Хомоморфизам
Хомоморфизам (од Шаблон:Јез-грч - исти, Шаблон:Јез-грч - облик, форма) у математици представља пресликавање између две алгебарске структуре истог типа, које чува њихову форму.
Особине
Нека су и две алгебарске структуре истог типа (група, поље, моноид итд.). Ако је пресликавање хомоморфизам а важиће:
Врсте хомоморфизама
- Изоморфизам је бијективни хомоморфизам. Два објекта су изоморфна ако постоји изоморфизам између њих. Изоморфни објекти су потпуно неразазнатљиви што се тиче структуре која је у питању.
- Епиморфизам је сурјективни хомоморфизам.
- Мономорфизам је инјективни хомоморфизам.
- Хомоморфизам са неког објекта на самог себе се зове ендоморфизам.
- Ендоморфизам који је и изоморфизам се зове аутоморфизам.
У ширем контексту пресликавања која чувају структуру, начелно није довољно дефинисати изоморфизам као бијективни морфизам. Потребан услов је и да је инверзни морфизам истог типа. У алгебарским условима, овај додатни услов је аутоматски задовољен.

- Односи између различитих врста хомоморфизама.
H = скуп хомоморфизама, -{M}- = скуп мономорфизама,
P = скуп епиморфизама, -{S}- = скуп изоморфизама,
N = скуп ендоморфизама, -{A}- = скуп аутоморфизама.
Приметити да: -{M ∩ P = S, S ∩ N = A}-, док класе
-{M ∩ N \ A}- и -{P ∩ N \ A}- могу бити непразне једино у случају бесконачних група.