Стехиометрија

Извор: testwiki
Датум измене: 9. јул 2024. у 03:20; аутор: imported>FelixBot (Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Reakcija sagorijevanja metana.

Стехиометријски односи су квантитативни односи који следе из хемијских формула или хемијских једначина. У складу са тим сва израчунавања у вези са хемијским формулама или једначинама називају се стехиометријски односи (стехиометрија).[1] Стехиометрија је утемељена на закону одржања масе, где је укупна маса реагенаса једнака укупној маси производа. То значи да се односи између количине реагенаса и производа обично понашају као односи позитивних целих бројева. То истовремено говори да ако су познати износи одвојених реагенаса, онда се може израчунати и износ производа. Сагласно томе, ако је позната количина једног реагенса и количина производа, емпиријски се може одредити један од реагенаса, а затим се може израчунати и износ других реагенаса.[2][3][4][5]

Ови односи се могу приказати уравнотеженом једначином:

Шаблон:Chem + 2 Шаблон:ChemШаблон:Chem + 2 Шаблон:Chem.

Овде један молекул метана реагује са два молекула гасовитог кисеоника, па настају један молекул угљен диоксида и два молекула воде. Стехиометрија мери ове количинске односе, а користи се за одређивање количине производа/реагенаса који су производени/потребни у датој реакцији. Описани количински односи међу супстанцама у хемијској реакцији познати су као реакцијска стехиометрија. У горњем примеру, реакцијска стехиометрија мери однос између метана и кисеоника који у међусобној реакцији стварају угљен диоксид и воду.

Због познатог односа молске и атомске тежине, добијени стехиометријски коефицијенти могу се користити за одређивање тежине у реакцији која је описана у уравнотеженој једначини. То се зове композицијска стехиометрија.

Гасна стехиометрија бави се реакцијама које укључују гасове, а на основу познате температуре, притиска и запремине може се претпоставити да ли је дати узорак идеалан гас. За гасове, однос запремина је идеално исти као и онај по закону о идеалном гасу, али се однос масе једне реакције мора израчунати из молекулских маса реагенаса и производа. У пракси, због постојања изотопа, користе се моларне масе, уместо да се израчунава однос маса.

Етимологија

Израз стехиометрија је први пут користио Јеремијас Бенјамин Рихтер 1792. године, када је објављен први том његове књиге под називом Стехиометрија или уметност мерења хемијских елемената (-{Stoichiometry or the Art of Measuring the Chemical Elements}-). Назив је изведен из грчких речи στοιχεῖον - -{stoicheion}- = елемент + μέτρον – -{metron}- = мера. У патристичком грчком, реч -{stoichiometria}- је користио патријарх Нићифор -{I}- Цариградски када се односио на број линијских тачака канонског Новог завета и неких од Апокрифа.

Дефиниција

Стехиометријска количина или стехиометријске однос реагенаса је њихова најповољнија количина или однос, а под претпоставком да је реакција комплетна, потебно је знати да:

  1. сви реагенси се троше;
  2. нема недостатка реагенаса;
  3. не постоји вишак реагенса.[6]

Стехиометрија почива на основним законима који помажу боље разумевање односа у реакцијама као што су: закон одржања масе, закон одређених пропорција (односно, закон сталног састава), закон више пропорција и закон реципрочних пропорција. У принципу, у хемијским реакцијама се сједињују одређени односи хемикалија. Хемијске реакције не могу ни створити ни уништити материју, нити трансмутирати један хемијски елемент у други, а износ сваког елемента мора бити исти у целокупној реакцији. На пример, број атома одређеног елемента X на реактантској страни мора бити једнак броју атома тог елемента на страни производа, без обзира да ли су или не сви од тих атома заправо укључени у реакцију.

