Изворни код странице Хлороводонична киселина

{{Chembox
| Verifiedfields = 
| Watchedfields = 
| verifiedrevid = 477002675
| Name = 
| ImageFile = 
| ImageFileL1 = Hydrogen-chloride-3D-vdW.svg
| ImageNameL1 = 3D model of hydrogen chloride
| ImageFileR1 = Water molecule 3D.svg
| ImageNameR1 = 3D model of water
| ImageFileL2 = Chloride-ion-3D-vdW.png
| ImageNameL2 = 3D model of the chloride anion
| ImageFileR2 = Hydronium-3D-vdW.svg
| ImageNameR2 = 3D model of the hydronium cation
| ImageFile3 = Hydrochloric acid 30 percent.jpg
| ImageFile3_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageName3 = Sample of hydrochloric acid in a bottle
| ImageSize3 = 150px
| OtherNames = {{Unbulleted list|Сона киселина<ref name="muriatic_acid">{{Cite web |url=http://www.bayermaterialsciencenafta.com/products/index.cfm?mode=grades&pp_num=EB7C4476-A4F6-7AE6-7CD78F4E6C60AA44&o_num=3 |title=Hydrochloric Acid |accessdate=16. 9. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101015233337/http://bayermaterialsciencenafta.com/products/index.cfm?mode=grades&pp_num=EB7C4476-A4F6-7AE6-7CD78F4E6C60AA44&o_num=3 |archivedate=15. 10. 2010 |df= }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.ppg.com/chemicals/chloralkali/Documents/english/MuriaticAcid.pdf |title=Muriatic Acid |publisher=[[PPG Industries]] |year=2005 |accessdate=10. 9. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150702030125/http://www.ppg.com/chemicals/chloralkali/documents/english/muriaticacid.pdf |archive-date=2. 7. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref>|Хидронијум хлорид<br>Хлорхидринска киселина
}}
| IUPACName = 
| SystematicName = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = QTT17582CB
| EINECS = 231-595-7
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 1231821
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| CASNo = 7647-01-0
| PubChem = 313
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 307
| UNNumber = 1789
}}
| Section2 = {{Chembox Properties
| Formula = -{HCl<sub>(aq)</sub>}-
| Appearance = Безбојна, транспарентна течност
| MeltingPt = Концентрационо зависна – погледајте [[#Физичке особине|табелу]]
| BoilingPt = Концентрационо зависна – погледајте [[#Физичке особине|табелу]]
| pKa = −5,9 (-{HCl}- гас)<ref name="Trummal 3663–3669">{{Cite journal|last=Trummal|first=Aleksander|last2=Lipping|first2=Lauri|last3=Kaljurand|first3=Ivari|last4=Koppel|first4=Ilmar A.|last5=Leito|first5=Ivo|date=6. 5. 2016|title=Acidity of Strong Acids in Water and Dimethyl Sulfoxide|journal=The Journal of Physical Chemistry A|language=EN|volume=120|issue=20|doi=10.1021/acs.jpca.6b02253|pmid=27115918|issn=1089-5639| pages = 3663–3669}}</ref>
| LogP = 0,00<ref name="chemsrc">{{Cite web|url=https://www.chemsrc.com/en/cas/7647-01-0_81412.html|title=Hydrochloric acid_msds}}</ref>
}}
| Section3 = 
| Section4 = 
| Section5 = 
| Section6 = {{Chembox Pharmacology
| ATCCode_prefix = A09
| ATCCode_suffix = AB03
| ATC_Supplemental = {{ATC|B05|XA13}}
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards
| GHSPictograms ={{GHSp|GHS07}}{{GHSp|GHS05}}
| GHSSignalWord = Опасност<ref name="sigma">{{Sigma-Aldrich|sigald|id=258148|name=Hydrochloric acid|accessdate=29. 11. 2017}}</ref>
| HPhrases = {{H-phrases|290|314|335}}<ref name="sigma" />
| PPhrases = {{P-phrases|260|280|303+361+353|305+351+338}}<ref name="sigma" />
| NFPA-H = 3
| NFPA-F = 0
| NFPA-R = 1
| NFPA-S = ACID
}}
| Section8 = {{Chembox Related
| OtherCompounds = {{Unbulleted list|[[Флуороводонична киселина]]|[[Бромоводонична киселина]]|[[Јодоводонична киселина]]}}
}}
}}

