Електронволт
Електронволт, -{eV}-, је јединица енергије једнака кинетичкој енергији коју задобије слободни електрон у вакууму проласком кроз потенцијалну разлику од једног волта. Другим речима, то је један волт (1 волт = 1 џул по кулону) пута наелектрисање једног електрона (у кулонима). Један електронволт је врло мала јединица енергије: 1 eV = 1,602 176 53(14)Шаблон:E J.[1]
У физици, електронволт[2][3] (симбол -{eV}-; такође се пише електрон волт) јесте јединица енергије једнака приближно 160 зептоџула (симбол -{zJ}-) или 1,6×10−19 џула (симбол -{J}-). По дефиницији, то је количина енергије добијене (или изгубљене) набојем једног електрона који се помера кроз електричну потенцијалну разлику једног волта. Тако је 1 волт (1 џул по кулону или 1 -{J/°C}-) помножен елементарним набојем (-{e}-, или 1,602176565(35)×10−19 -{C}-). Отуда је, један електронволт једнак 1,602176565(35)×10−19 -{J}-.[4] Историјски, електронволт је био стандардна јединица мере кроз своју користивост у електростатичком акцелератору честица због честица са набојем q који има енергију E = qV кроз пролазак кроз потенцијал -{V}-; ако се q узима у целобројним јединицама елементарног набоја и терминални преднапон у волтима, добија се енергија у -{eV}-.
Електронволт није СИ јединица, те је његова дефиниција емпиријска (за разлику од литра, светлосне године и осталих таквих не-СИ јединица), тако да његова вредност у СИ јединицама мора бити добијена експериментално.[5] Као елементарни набој на којем је заснован, он није независног квантитета него је једнак 1 J/-{C}- √2-{h}-α / μ0-{c}-0. То је општа јединица енергије у физици, шире кориштена у чврстом стању, атомској, нуклеарној и физици честица. Често се користи са метричким префиксима мили-, кило-, мега-, гига-, тера-, пета- или екса- (-{meV, keV, MeV, GeV, TeV, PeV}- и -{EeV}- респективно). Тако -{meV}- стоји за милиелектронволт.
У неким старијим документима, и у имену Беватрон, симбол -{BeV}- се користи, који стоји за милијарду -{eV}-; то је еквивалент за -{GeV}-.
| Мера | Јединица | СИ вредност јединице |
|---|---|---|
| Енергија | -{eV}- | 1,602176565(35)×10−19 -{J}- |
| Маса | -{eV/c2}- | 1,782662×10−36 -{kg}- |
| Импулс | -{eV/c}- | 5,344286×10−28 -{kg⋅m/s}- |
| Температура | -{eV/kB}- | 11604.505(20) K |
| Време | -{ħ/eV}- | 6,582119×10−16 s |
| Удаљеност | -{ħc/eV}- | 1,97327×10−7 -{m}- |
Дефиниција
Електронволт је количина кинетичке енергије стечена или изгубљена једним електроном који убрзава из мировања кроз електричну разлику потенцијала од једног волта у вакууму. Отуда има вредност од једног волта, Шаблон:Val, помноженог са елементарним наелектрисањем електрона -{e}-, Шаблон:Physconst Према томе, један електронволт је једнак Шаблон:Physconst
Електронволт, за разлику од волта, није СИ јединица. Електронволт (-{eV}-) је јединица енергије док је волт (-{V}-) изведена СИ јединица електричног потенцијала. СИ јединица за енергију је џул (-{J}-).
Однос према другим физичким својствима и јединицама
Маса
Еквиваленцијом масе и енергије, електронволта је такође јединица масе. Уобичајено је у физици честица, где се јединице масе и енергије често замењују, да се маса изражава у јединицама -{eV/c2}-, где је -{c}- брзина светлости у вакууму (од [[Mass–energy equivalence|Шаблон:Nowrap]]). Уобичајено је да се маса једноставно изражава у виду „-{eV}-” као јединицом масе, ефикасно користећи систем природних јединица са -{c}- подешеним на 1.[6] Еквивалент масе од Шаблон:Val је
На пример, електрон и позитрон, сваки са масом од Шаблон:Val, могу да се униште дајући Шаблон:Val енергије. Маса протона је Шаблон:Val. Генерално, масе свих хадрона су реда Шаблон:Val, што -{GeV}- (гигаелектронволт) чини погодном јединицом масе за физику честица:
Обједињена атомска јединица масе (-{u}-), готово тачно 1 грам подељена Авогадровим бројем, готово је маса атома водоника, што је углавном маса протона. Да би се претворила у електронволте, користи се формула:
- 1 u = Шаблон:Val = Шаблон:Val.
Коришћење електронволта за изражавање масе
Према Ајнштајну енергија је еквивалентна маси, E=mc² (1 -{kg}- = 90 пета џула). Због тога је у физици елементарних честица, где се маса и енергија користе као синоними, уобичајена употреба јединице eV/c² или још једноставније само eV за изражавање масе.
На пример, електрон и позитрон сваки са масом од 0,511 MeV/c², могу да се анихилирају ослобађајући енергију од 1,022 MeV. Протон има масу од 0,938 GeV, што чини GeV (гигаелектронволт)врло погодном јединицом за масу субатомских честица.