Хемијске реакције, као макроскопске јединице операција, састоје се од веома великиог броја елементарних реакција, где један молекул реагује с другом молекулом. Када молекул (или његова половина) реагује, настаје завршни скуп атома у производу, а однос између реагенаса у потпуној реакцији је у интегрисаном односу. Реакција може да троши више од једног молекула, а стехиометријски број се објашњава као позитиван број за производе (збирно) и негативан за потрошене реагенсе.[7]

Различити елементи имају различите атомске масе, а као збирови појединачних атома, молекули имају одређену моларну масу, која је мерена јединицом мола (6,02 × 1023 појединачних молекула, а назива се Авогадрова константа). По дефиницији, угљеник-12 има моларну масу од 12 -{g/mol}-. Тако се израчунава стехиометрија масе, где је број молекула потребних за сваки реагенс изражен у моловима и помножен са моларном масом сваког реагенса по молу реакције. Односи маса могу се израчунати дељењем сваког од њих и укупном масом целе реакције. Елементи у свом природном стању су смесе изотопа с различитом масом, чиме се показује да атомске масе, а тиме и моларне масе нису баш цели бројеви. На пример, уместо тачне пропорције 14:3, добије се 17,04   -{kg}- амонијака 14,01   -{kg}- азота и 3  ×  1,01   -{kg}- водоника, јер природни азот садржи мале количине азот-15, а природни водоник садржи водоник-2 (деутеријум).

Стехиометријски реагенс је онај реагенс који се троши у реакцији, за разлику од каталитског реагенса, који се у укупној реакцији не троши, јер реагује у једном кораку, а затим се и обнавља у још једном.

Претварање грама у молове

Стехиометрија се не користи само за уравнотежавање хемијске једначине, него и у претварању грама супстанце у молове или грама у милилитре. На пример, да би се пронашао износ -{NaCl}- (натријум хлорида) у 2,00 -{g}- супстанце, треба учинити следеће:

2,00 g NaCl58,44 g NaCl mol1=0,034 mol

У горњем примеру, када је написан у делимичном облику, грами чине умножавајуċи појам, који је једнак величини 1 (-{g/g}-   =  1) са резултирајућим износом у моловима (јединици која је потребна), као што је приказано у сљедећој једначини:

(2,00 g NaCl1)(1 mol NaCl58,44 g NaCl)=0,034 mol

Моларна пропорција

Стехиометрија се често користи за уравнотежавање хемијске једначине (стехиометријска реакција). На пример, два диатомска молекула гаса, водоника и кисеоника, могу се сјединити при чему се добије течна вода, у егзотермној реакцији, а према следећој једначини:

Шаблон:Chem + Шаблон:Chem → 2 Шаблон:Chem

Стехиометријска реакција у горњој једначини описује да је однос водоника, кисеоника и молекула воде 2:1:2.

Моларни однос омогућава претварање између молова једне супстанце у молове другог. На пример, у реакцији:

Шаблон:Chem + 3 Шаблон:Chem → 2 Шаблон:Chem + 4 Шаблон:Chem

Количина воде која се производи потрошњом 0,27 мола Шаблон:Chem, добија се применом молског односа између Шаблон:Chem и Шаблон:Chem од 2 до 4.

(0,27 mol CH3OH1)(4 mol H2O2 mol CH3OH)=0,54 mol H2O

Назив стехиометрија се такође често користи за моларне пропорције елемената у стехиометријском једињењу (композицијска стехиометрија). На пример, стехиометрија водоника и кисеоника у -{H2O}- је 2:1. У стехиометријском једињењу, моларне пропорције су цели бројеви.

Одређивање износа производа

Стехиометрија се такође може употребити за проналажење количине производа реакција. Ако се комад чврстог бакра (-{Cu}-) дода у водени раствор сребро нитрата (-{AgNO}-3), у реакцији једноструког премештања, стварају се водени бакар(-{II}-) нитрат (-{Cu(NO3)2}-) и чврсто сребро (-{Ag}-). Колико се добије сребра, ако се 16,00 грама -{Цу}- дода у раствор, за појаву вишка сребреног нитрата? У тражењу одговора се примењују следећи кораци:

  1. Написати и уравнотежити једначину;
  2. Изразити масу у молима: претварањем грама -{Cu}- у молове -{Cu}-;
  3. Наћи молни однос: претварањем молова -{Cu}- у молове произведеног -{Ag}-;
  4. Одредити молове у маси: претварањем молова -{Ag}- у граме произведеног -{Ag}-.

