Изворни код странице Sindrom produženog QT intervala

{{Infobox medical condition (new)-lat
| name          = Sindrom produženog QT intervala
| synonyms      = 
| image         = Long_QT_syndrome_type_1.jpg
| caption       = EKG pokazuje tipičan obrazac QT intervala kod naslednog sindroma Long KT (LKT1). KT interval je > 480 ms i smatra se neobično dugim.
| pronounce     = 
| field         = [[kardiologija]]
| symptoms      =  [[sinkopa]], [[глувоћа|gubitak sluha]], [[napadi]] 
| complications =   [[Iznenadna srčana smrt]]  
| onset         = 
| duration      = 
| types         = 
| causes        =[[Genetika]], određeni lekovi, nizak kalijum u krvi, nizak kalcijum u krvi, [[zatajenje srca|srčana insuficijencija]]
| risks         =  Porodična istorija iznenadne smrti 
| diagnosis     = [[Elektrokardiogram]] (EKG), klinički nalazi, genetsko testiranje
| differential  = Brugada sindrom, [[aritmogena displazija desne komore]] 
| prevention    = 
| treatment     = Izbegavanje napornih vežbi, uzimanje dovoljne količine [[kalijum]]a,  beta blokatora ,implantacija srčanog defibrilatora  
| medication    = 
| prognosis     = 
| frequency     = ≈ 1 na 7.000 
| deaths        = ≈3.500 godišnje (SAD) 
| alt           = 
}}
'''Sindrom produženog QT intervala''' ili '''dugi QT sindrom''' (akronim '''LQTS''', od engl. reči '''L'''ong '''QT''' '''s'''indrom)  je retka bolest koja kod osoba sa inače zdravim srcem može biti uzrok iznenadne srčane smrti. Sklonost [[Пролазни губитак свести|sinkopama]] i [[Изненадна смрт|iznenadnoj smrti]] pripisuje se pojavi ventrikularnih aritmija, posebno ventrikularnih tahikardija tipa "torsades de pointes" nastalih u fazi kasne afterdepolarizacije. Važno je naglasiti i da je korigovani Q-T interval EKG-a duži od 0,44 sеc.

Bolest može biti je nasledna (urođena) ili stečena (uglavnom kao rezultat neželjene reakcije na lek). Najpoznatiji urođeni sindromi dugog QT intervala su Romano-Wardov sindrom ili autosomno dominantni oblik (sinonim: sindrom pseudohipokalemije) i Jervell i Lange-Nielsen sindrom (autosomno recesivni oblik). 

Kliničku sliku sindroma produženog QT intervala karakteriđe lupanje srca (tahikardija ), često u obliku ''[[torsades de pointes]]'' tahikardije opasne po život. Ove aritmije mogu dovesti do vrtoglavice, naglog gubitka svesti (sinkope) i srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije.  
I tahikardija i sinkopa javljaju se tokom fizičkog napora ili u stresnim situacijama. 

U simptomatskih bolesnika prognoza je loša bez adekvatne terapije. Danas se gotovo svim pacijentima može ponuditi adekvatna terapija.

Mnogi pacijenti sa ovim sindromom do kraja života mogu biti asimptomatski, odnosno da ne pate od bilo kakvih simptoma.
== Istorija ==
Ovaj sindrom prvi su opisali Jervell i Lange-Nielsen 1957. godine kao udruženost:
* simptoma sinkope ili iznenadne smrti, 
* produženja Q-T intervala u EKG, 
* kongenitalne nervne nagluvosti,
* nasleđivanje autosomno recesivnog tipa.<ref>{{cite journal|title= New approaches to treatment of incessant ventricular tachycardia in the very young|journal= JACC.|date=1990|volume=16|issue=3|pages=681–5|doi= 10.1016/0735-1097(90)90360-2|pmid= 2387941|last1= Zeigler|first1= V. L.|last2= Gillette|first2= P. C.|last3= Crawford Jr|first3= F. A.|last4= Wiles|first4= H. B.|last5= Fyfe|first5= D. A.}}.</ref>
Godine 1963. Romano a 1964. godine i Ward opisali su sličan sindrom u kome je sluh bio normalan a tip nasleđivanja uglavnom autosomno dominantan.<ref>{{cite journal|title= Ventricular tachycardia with 2 variable opposing foci|journal= Arch Mal Coeur.|date=1966|volume=59|issue=2|pages=263–72|pmid= 4956181|last1= Dessertenne|first1= F.}}.</ref>

