Безуов став

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Безуов став је једна од алгебарских теорема која дефинише дељивост два полинома при специјалном случају када је делилац облика x−α. Може се употребити за растављање полинома на чиниоце. Добио је име по француском математичару Етјену Безуу.[1][2][3]

Теорема (Безуов став). Нека је дат полином P(x)=a0+a1x+a2x2+…+anxn(a0,a1,a2,…,an∈ℝ), и нека је дат полином Q(x)=x−α(α∈ℝ), тада полином P(x) при дељењу полиномом Q(x) даје остатак P(α). Специјално ако је P(α)=0 полином P(x) је дељив полиномом Q(x).

Доказ. При општем случају, дељење два полинома се може записати као:

P(x)=B(x)⋅Q(x)+R

Где је B(x) неки полином који представља количник, а R остатак при дељењу полинома P(x) са Q(x). Замењивањем Q(x)=x−α се добија:

P(x)=B(x)(x−α)+R

Коначно, при случају x=α се добија

P(α)=B(α)(α−α)+R,

односно, P(α)=R што је и требало доказати.

Пример

Ако узмемо полином:

X2+3X+2

Узећемо једини слободан члан, а то је у овом случају број 2 и одредићемо његове позитивне и негативне делиоце (1, -1, 2,-2). Ове делиоце ћемо замењивати за Х. Делићемо једначину са (Х-n(број са чијом смо заменом добили нулу)). Одређујемо:

p(x)=X2+3X+2

За +1 добија се:

p(+1)=1+3+2=6≠0

Следи да полином није дељив са X-1.

За -1 добија се:

p(−1)=1−3+2=0

Следи да је полином дељив са X+1.

За +2 добија се:

p(+2)=4+6+2=12≠0

Следи да полином није дељив са X-2.

За -2 добија се:

p(−2)=4−6+2=0

Следи да је полином дељив са X+2.

Након ове необавезне провере, дељење изгледа овако:

Дељење са X+1

(X2+3X+2):(X+1)=X+2

−(X2+X)

2X+2
−(2X+2)
0

Провера дељења

(X+2)(X+1)=X2+2X+X+2=X2+3X+2

Дељење са X-1

(X2+3X+2):(X−1)=X+4 и остатак 6

−(X2−X)

4X+2
−(4X−4)
6

Провера дељења

(X+4)(X−1)+6=X2+4X−X−4+6=X2+3X+2

Дељење са X+2:

(X2+3X+2):(X+2)=X+1

−(X2+2X)

X+2
−(X+2)
0

Провера дељења

(X+1)(X+2)=X2+X+2X+2=X2+3X+2

Дељење са X-2

(X2+3X+2):(X−2)=X+5 и остатак 12

−(X2−2X)

5X+2
−(5X−10)
12

Провера дељења

(X+5)(X−2)+12=X2+5X−2X−10+12=X2+3X+2

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје Шаблон:Клица-математика

  1. ↑ Шаблон:Cite book
  2. ↑ Claude Gaspard Bachet, sieur de Méziriac, Шаблон:Cite book, 2nd ed. , pages 18-33. Bavarian State Library
  3. ↑ Шаблон:Cite journal