Потпуно уравнотежена једначина је:

Шаблон:Chem + 2 Шаблон:ChemШаблон:Chem + 2 Шаблон:Chem

У кораку маса-мол, маса бакра (16,00 -{g}-) се претвара у молове бакра дељењем масе бакра његовом молекулском масом: 63,55 -{g/mol}-.

(16,00 g Cu1)(1 mol Cu63,55 g Cu)=0,2518 mol Cu

Затим се, преко износа -{Cu}- у моловима (0,2518), тражи молски однос. То се изражава као коефицијент у балансираној реакцији: -{Cu}- и -{Ag}- су у односу 1:2.

(0,2518 mol Cu1)(2 mol Ag1 mol Cu)=0,5036 mol Ag

Сада, када је позната количина произведеног -{Ag = 0,5036 mol}-, овај износ се претвара у граме произведеног -{Ag}- и долази се до коначног одговора:

(0,5036 mol Ag1)(107,87 g Ag1 mol Ag)=54,32 g Ag

Овај скуп прорачуна може се даље сажети у једноструки корак:

mAg=(16,00 g Cu1)(1 mol Cu63,55 g Cu)(2 mol Ag1 mol Cu)(107,87 g Ag1 mol Ag)=54,32 g

Остали примери

За пропанску (-{C3H8}-) реакцију са гасовитим кисеоником (O2), уравнотежена хемијска једначина је:

Шаблон:Chem + 5 Шаблон:Chem → 3 Шаблон:Chem + 4 Шаблон:Chem

Маса воде се добије ако 120 -{g}- пропана (-{C3H8}-) изгори у вишку кисика, тј. тада:

mH2O=(120,0 g C3H81)(1 mol C3H844,09 g C3H8)(4 mol H2O1 mol C3H8)(18,02 g H2O1 mol H2O)=196 g.

Стехиометријски однос

Стехиометрија се користи и за проналажење правог износу једног реагенса да „потпуно” реагује с другим реагенсом у хемијској реакцији, тј. стехиометријске количине ћији остаци реагенаса ċе се потрошити када се реакција одвије. Један пример је приказан испод, користећи реакцију стварања легуре жељезоалуминијум:

Шаблон:Chem + 2 Шаблон:ChemШаблон:Chem + 2 Шаблон:Chem

Ова једначина показује да ће 1 мол Шаблон:Nowrap и 2 мола алуминијума произвести 1 мол алуминијум оксида и 2 мола жељеза. Тако, за комплетну реакцију 85,0 -{g}- Шаблон:Nowrap (0,532 мола), потребно 28,7 -{g}- (1,06 мола) алуминијума.

mAl=(85,0 g Fe2O31)(1 mol Fe2O3159,7 g Fe2O3)(2 mol Al1 mol Fe2O3)(26,98 g Al1 mol Al)=28,7 g.

Различите стехиометрије у конкурентским реакцијама

Често је могуће више од једне реакције са истим почетним материјалима. Реакције се могу разликовати по својој стехиометрији. На пример, метилација бензена (Шаблон:Chem2), кроз Фридел-Крафтсове реакције користећи [[aluminium chloride|Шаблон:Chem2]] као катализатор, може произвести једноструко метиловани (Шаблон:Chem2), двоструко метиловани (Шаблон:Chem2), или још више метиловане Шаблон:Chem2) производе, као што је приказано у следећем примеру,

Шаблон:Chem2
Шаблон:Chem2
Шаблон:Chem2

У овом примеру, која реакција се одвија је делимично контролисана релативним концентрацијама реактаната.

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола

  1. 2nd ed. (the "Gold Book"). Compiled by A. D. McNaught and A. Wilkinson. Blackwell Scientific Publications, Oxford (1997). XML on-line corrected version: -{R|http://goldbook.iupac.org}- (2006-) created by M. Nic, J. Jirat, B. Kosata; updates compiled by A. Jenkins. Шаблон:ISBN. Шаблон:Cite journal. Entry: "stoichiometric number".
  2. Шаблон:Cite book
  3. Шаблон:Cite book
  4. Шаблон:Cite book
  5. Шаблон:Cite book
  6. Carmen J. Giunta Journal of Chemical Education 2016 93 (4), 583-586 Шаблон:Cite journal
  7. Шаблон:Cite web