Резултати претраге

…нт)|vage]]. Na jednom kraju vage se obesi [[Fizičko telo|telo]] (obično od stakla) a na drugoj stani poluge nalazi se teg koji se uz pomoć zavrtnja može pode …la]] na kracima, dok telo visi u vazduhu. <ref>Mićo M., Mitrović (2020). ''Fizika 7''. Beograd: Saznanje. {{ISBN|978-86-89679-09-0}}.</ref> Zatim telo potpun …

…kvencija|frekvencije]] svjetlosti koja se razmatra. Na primjer, neke vrste stakla koje su providne u vidljivom spektru veoma su neprovidne za [[ultraljubičas * [[Refleksija|Refleksija (fizika)]] …

…om površinom ([[plankonveksno sočivo|plankonveksnog sočiva]]) i podloge od stakla na koju je postavljen sferni deo sočiva. Ceo ovaj sistem nalazi se u vazduh Vazdušni prostor koji se javlja između sočiva i stakla ima debljinu jednaku nuli u mestu gde sočivo naleže na ploču, a kako se pom …

…je ukupna refleksija sa potamnelim slojem manja nego refleksija kod čistog stakla. …s prelamanja]] 1.38. Njegova upotreba smanjuje refleksiju sa 4% kod čistog stakla na svega 1%. Koriste se i kod interferentnih ogledala, gde je uz upotrebu… …

…nskog i ciklotronskog kretanja elektrona u njemu. Uz pomoć stručnog duvača stakla, Džejk Džonsona, izgradio sam moju prvu magnetronsku zamku visokog vakuuma [[Категорија:Fizika]] …

…a|vode]] u poređenju sa [[Živa|živom]], u odnosu na polarnu površinu, e.g. stakla]] #Pavlović B. 2004. Fizika prvi deo. Beograd: Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu …

…na elektromagnetnim talasima koji su prošli kroz, i koji su [[Reflekcija (fizika)|reflektovani]], [[Prelamanje svetlosti|refraktovani]], ili [[Difrakcija|di …je ove rotacije se sastoji od dugačke cevi sa krajevima od ravnog [[staklo|stakla]], u koju se stavlja uzorak. Na svakom kraju cevi je [[Nikolova prizma]],… …

…r]]a veća je od 10¹⁶ Ωm, a [[parafin]]a, [[sumpor]]a i [[staklo|stakla]] veća od 10¹⁴ Ωm.<ref>''Dielektrik'', [http://www.enciklopedija …ielektriku zove se dielektrična polarizacija.<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…viskoznost|visokoviskozne]] [[tečnost]]i (na primer fotoosetljiva [[staklo|stakla]], čvrste [[polimer]]e, [[Керамика|keramiku]] i drugo). [[Kristalografija|M …lentnih elektrona po identičnim orbitama, njihovi se energetski [[Spektar (fizika)|spektri]] podudaraju. Model kojim se koristi atomska aproksimacija omoguća …

|obrazovanje = [[Fizika]], [[matematika]], [[astronomija]] …ovane svetlosti je normalno na ravan upadanja.<ref>Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…bin]]ima i [[teleskop]]ima. Za svakidašnju primenu izrađuju se ogledala od stakla, kojima je stražnja površina prevučena reflektujućim metalnim slojem te zaš …A odbijaju se tako kao da izlaze iz slike A’.<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…[тврдоћа]], калавост, [[Elastičnost (fizika)|еластичност]], [[Plastičnost (fizika)|пластичност]], магнетска и електрична [[Електрична проводљивост|поларизаци …

…AJ&printsec=frontcover|archive-date=2015-11-24}}</ref> na primer vazduha i stakla, zove se [[dioptrijska površina]] ili [[dioptar]].<ref>{{Cite book |title=S …u i njena slika će se pomaknuti u drugu tačku.<ref>Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…slamčica deluje polomljeno usled prelamanja talasa svetlosti između vode, stakla i vazduha.]] …čki gušće, a [[vazduh]] optički ređe sredstvo.<ref>Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…лике. Након тога се помоћу нониуса очита угао.<ref>Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref> …

…ilnog, [[isotropy#Materials science|izotropnog]], linearnog [[elastičnost (fizika)|elastičnog]] materijala mora biti između -1,0 i +0,5 zbog zahteva da [[Jan …nih [[staklo|staklenih]] komponenti na Poasonov odnos specifičnog osnovnog stakla.<ref>{{cite web|url=http://www.glassproperties.com/poisson_ratio/|title=Poi …