Homologija (matematika)

Извор: testwiki
Датум измене: 13. април 2024. у 11:40; аутор: imported>MilicevicBot (Бот: Special:Diff/27547949)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Druge upotrebe-lat

U matematici, homologija[1] je opšti način povezivanja niza algebarskih objekata kao što su abelove grupe ili moduli sa drugim matematičkim objektima kao što su topološki prostori. Homološke grupe su prvobitno definisane u algebarskoj topologiji. Slične konstrukcije su dostupne u širokom spektru drugih konteksta, kao što su apstraktna algebra,[2] grupe, Lijeva algebra,[3][4][5] teorija Galoa i algebarska geometrija.[6][7][8]

Prvobitna motivacija za definisanje grupa homologije bila je opservacija da se dva oblika mogu razlikovati putem ispitivanja njihovih otvora. Na primer, krug nije disk, jer krug ima otvor kroz njega dok je disk pun, a obična sfera nije krug, jer sfera okružuje dvodimenzionalni otvor, dok krug okružuje jednodimenzionalni otvor. Međutim, pošto je otvor „ne postoji”, nije odmah očigledno kako definisati otvor ili kako razlikovati različite vrste otvora. Homologija je izvorno bila rigorozna matematička metoda za definiranje i kategorizaciju otvora u mnogostrukosti. Slobodno govoreći, ciklus je zatvorena podmnogostrukost, granica je ciklus koji je takođe granica podmnogostrukosti, a klasa homologije (koja predstavlja otvor) je ekvivalentna klasi ciklusa po modularnim granicama. Klasa homologije je stoga predstavljena ciklusom koji nije granica bilo koje podmnogostrukosti: ciklus predstavlja otvor, odnosno hipotetičnu mnogostrukost čija bi granica bila taj ciklus, ali koji „nije tamo”.

Postoji mnogo različitih teorija homologije. Određeni tip matematičkog objekta, kao što je topološki prostor ili grupa, može imati jednu ili više povezanih teorija homologije. Kada osnovni objekat ima geometrijsku interpretaciju kao topološki prostori, -{n}--ta grupa homologije predstavlja ponašanje u dimenziji -{n}-. Većina grupa ili modula homologije moge se formulisati kao izvedeni funktori na odgovarajućim Abelovskim kategorijama, merenjem neuspeha jednog funktora da bude tačan. Iz ove apstraktne perspektive, grupe homologije se određuju objektima izvedene kategorije.

Pozadina

Poreklo

Smatra se da je teorija homologije nastala sa Ojlerovom formulom poliedra, ili Ojlerovom karakteristikom.[9] Tomo je sledela Rimanova definicija numeričkih invarijanti rodova i n-tostruke povezanosti iy 1857. godine i Betijev dokaz nezavisnosti „homoloških brojeva” od izbora baze iz 1871. godine.[10]

Sama homologija je razvijena kao način za analizu i klasifikaciju mnogostrukosti prema njihovim ciklusima - zatvorenim petljama (ili opštije podmnogostrukostima) koje se mogu nacrtati na datoj n-dimenzionalnoj mnogostrukosti, ali ne i kontinuirano deformisanih jedne u druge.[11] Ovi ciklusi se ponekad pominju i kao rezovi koji se mogu spojiti zajedno ili kao spojevi koji se mogu pričvrstiti i odvojiti. Ciklusi su klasifikovani po dimenzijama. Na primer, linija nacrtana na površini predstavlja 1-ciklus, zatvorenu petlju ili S1 (1-mnogostrukost), dok je površina prerezana kroz trodimenzionalnu mnogostrukost 2-ciklus.

Površine

Ciklusi na 2-sferi

Na običnoj sferi S2, ciklus b u dijagramu može se smanjiti do pola, a čak i ekvatorijalna velika kružnica a može se smanjiti na isti način. Teorema Žordanove krive pokazuje da se bilo koji proizvoljni ciklus, kao što je c, može slično smanjiti do tačke. Svi ciklusi na sferi se stoga mogu kontinuirano transformisati jedan u drugi i pripadati istoj klasi homologije. Za njih se kaže da su homologni do nule. Presecanje mnogostrukosti duž ciklusa homolognog nuli razdvaja mnogostrukost na dve ili više komponenti. Na primer, sečenje sfere duž a proizvodi dve hemisfere.

Ciklusi na torusu

Ovo se generalno ne odnosi na cikluse na drugim površinama. Torus T2 ima cikluse koji se ne mogu kontinuirano deformirati jedan u drugi, na primer u dijagramu ni jedan od ciklusa -{a}-, -{b}- ili -{c}- ne može biti deformisan jedan u drugi. Konkretno, ciklusi -{a}- i -{b}- se ne mogu smanjiti u tačku, dok ciklus -{c}- može, što ga čini homolognim na nulu.

Ako je površina torusa isečena duž oba ciklusa a i b, ona se može otvoriti i spljoštiti u pravougaonik ili, još bolje, kvadrat. Jedan suprotan par strana predstavlja rez duž a, a drugi suprotan par predstavlja rez duž b.

Rubovi kvadrata mogu se zatim spojiti zajedno na različite načine. Kvadrat može biti zaokrenut da bi se ivice mogle susresti u suprotnom smeru, kao što je prikazano strelicama na dijagramu. U zavisnosti od simetrije, postoje četiri različita načina spajanja strana, od kojih svaka stvara različitu površinu:

Četiri načina spajanja kvadrata da bi se napravila zatvorena površina: spojiti pojedinačne strelice i spojiti duple strelice.

Vidi još

Шаблон:Div col

Шаблон:Div col end

Reference

Шаблон:Reflist

Literatura

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Spoljašnje veze

Шаблон:Commons category-lat

Шаблон:L Шаблон:Нормативна контрола-лат Шаблон:Portal bar-lat

  1. ↑ in part from Greek ὁμός homos "identical"
  2. ↑ Шаблон:Cite book
  3. ↑ Шаблон:Cite book
  4. ↑ Шаблон:Cite book
  5. ↑ Шаблон:Cite book
  6. ↑ Шаблон:Citation.
  7. ↑ Шаблон:Citation.
  8. ↑ Шаблон:Citation.
  9. ↑ Шаблон:Harvnb
  10. ↑ Шаблон:Harvnb
  11. ↑ Шаблон:Harvnb
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Homologija_(matematika)&oldid=6993”