Изворни код странице Konstanta disocijacije kiseline

[[Датотека:Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png|thumb|305px|alt=Acetic acid, CH<sub>3</sub>COOH, is composed of a methyl group, CH<sub>3</sub>, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H<sub>2</sub>0, leaving behind an acetate anion CH<sub>3</sub>COO- and creating a hydronium cation H<sub>3</sub>O. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.|[[Sirćetna kiselina]], [[Jačina kiseline|slaba kiselina]], donira proton (vodonični jon, označen u zelenom) vodi u ravnotežnoj reakciji čime nastaje [[acetat]]ni jon i [[hidronijum]] jon.]]
{{Kiseline i baze-lat}}
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Квантитативно истраживање|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{Cite book |author1=Skoog D.A., West, D.M. |author2=Holler, J.F. |author3=Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |id={{ISBN|0-03-035523-0}}}}</ref><ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref> Ravnoteža se može simbolički zapisati kao:
:-{HA {{eqm}} A<sup>−</sup> + H<sup>+</sup>}-,

gde je -{HA}- generička [[kiselina]]. Ona se disocira u A<sup>−</sup>, koji je poznat kao [[konjugovana baza]] kiseline, i [[vodonični jon]] ili [[proton]], -{H}-<sup>+</sup>, koji u slučaju vodenih rastvora, postoji kao solvatisani [[hidronijum]]ski jon. U primeru prikazanom na slici, -{HA}- je [[sirćetna kiselina]], a A<sup>−</sup> je acetatni jon. Hemijske grupe -{HA}-, A<sup>−</sup> i -{H}-<sup>+</sup> su u ravnoteži kad se njihove koncentracije ne menjaju u funkciji vremena. Konstanta disocijacije se obično zapisuje kao količnik ravnotežnih koncentracija (u -{mol/L}-), obeleženih sa [-{HA}-], [A<sup>−</sup>] i [-{H}-<sup>+</sup>]<ref name="Atkins7th">{{Atkins7th}}</ref>:
:<math alt="K_a equals the equilibrium concentration of the deprotonated form A-, times the equilibrium concentration of H+, all divided by the equilibrium concentration of the acid AH." >K_{\mathrm a} = \mathrm{\frac{[A^-] [H^+]}{[HA]}}</math>

Pošto ''K''<sub>a</sub> vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim brojem [[red veličine|redova veličina]], [[logaritam]]ska mera konstante disocijacije kiseline se normalno koristi u praksi. 
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math>

Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Jačina kiseline|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u približnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[Jačina kiseline|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{Cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |id={{ISBN|3-527-30618-8}}}}</ref>

== Vidi još ==
* [[Izoelektrična tačka]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Albert A., Serjeant, E.P.|title=The Determination of Ionization Constants: A Laboratory Manual |publisher=Chapman & Hall|year=1971|id={{ISBN|0-412-10300-1}}}} (Previous edition published as {{cite book |title=Ionization constants of acids and bases |location=London (UK) |publisher=Methuen |year=1962}})
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemical Principles: The Quest for Insight|author=Atkins P.W., Jones, L. |year=2008|edition=4th|publisher=W.H. Freeman |id={{ISBN|1-4292-0965-8}} }}
* {{Housecroft3rd}} (Non-aqueous solvents)
* {{Cite book |ref= harv|author=Hulanicki A.|title=Reactions of Acids and Bases in Analytical Chemistry |publisher=Horwood|year=1987|id={{ISBN|0-85312-330-6}}}} (translation editor: Mary R. Masson)
* {{Cite book |ref= harv|author=Perrin D.D., Dempsey, B., Serjeant, E.P.|title=pKa Prediction for Organic Acids and Bases |publisher=Chapman & Hall|year=1981|id={{ISBN|0-412-22190-X}}}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Skoog D.A., West, D.M. |author2=Holler, J.F. |author3=Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |id={{ISBN|0-03-035523-0}}}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |id={{ISBN|3-527-30618-8}}}}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
* [http://tera.chem.ut.ee/~ivo/HA_UT/ Podaci o kiselosti-baznosti u ne-vodenim rastvaračima]
* [http://www2.iq.usp.br/docente/gutz/Curtipot_.html -{Curtipot}-]
* [http://archemcalc.com/sparc/test/login.cfm?CFID=36608&CFTOKEN=65913741 -{SPARC}-] {{Wayback|url=http://archemcalc.com/sparc/test/login.cfm?CFID=36608&CFTOKEN=65913741 |date=20120830231554 }}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Хемија равнотеже]]
[[Категорија:Киселине]]
[[Категорија:Базе]]
[[Категорија:Аналитичка хемија]]
[[Категорија:Физичка хемија]]