Нормализовани број

Реални број се назива нормализованим, ако је представљен у форми:

\pm d_{0} . d_{1} d_{2} d_{3} \dots \times 1 0^{n}

где је n цео број, $d_{0},$ $d_{1},$ $d_{2}$ , $d_{3}$ ... су цифре бројчане базе 10, и $d_{0}$ је различит од нуле.

Пример броја $x = 918.082$ у нормализованој форми је

9.18082 \times 1 0^{2}

,

док је број −0.00574012 у нормализованој форми

- 5.74012 \times 1 0^{- 3} .

Јасно је да сваки број који је различит од нуле може бити нормализован.

Иста дефиниција важи и за бројеве представљене у некој другој бројевној бази (са основом која није 10). У бази b нормализовани број ће имати облик

\pm d_{0} . d_{1} d_{2} d_{3} \dots \times b^{n},

где поново $d_{0} = 0,$ и „цифре“ $d_{0},$ $d_{1},$ $d_{2}$ , $d_{3}$ ... су цели бројеви између $0$ и $b - 1$ .

Конвертовање броја у основу 2 и нормализовање су први кораци при записивању реалног броја у облику броја у покретном зарезу у рачунару.

Види још