'''Хлороводонична киселина''' или '''сона киселина''' ([[хемијска формула|молекулска формула]] - -{'''[[Водоник|H]][[Хлор|Cl]]'''}-), безбојна је [[Неорганска хемија|неорганска]] [[киселина]] која настаје растварањем [[хлороводоник]]а у [[вода|води]]. Хлороводонична киселина се назива и [[раствор]] хлороводоника у другим поларним [[растварач]]има нпр. у [[ацетон]]у. Разблажена хлороводонична киселина се налази у [[желудац|желуцу]] човека и [[сисари|сисара]] и она омогућава варење [[протеин|беланчевина]]. Хлороводонична киселина има препознатљив [[pungency|опор]] задах. Она се класификује као [[acid strength|јака киселина]] и може да нагриза кожу у широком композиционом опсегу, пошто је водоник хлорид потпуно растворен воденом раствору.

Хлороводонична киселина је најједноставнији на хлору базирани киселински систем који садржи воду. Она је раствор водоник хлорида у [[вода (молекул)|води]], и више других хемијских врста, укључујући хидронијум и хлоридне јоне. Она је важан хемијски реагенс и индустријска хемикалија, која се користи у продукцији [[поливинил хлорид]]а за пластику. У домаћинству, разблажена хлороводонична киселина се често користи као реагенс за уклањање [[Kamenac (naslaga)|каменца]]. У [[food industry|прехрамбеној индустрији]], хлороводонична киселина се користи као прехрамбени адитив и у продукцији [[желатин]]а. Хлороводонична киселина се исто тако користи у обради [[leather|коже]].

Хлороводоничну киселину је открио алхемичар [[Џабир ибн Хајан]] око 800. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.hmdb.ca/metabolites/HMDB0002306 |title=Human Metabolome Database: Showing metabocard for Hydrochloric acid (HMDB0002306) |website=www.hmdb.ca |access-date=4. 11. 2017}}</ref><ref name="Pubchem">{{Cite web |url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/hydrochloric_acid#section=Top |title=hydrochloric acid |last=Pubchem |website=pubchem.ncbi.nlm.nih.gov |language=en |access-date=4. 11. 2017}}</ref> Она се историјски називала -{''acidum salis''}- и ''сони дух'', јер је произвођена из [[halite|камене соли]] и „зеленог витриола” ([[Iron(II) sulfate|гвожђе(II) сулфат]]) ([[Basil Valentine|Базил Валентин]] у 15. веку), и касније из хемијски сличне [[sodium chloride|обичне соли]] и [[sulfuric acid|сумпорне киселине]] ([[Јохан Рудолф Глаубер]] у 17. веку). Слободну хлороводоничну киселину је први пут описао [[Andreas Libavius|Либавиус]] у 16. веку. Касније су је користили хемичари као што су [[Johann Rudolf Glauber|Глаубер]], [[Joseph Priestley|Пристли]], и [[Humphry Davy|Дејви]] у њиховим научним истраживањима. Осим уколико је под притиском или охлађена, хлороводонична киселина прелази у гас кад садржај воде падне испод око 60%. Хлороводонична киселина је исто тако позната као '''хидронијум хлорид''', за разлику од свог безводног родитеља познатог као ''водоник'' хлорид, или суви -{HCl}-.

== Добијање ==

[[Молекул]] [[водоник]]а реагује са молекулом [[хлор]]а дајући два молекула [[хлороводоник]]а. Максимална концентрација износи 38%

:<chem>H2 + Cl2 -> 2 HCl</chem>

== Физиолошка улога хлороводоничне киселине ==
# ''' Активира неактиван [[пепсиноген]]
# ''' Прави киселу средину која је неопходна за [[варење]] [[протеин]]а 
# ''' Олакшава варење меса
# ''' Делује као [[антисептик]], убија [[микроорганизам|микроорганизме]] или отежава њихов развој.
# ''' Очувава неке [[витамин]]е који лако губе активност у алкалној средини
# ''' Олакшава [[апсорбција|апсорбовање]] [[гвожђе|гвожђа]] и [[калцијум]]а