- 1 eV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 keV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 MeV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 GeV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 TeV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 PeV/c² = 1,783Шаблон:E kg
- 1 EeV/c² = 1,783Шаблон:E kg
Електронволт и енергија
За поређење:
- 3,2Шаблон:E Ј или 200 -{MeV}- је тотална енергија ослобођена цепањем једног атома U-235 (ово је средња вредност; права вредност зависи од начина цепања)
- 3,5Шаблон:E Ј или 210 -{MeV}- је средња вредност енергије ослобођене при цепању једног атома Pu-239 atom (права вредност зависи од начина цепања)
- Енергије хемијских веза су реда електронволта по молекулу.
- Кинетичка енергија молекула у атмосфери на собној температури је око 1 Шаблон:E J или 1/40 eV.
- Израз показује зашто је eV основна јединица за енергију пошто или еквивалентно чиме се уклања погрешно веровање да је eV јединица за потенцијал или наелектрисање.
Електронволт и особине фотона
Енергија, E, фреквенција, ν, и таласна дужина, λ фотона повезани су изразом
где је h Планкова константа а c брзина светлости. На пример, спектар видљивог зрачења простире се у опсегу таласних дужина 400 nm до 700 nm. Стога фотони видљивог зрачења имају енергије од
до
- .
Електронволт и температура
У неким областима, као што је физика плазме, уобичајено је да се електронволт користи као јединица температуре. Конверзија у келвине, К, постиже се преко Болцманове константе, kB
На пример, типична плазма у фузији је енергије 15 keV, или 174 мегакелвина.
Употреба електронволта за изражавање времена и растојања
У физици честица, растојање и време се понекад изражава у инверзним електронволтима преко фактора конверзије[7]
- = 6,582 118 89(26) x 10-16 eV s
- = 197,326 960 2(77) eV nm
Растојање
У физици честица широко се користи систем природних јединица у којима су брзина светлости у вакууму c и редукована Планкова константа ħ бездимензионалне и једнаке јединици: Шаблон:Nowrap. У овим јединицама се изражавају растојања и времена у инверзним енергетским јединицама (док су енергија и маса изражене у истим јединицама, погледајте еквивалентност масе и енергије). Конкретно, дужине расејања честица се често представљају помоћу јединице инверзне масе честица.
Изван овог система јединица, фактори конверзије између електронволта, секунде и нанометра су следећи:
Горе наведени односи такође омогућавају да се изрази средњи животни век τ нестабилне честице (у секундама) у смислу њене ширине распада Γ (у eV) преко Шаблон:Nowrap. На пример, [[B meson|Шаблон:Subatomic particle мезон]] има животни век од 1,530(9) пикосекунди, средња дужина распада је Шаблон:Nowrap, или ширина распада од Шаблон:Val.
Супротно томе, мале разлике у маси мезона одговорне за мезонске осцилације често се изражавају у погоднијим инверзним пикосекундама.
Енергија у електронволтима се понекад изражава кроз таласну дужину светлости са фотонима исте енергије:
Таласна дужина


Енергија E, фреквенција ν и таласна дужина λ фотона су повезане са
где је h Планкова константа, c је брзина светлости. Ово се своди на Шаблон:Physconst
Фотон са таласном дужином од Шаблон:Val (зелено светло) имао би енергију од приближно Шаблон:Val. Слично, Шаблон:Val би одговарао инфрацрвеном фотону таласне дужине Шаблон:Val или фреквенције Шаблон:Val.
Експерименти расејања
У експерименту нискоенергетског нуклеарног расејања, уобичајено је да се енергија нуклеарног трзаја означава у јединицама eVr, keVr, итд. Ово разликује енергију нуклеарног трзаја од „електронског еквивалента“ енергије трзања (eVee, keVee, итд.) мерено сцинтилационом светлошћу. На пример, принос фотоцеви се мери у phe/keVee (фотоелектрони по keV електрон-еквивалентној енергији). Однос између eV, eVr, и eVeeе зависи од средине у којој се расејање одвија и мора се утврдити емпиријски за сваки материјал.
Поређења енергије
Легенда
| γ: Гама зраци | -{MIR}-: средње инфрацрвено | -{HF}-: висока фреквенција. |
| -{HX}-: Јаки X-зраци | -{FIR}-: далеко инфрацрвено | -{MF}-: средња фреквенција. |
| -{SX}-: Благи X-зраци | Радио талас | -{LF}-: ниска фреквенција. |
| -{EUV}-: Екстремна ултраљубичаста | -{EHF}-= екстремно висока фреквенција | -{VLF}-: веома ниска фреквенција |
| -{NUV}-: Близу ултраљубичастог | -{SHF}-= супер висока фреквенција | -{VF/ULF}-: збучна фреквенција |
| Видљиво светло | -{UHF}-= ултра висока фреквенција | -{SLF}-: супер ниска фреквенција |
| -{NIR}-: Близо инфрацрвеног | -{VHF}-= веома висока фреквенција | -{ELF}-: екстремно ниска фреквенција |
| Фрек.: Фреквенција |
Моларна енергија
Један мол честица са 1 eV енергије има приближно 96,5 kJ енергије – ово одговара Фарадејевој константи (F ≈ Шаблон:Val), где је енергија у џулима од n мола честица са енергијом E eV једнака са E·F·n.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Шаблон:СИ јединице Шаблон:Нормативна контрола
- ↑ CODATA Internationally recommended values of the Fundamental Physical Constants
- ↑ IUPAC Gold Book, p. 75
- ↑ SI brochure Шаблон:Webarchive, Sec. 4.1 Table 7
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Barrow, J. D. Шаблон:Cite journal 24 (1983): 24.
- ↑ K. Hagiwara et al, Review of Particle Physics, Phys. Rev. D66, 010001 (2002)
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite journal
- ↑ Шаблон:Cite journal