== Etiopatogeneza ==
[[Датотека:QT distribution.png|мини|QT distribucija]]
[[Датотека:Jervell and Lange-Nielsen features.jpg|мини|Sindrom karakteriše jako lupanje srca]]
Sklonost sinkopama i iznenadnoj smrti u ovom sindromu pripisuje se pojavi ventrikularnih aritmija, posebno [[Вентрикуларна тахикардија|ventrikularnih tahikardija]] tipa "torsades de pointes" nastala u fazi kasne afterdepolarizacije. Važno je napomenuti da je korigovani Q-T interval EKG-a duži od 0,44 s.

Sindrom dugog QT uzrokovan je neznatnim odstupanjima u procesu prenosa električnog signala u ćelijama srčanog mišića (miokarda ). Ovo je neka vrsta odgožene repolarizacije miokarda, koja se manifestuje uglavnom kroz produženje platoa faze 2 akcionog potencijala. Tokom ovog vremena koje iznosi oko 300-400 milisekundi, ranije se često nazivalo ranjivom fazom, nepravilne postdepolarizacije mogu ponovo pokrenuti akcioni potencijal, što može izazvati dugotrajnije aritmije („ pokrenuta aktivnost"). 

Kod urođenih oblikaa produženog QT sindroma, produženje platoa je uzrokovana abnormalnim svojstva jonskih kanala, bilo u obliku smanjenja transporta ("gubitak funkcije" kalijum jonskih kanal u LQTS1 i LQTS2) ili povećan kapacitet transporta ("dobitak funkcije." natrijum jonskih kanala u LQTS3). [2] 

Kod stečenog dugog QT sindroma, to se prvenstveno pripisuje inhibiciji brze komponente struje kalijumovih jona IKr.
=== Genetika ===
Zadnjih godina su molekularnogenetičkim istraživanjima pronađeni genski markeri: na kratkom kraku hromozoma 11 (za tip LQT!), hromozoma 7 (LQT2), 3 (LQT3) i 4, koji su odgovornim za bolest.<ref name="#1">Schwartz PJ. The long QT syndrome. In: Camm JA, ed. Clinical approaches to tachyarrhythmias. Armonk, NY: Futura Publishing Co, Inc, 1997.</ref> Gen za LQT1 je KvLQT1 i odgovoran je za sindrom koji su opisali Jervell i Lange-Nielsen (JLN). Poremećaj se sastoji u usporenju izlaska kalijuma iz ćelija u fazi repolarizacije kardijalnih miocita, što produžuje trajanje akcionog potencijala i Q-T intervala. Promena gena SCN5A na kratkom kraku hromozoma 3 dovodi do LQT3 i ima efekat na natrijumove kanale.

