Безуов став
Безуов став је једна од алгебарских теорема која дефинише дељивост два полинома при специјалном случају када је делилац облика . Може се употребити за растављање полинома на чиниоце. Добио је име по француском математичару Етјену Безуу.[1][2][3]
Теорема (Безуов став). Нека је дат полином , и нека је дат полином , тада полином при дељењу полиномом даје остатак . Специјално ако је полином је дељив полиномом .
Доказ. При општем случају, дељење два полинома се може записати као:
Где је неки полином који представља количник, а остатак при дељењу полинома са . Замењивањем се добија:
Коначно, при случају се добија
односно, што је и требало доказати.
Пример
Ако узмемо полином:
Узећемо једини слободан члан, а то је у овом случају број 2 и одредићемо његове позитивне и негативне делиоце (1, -1, 2,-2). Ове делиоце ћемо замењивати за Х. Делићемо једначину са (Х-n(број са чијом смо заменом добили нулу)). Одређујемо:
За +1 добија се:
Следи да полином није дељив са X-1.
За -1 добија се:
Следи да је полином дељив са X+1.
За +2 добија се:
Следи да полином није дељив са X-2.
За -2 добија се:
Следи да је полином дељив са X+2.
Након ове необавезне провере, дељење изгледа овако:
Дељење са X+1
Провера дељења
Дељење са X-1
- и остатак
Провера дељења
Дељење са X+2:
Провера дељења
Дељење са X-2
- и остатак
Провера дељења
Види још
Референце
Литература
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Claude Gaspard Bachet, sieur de Méziriac, Problèmes plaisants et délectables, 2nd ed. (Lyons, France: Pierre Rigaud & Associates, 1624), pages 18-33. Bavarian State Library
- ↑ Шаблон:Cite journal