Inicijalni volumen distribucije

Inicijalni volumen distribucije je farmakološki termin koji se koristi za kvantifikaciju distribucije leka u telu relativno skoro nakon oralnog ili intravenoznog doziranja leka, i pre nego što lek dostigne ravnotežno stanje. Nakon raspodele leka, merenje krvnog nivoa daje indikaciju prividnog volumena distribucije. Izračunavanje inicijalnog volumena distribucije se vrši na isti način kao i kod prividnog.

Inicijalni volumen distribucije je definisan jednačinom:

$V_D=\frac{\mathrm{Q}}{{\mathrm{C}}_{\mathrm{p}}}$

gde je:

• -{Q}- = totalna količina leka u telu po jedinic mase tela (-{kg}-), i.e. doza
• -{C_p}- = koncentracija leka u plazmi

Doza leka koja je neophodna da bi ostvarila potrebna koncentracija u plazmi se može izračunati, ako je poznata -{V_D}- vrednost. Taj parameter nije fiziološka vrednost, nego je prvenstveno zavistan od načina na koji je se lek raspodeljuje u telu kao funkcija fizikohemijskih svojstava, e.g. rastvorljivosti, naelektrisanja, veličine molekula, itd.

Volumen distribucije se tipično izražava u (-{ml}- ili -{l)/kg}- telesne težine. -{V_D}- kod dece je tipično veći nego kod odraslih, mada su deca manja i lakša. Promene telesne kompozicije sa godinama uzrokuju smanjenje -{V_D}- vrednosti.

-{V_D}- se takođe može koristiti za određivanje brzine kojom lek prelazi u tkivne kompartmane iz krvi:

$V_D=V_P+V_T\left(\frac{fu}{f{u}_t}\right)$

gde je:

• -{V_P}- = zapremina plazme
• -{V_T}- = očevidna zapremina tkiva
• -{fu}- = nevezana frakcija u plazmi
• -{fu_t}- = nevezana frakcija u tkivu