Promena gena na drugom kraku hromozoma 7 dovodi do LQT2 sa delovanjem na kalijumove kanale. 
<center>
{| class="wikitable float-right" style="background:#F9F9F9; font-size:95%; text-align:right;"
|+ Klasifikacija urođenih QT sindroma (status 2004) prema molekularno-genetskim kriterijumima
|-
! Sindrom
!style="text-align:right; background:#ABCDEF;"| Lokacija gena
!style="text-align:right; background:#FFEBAD;"| Gen
!style="text-align:right; background:#ABCDEF;"| Nasleđivanje
!style="text-align:right; background:#FFEBAD;"| Učestalost
|-
|style="text-align:left"| LQTS1
|style="background:#ABCDEF"| 11p15.5
|style="background:#FFEBAD"| KvLQT1 (KCNQ1)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD"| 40-55%
|-
|style="text-align:left"| LQTS2
|style="background:#ABCDEF"| 7q35-36
|style="background:#FFEBAD"| HERG (KCNH2)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD"| 35-45%
|-
|style="text-align:left"| LQTS3
|style="background:#ABCDEF"| 3p21-24
|style="background:#FFEBAD"| SCN5a (hNaV1.5)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD" |
|-
|style="text-align:left"| LQTS4
|style="background:#ABCDEF"| 4q25-27
|style="background:#FFEBAD"| ANKB
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD"| sehr selten
|-
|style="text-align:left"| LQTS5
|style="background:#ABCDEF"| 21q22.1–22.2
|style="background:#FFEBAD"| MinK (KCNE1)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD" |
|-
|style="text-align:left"| LQTS6
|style="background:#ABCDEF"| 21q22.1–22.2
|style="background:#FFEBAD"| MiRP1 (KCNE2)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD" |
|-
|style="text-align:left"| LQTS7
|style="background:#ABCDEF"| 21q22.1–22.2
|style="background:#FFEBAD"| Kir2.1 (KCNJ2)
|style="background:#ABCDEF"| dominantno
|style="background:#FFEBAD" |
|-
|style="text-align:left"| QTS sa prekidima
|style="background:#ABCDEF"| ?
|style="background:#FFEBAD"| HERG?
|style="background:#ABCDEF"| ?
|style="background:#FFEBAD" |
|-
|style="text-align:left"| JLN1
|style="background:#ABCDEF"| 11p15.5
|style="background:#FFEBAD"| KvLQT1 (KCNQ1)
|style="background:#ABCDEF"| recesivno 
|style="background:#FFEBAD"| ca. 6,3%
|-
|style="text-align:left"| JLN2
|style="background:#ABCDEF"| 21q22.1–22.2
|style="background:#FFEBAD"| MinK (KCNE1)
|style="background:#ABCDEF"| recesivno 
|style="background:#FFEBAD"| ca. 0,7%
|}
</center>
Pojave sindroma vezuju se za prisustvo određenog genotipa i provokativnih faktora za nastanak ventrikularne tahikardije: kod 66% pacijenata sa LQT1 — a to su napor ili emocionalni stres, a kod LQT3 u istom procentu, bradikardija u snu ili mirovanju.

== Dijagnoza ==
[[Датотека:Electrocardiograph complex.svg|мини|200px|Na EKG QT-interval je prikazan sivom bojom ]]
;EKG
QT vreme izmereno u milisekundama (ms) samo po sebi nije previše značajno, jer se može biti izmenjeno u zavisnosti od starosti i pola. Da bi se moglo pouzdano utvrditi abnormalno dug QT interval i da bi se mogli međusobno značajno upoređivati (različita QT vremena), potrebna je računska korekcija izmerenog QT intervala. Za tu namenu najčešće se koristi Bazettova formula:<ref>H. C. Bazett: ''An analysis of time relations of electrocardiograms.'' In: ''Heart.'' 1920; 7, S. 353–367</ref> 

<math>QTc={QT\textrm{-Zeit} \over \sqrt{RR\textrm{-Abstand}}}</math>,<br />u kojoj je QT trajanje  u ms i RR intervalom u sekundama. Za brzine otkucaja srca iznad 100 u minuti, Bazettova formula korekcije dovodi do prekomerne korekcije, a za otkucaje srca ispod 60 u minuti do nedovoljne korekcije. 

Zato se kod frekvencija iznad 80 u minuti, koristi se sve češće formula Fridericia,<ref>L. S. Fridericia: {{cite journal|author= |title= Die Systolendauer im Elektrokardiogramm bei normalen Menschen und bei Herzkranken  |journal=Acta Med Scand.|date=1920|volume=|issue=|pages=469–486}} 1920; 53, S. 469–486.</ref> koja daje tačnije rezultate:
<math>QTc={QT\textrm{-Zeit} \over \sqrt[3]{RR\textrm{-Abstand}}}</math>,<br />
Pri čemu se QT interval takođe izražava u ms i RR interval u sekundama.

