Економетрија

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Економија бочна трака Шаблон:Економија

Економетрија се бави примјеном статистичких метода на економске податке.[1] Економисти користе статистику за тестирање својих теорија или прављење предвиђања будућих кретања у економији. Пошто економски подаци нису експерименталне природе, а неријетко се јављају и случајности, у економетрији се користе стохастички умјесто детерминистичких модела.

Економетрија је „квантитативна анализа стварних економских појава заснована на истовременом развоју теорије и посматрања, повезаних одговарајућим методама закључивања“.[2] Уводни уџбеник економије описује економетрију као омогућавање економистима „да обраде брдо података како би формулисали једноставне односе“.[3] Јан Тинберген је један од два оснивача економетрије.[4][5][6] Други, Рагнар Фриш, такође је сковао термин у смислу у ком се данас користи.[7]

Основни алат за економетрију је модел вишеструке линеарне регресије.[8] Економетријска теорија користи статистичку теорију и математичку статистику за процену и развој економетријских метода.[9][10] Економетричари покушавају да пронађу процене које имају пожељна статистичка својства укључујући непристрасност, ефикасност и доследност. Примењена економетрија користи теоријску економетрију и податке из стварног света за процену економских теорија, развој економетријских модела, анализу економске историје и предвиђање.

Основни модели: линеарна регресија

Основни алат за економетрију је модел вишеструке линеарне регресије.[8] У савременој економетрији, други статистички алати се често користе, али је линеарна регресија и даље најчешће коришћена полазна тачка за анализу.[8] Процена линеарне регресије на две варијабле могу се визуализовати као уклапање линије кроз тачке података које представљају упарене вредности независних и зависних променљивих.

Окунов закон који представља однос раста БДП-а и стопе незапослености. Уклопљена линија се налази коришћењем регресионе анализе.

На пример, размотрите Окунов закон, који повезује раст БДП-а са стопом незапослености. Овај однос је представљен у линеарној регресији где је промена стопе незапослености (Δ Незапосленост) функција пресека (β0), дата вредност раста БДП-а помножена коефицијентом нагиба β1 и термин грешке, ε:

Δ Незапосленост=β0+β1Раст+ε.

Непознати параметри β0 и β1 се могу проценити. Овде се процењује да је β0 0,83 и β1 се процењује на -1,77. То значи да ако се раст БДП-а повећа за један процентни поен, предвиђа се пад стопе незапослености за 1,77 * 1 поен, док се остало држи константним. Модел би се затим могао тестирати на статистичку значајност у погледу тога да ли је повећање раста БДП-а повезано са смањењем незапослености, као што је претпостављено. Ако се процена β1 није значајно разликовала од 0, тест не би успео да пронађе доказе да су промене у стопи раста и стопи незапослености биле повезане. Варијанца у предвиђању зависне варијабле (незапослености) као функција независне варијабле (раст БДП) дата је у полиномским најмањим квадратима.

Историја

Предности примјене математике и статистике на област економије су уочене врло брзо. У другом дијелу 17. вијека, Сир Вилијам Пити је 1676. године објавио један веома важан чланак о методолошким основама економетрије.[11] По Џејфију[12] Лион Валрас, професор на Универзитету Луизијане је препознат као зачетник економске теорије опште равнотеже која се сматра теоријском основом модерне економије.

Дана 29. децембра 1930. године у Кливленду, група економиста, статистичара и математичара је основала „Друштво економетрије“ с циљем промовисања математичких и статистичких теорија у вези с економијом. Тада је основан двомјесечни часопис „Econometrica“ који се први пут појавио у јануару 1933. године. Развој симултаних модела једначина које би се могле користити у временским серијама за економска предвиђања, био је моменат када је економетрија постала посебна област економије. Симултани модели су и данас веома битан дио економетрије.[13]

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Шаблон:Cite journal. [pp.]. Reprinted in J. Eatwell et al., eds. Шаблон:Cite book. Шаблон:Cite web (2008 revision by J. Geweke, J. Horowitz,H. P. Pesaran).
  2. ↑ P. A. Samuelson, T. C. Koopmans, and J. R. N. Stone Шаблон:Citation Шаблон:Cite journal. [p [1]-146], as describedcited in Pesaran (1987) above.
  3. ↑ Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus, Шаблон:Citation. 18th ed., McGraw-Hill, .
  4. ↑ Шаблон:Cite web
  5. ↑ Magnus, Jan & Mary S. Morgan Шаблон:Citation in: 'Econometric Theory 3, 1987,
  6. ↑ Шаблон:Cite book. John Wiley & Sons: 117.
  7. ↑ • H. P. Pesaran Шаблон:Cite book Шаблон:Citation, , .
       • Aris Spanos Шаблон:Cite journal, 2nd Edition. Шаблон:Cite web
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Шаблон:Cite book
  9. ↑ Шаблон:Harvnb
  10. ↑ Шаблон:Cite book
  11. ↑ Petty, W.: Political arithmetic. In: William Petty, The Economic Writings. , vol 1. Kelley, New York, Шаблон:P. (1676)
  12. ↑ Jaffé, W.: Walras, Léon. In: Sills, D.L. (ed.) International Encyclopedia of the Social Sciences, vol. 16. Macmillan and Free Press, New York, Шаблон:P. (1968)
  13. ↑ Wonnacott, R.J., Wonnacott, T.H.: Econometrics. Wiley, New York (1970)
Преузето са „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Економетрија&oldid=6212”