у род Herpestes"[5][12], међутим на основу молекуларних анализа, утврђено је да род Herpestes, који традиционално обухвата различите врсте из група Herpestes, Urva, Garelella и Xenogale, представља парафилетску групу. Парафилетизам указује на то да одређена таксономска класификација не укључује све потомке заједничког предка, што је у супротности са принципима кладистичке класификације. Као резултат ових открића, азијске врсте су рекласификоване и укључене у ревитализовани род Urva, чиме се постиже конзистентност са филогенетским подацима.[13][4]

Етимологија

  • Urva: непалски назив Arva за мунгоса који се храни раковима[14].
  • fusca: Шаблон:Латински „тамно, црно, смеђе”.
  • phillipsi: Вилијам Ват Адисон Филипс (1892–1981), британски зоолог са Цејлона.[6].
  • rubidior: лат. rubidior, rubidioris „црвени”, упоредни облик придева rubidus „румени”, и ruber „црвен, ђумбир”.
  • siccata: лат. siccatus „осушен, сув”, од siccare „сушити”, od siccus „сув”.

Распострањеност

Индијски смеђи мунгос се јавља у јужној Индији и Шри Ланки.[15][4] У јужној Индији налази се дуж западне границе округа Кодагу, у Вирајпету у јужном Кодагуу и Утакаманду у планинама Нилгири; у Тигер Скола у планинама Пални, у планинама Меџамалај у округу Мадурај, у резервату тигрова Калакад Мунданџурај на планини Агастиа Мала, на висоравни Валпараи у планинама Анамалај у Тамил Надуу и у Националном парку Еравикулам, резервату тигрова Парамбикулам и Пеумеду у Керали.[16] На острву Вити Леву на Фиџију откривено је велика популација мунгоса; ово је прва позната интродукција смеђег мунгоса и можда потиче од пара доведеног из непознатог извора у приватног зоолошког врта касних 1970-их година.[2]

Распрострањеност варира у зависности од подврсте;[15][4]

Опис

Велики мунгос снажно грађеног тела. Индијски сиви мунгос је релативно велика и тешка врста мунгоса са снажно грађеним телом. Достиже дужину главе и трупа од око 33 до 48 центиметара. Реп је дужине 19 до 33 центиметра и стога заузима између 69 и 70% дужине тела. Тежина је око 2 до 7 килограма.[15] Крзно је црно-браон боје, прошарано жутим и пешчаним мрљама, а шапе су црне.[17] Крзно на стомаку је браонкасто, мало светлије него на врху.[7] Контурна длака на стражњици је дуга приближно 40 до 60 милиметара.[7] Поддлака је на врху маслинастожута, у основи тамно сиво-браон боје (код неких јединки може бити тамнија).[8] Реп је чупав, чини отприлике 60–70% дужине главе и тела.[15] У поређењу са јаванским мунгосом (Herpeste javanicus), предњи део бубне дупље (bulla timpanica) је спљоштен и спушта се испод потиљачних туберкула.[15] Врста има три секутића (Incisivi), један очњак (Caninus), четири преткутњака (Praemolares) и два кутњака (Molares) у свакој половини вилице у горњој и доњој вилици.[8] Зубна формула је I 33 C 11 P 44 M 22 = 40[15]

Понашање

Индијски смунгос насељава густе шуме и суседна подручја.[15] У Шри Ланки се јавља у равничарским шумама, у централном, планинском делу земље и у сушној зони.[15] У југозападној Индији се такође се може наћи на плантажама чаја и кафе на надморској висини од 900 до 1.400 метара и у зимзеленим шумама на надморској висини од 450 до 2.000 метара.[15] Индијски смеђи мунгос је ноћна живоитња, преферира да живи у изолацији и одржава своја станишта у густим шумама. Генерално је стидљива животиња које избегава контакт са људима, али понекад улазиу приградске баште да се храни змијама и мишевима. Када му прети опасност, побећи ће у рупу, али ће се жестоко борити када је сатеран у ћошак.[18] На основу неколико фотографија и посматрања, утврђено је да воде и ноћни начин живота.[15] Живи на тлу; углавном је усамљена (иако су забележена ретка виђења у паровима или малим групама).[16]

Мало се зна о његовој исхрани и техникама лова, иако је у Анамалајсу примећено да једе лешеве великих сисара као што је индијски гаур (Bos gaurus), а у Вапарају је виђен на депонијама смећа.<ref name=iucn> Када су спремни за размножавање, индијски смеђи мунгоси се укопавају у густо збијене стене и рађају два до три млада. Смеђи мунгос је опортунистички месождер, храни се првенствено малим глодарима, змијама, гуштерима, пауцима, ларвама, птицама, јајима, жабама, а понекад и бобицама и цвећем.[2]

Мало се зна и о репродукцији. Порођај се обично одвија у добро сакривеном насипу укопаном испод корена дрвета, испод стене или мравињака. Женка рађа три до четири штенета у било које доба године.[18]

Угроженост

На Црвеном списку угрожених врста Међународне уније за очување природе и природних ресурса (IUCN) класификована је као LC (најмање забрињавајуће).[16] Чини се да је смеђи мунгос прилично прилагођен својим промењеним стаништима и није баш специјализован за своје навике.[16] Иако конкретни подаци о величини популације на терену нису доступни за ову врсту у било којем делу његовог арела, тренутни подаци указују на то да је то релативно криптична врста, али да може бити локално уобичајена, чак и у стаништима модификованим људима.[16] Претње за смеђег мунгоса нису добро познате, али губитак станишта, фрагментација и деградација могу имати одређени утицај на његову популацију. Широко распрострањена појава на пољопривредном земљишту сугерише да употреба агрохемикалија може представљати претњу за овог мунгоса – вероватно чак и већу од саме пољопривреде. Постоји одређени ниво случајног хватања у замку и других облика лова.[16] Даља теренска и еколошка истраживања би разјаснила утицај различитих потенцијалних претњи којима је смеђи мунгос изложен, али како је недавно примећено на плантажама кафе и чаја у веома фрагментираном шумском пејзажу, релативна стабилност станишта и недостатак лова на овог мунгоса сугеришу да су свеукупне претње ниске.[16][15]

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

Шаблон:Taxonbar Шаблон:Commonscat Шаблон:Подножје Шаблон:Клица-животиња

Шаблон:Нормативна контрола