Kako je u naučne svrhe potrebna tačnija korekcija QT intervala, koja uzima u obzir i pol i starost pacijenta, za tu namenu koristi se sledeća formula:

* Za muškarce:<br /> <math>QTc\textrm{[ms]}=QT \textrm{[ms]}-(0{,}152\times{(RR \textrm{[ms]} -1000)})-(0{,}318 \times{(Alter\textrm{[a]}-60)})</math>
* Za žene:<br /> <math>QTc\textrm{[ms]}=QT \textrm{[ms]}-(0{,}154\times{(RR \textrm{[ms]} -1000)})-(0{,}207 \times{(Alter\textrm{[a]}-60)})-4{,}58</math>

== Terapija ==
U terapiji za sindrom J-LN (LQT1) najbolje su se pokazali:
* blokatori beta adrenergičkih receptora, 
* zabrana telesnih aktivnosti, posebno aktivnog sporta, 
* naglo uranjanje glave u vodu.<ref>Jakl R, Krželj V, Žitko V. Srčane aritmije kao urgentna stanja. Pedijatr Croat 1993; 37 (Suppl. 1): 43.</ref> 
Za pacijente sa LQT3 najpogodniji su blokator natrijumovih kanala meksiletin i zabrana telesnih aktivnosti. Ovaj oblik je ujedno i najmaligniji. 

Kod HERG mutacije (LQT2) potrebno je oralno nadoknaditi kalijum.
== Prognoza ==
Stopa smrtnosti kod ovih pacijenata je oko 1,3% godišnje.<ref name="#1"/> I dok oko 20% bolesnika umre godinu dana nakon pojave prve sinkope, njih preko 50%  umire nakon 15 godina. 

Hirurška ablacija levog ganglion stelatuma je dubiozna. Najčešće ovi pacijenti završe sa ugrađenim elektrostimulatorom srca ili pajsmejker/kardiverter/defibrilatorom (PCD).<ref>. Fromer M, Kappenberger L. Implantable cardioverter-defibrillators. In Peterson KL Nicod P. {{cite book|author= |title=Cardiac Catheterisation |location=Phhyladelphia |publisher=WB Saunders Co |date=1997|volume=|pages=603–11}}.</ref>

== Vidi još ==
* [[Iznenadna srčana smrt]]
* [[Torsades de pointes]]
== Izvori ==
{{извори}}
== Literatura ==
* {{cite journal|title= Congenital Deaf-Mutism, Prolonged QT Interval, Syncopal Attacks and Sudden Death|url= https://archive.org/details/sim_new-england-journal-of-medicine_the-new-england-journal-of-medicine_1958-08-28_259_9/page/n2|journal=New England Journal of Medicine  |date= August 1958|volume=259|issue=9|pages=412–7|doi=10.1056/NEJM195808282590902|pmid= 13578073|last1= Levine|first1= Samuel A.|last2= Woodworth|first2= Clyde R.}}
* Jervell, Lange-Nielsen syndrome (deaf-mutism and seve heart trouble with syncopal manifestations). {{cite journal|author= |title=Choussat A, Zebrowska A, Brousson R, Broustet P |journal=Rev Laryngol Otol Rhinol (Bord) |date=1970|volume=91|issue=7|pages=546–57}}
* {{cite journal|title= Heritable Q-T Prolongation without Congenital Deafness (Romano-Ward Syndrome)|journal=Chest |date= September 1973|volume=64|issue=3|pages=359–62|doi=10.1378/chest.64.3.359|last1= Csanády|first1= Miklós|last2= Kiss|first2= Zoltán|pmid= 4749386}}
* {{cite journal|title= Sudden cardiac death in children|url= https://archive.org/details/sim_circulation_1990-08_82_2/page/629|journal=Circulation  |date= August 1990|volume=82|issue=2|pages=629–32|doi=10.1161/01.cir.82.2.629|pmid= 2197020|last1= Klitzner|first1= T. S.}}
* {{cite journal|last1=Sternon |first1=J. |last2=Stoupel |first2=E. |title=Sudden death in young athletes |journal=Rev Med Brux |date= May 1990|volume=11|issue=5|pages=156–61|pmid=2191407 }}.

== Spoljašnje veze ==
{{Medicinsko upozorenje-lat}}
{{Podnožje|lat=da|Medicina}}

[[Категорија:Урођене срчане мане]]
[[Категорија:Срчана аритмија]]
[[Категорија:Електрокардиограм]]
[[Категорија:Дијагностика у кардиологији]]