== Структура и реакције ==
Хлороводонична киселина се састоји од [[хидронијум]] јона, -{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}- и хлорида. Она се обично припрема третирањем -{HCl}- са водом.<ref name="crc">{{Cite book |last=Lide |first=David |title = CRC Handbook of Chemistry and Physics |url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_u9i8 |publisher=[[CRC Press]] |edition=81st |year=2000 |isbn=978-0-8493-0481-1}}</ref><ref name="perry">{{Cite book |last=Perry |first=R. |author2=Green D. |author3=Maloney J. |title=Perry's Chemical Engineers' Handbook |publisher=[[McGraw-Hill]] Book Company |edition=6th |year=1984 |isbn=978-0-07-049479-4 |title-link=Perry's Chemical Engineers' Handbook }}</ref>

: <chem>HCl + H2O -> H3O^+ + Cl^-</chem>

Међутим, структура хлороводоничне киселине је компликованија него што следи из ове једноставне једначине. Структура течне воде је исто тако веома комплексна, и сходно томе формула -{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}- представља знатно поједностављење стварне природе солватираног протона, -{H<sup>+</sup><sub>(aq)</sub>}-, присутног у хлороводоничној киселини. Комбинација инфрацрвених, Раманових, рендгенских, неутронских дифракционих студија концентрованих раствора хлороводоничне киселине показује да је примарна форма -{H<sup>+</sup><sub>(aq)</sub>}- у тим растворима -{H<sub>5</sub>O<sub>2</sub><sup>+</sup>}-. Тај катјон је заједно са хлоридним анјоном водонично везан за суседне молекуле воде на неколико различитих начина. (У -{H<sub>5</sub>O<sub>2</sub><sup>+</sup>}-, протон је у сендвичу између два молекула воде под 180°). Сматра се да јон -{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}- постаје значајнији у разблаженим растворима -{HCl}-.<ref>{{Cite journal |last=Agmon |first=Noam |date=јануар 1998 |title=Structure of Concentrated HCl Solutions |journal=The Journal of Physical Chemistry A |volume=102 |issue=1 |doi=10.1021/jp970836x |issn=1089-5639 |citeseerx=10.1.1.78.3695| pages = 192–199 }}</ref> (Погледајте [[хидронијум]] за даљу дискусију о овој проблематици.)

Хлороводонична киселина је [[Jačina kiseline|јака киселина]], јер је потпуно дисоцирана у води.<ref name="crc" /><ref name="perry" /> Она се стога може користити за припрему соли које садрже -{Cl<sup>–</sup>}- анјон и називају се ''хлориди''.

Као јака киселина, водоник хлорид има велику -{''K''<sub>a</sub>}- вредност. Више теоретских покушаја да се одреди -{p''K''<sub>a</sub>}- водоник хлорида је извршено, и према садашњим проценама она је −5,9.<ref name="Trummal 3663–3669"/> Међутим, важно је да се направи разлика између гаса водоник хлорида и хлороводоничне киселине. Услед [[leveling effect|учинка растварача]], изузев при високим концентрацијама кад њено понашање знатно одступа од идеалног, ''хлороводонична киселина'' (водени раствор -{HCl}-) је кисела колико и најјачи доступни донор протона у води, солватирани протон (познат као „хидронијум јон”). Кад се хлоридне соли као што је -{NaCl}- додају у раствор -{HCl}-, оне имају незнатан ефекат на [[pH вредност|-{pH}-]], из чега следи да је -{Cl}-<sup>−</sup> веома слаба [[конјугована база]] и да је -{HCl}- потпуно дисоциран у воденом раствору. Разблажени раствори -{HCl}- имају -{pH}- вредности блиске предвиђеним уз претпоставку потпуне дисоцијације у хидратисане -{H}-<sup>+</sup> и -{Cl}-<sup>−</sup> јоне.<ref>{{Cite journal |last=McCarty |first=Christopher G. |last2=Vitz |first2=Ed |date=мај 2006 |title=pH Paradoxes: Demonstrating That It Is Not True That pH ≡ −log[H<sup>+</sup>] |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-chemical-education_2006-05_83_5/page/752 |journal=Journal of Chemical Education |language=en |volume=83 |issue=5 |doi=10.1021/ed083p752 |issn=0021-9584| pages = 752 }}</ref>

Од [[Acid strength#Common strong acids|шест уобичајених]] јаких [[mineral acid|минералних киселина]] у хемији, хлороводонична киселина је монопротична киселина за коју је најмање вероватно да ће подлећи ометајућим [[redox|оксидо-редукционим]] реакцијама. Она је једна од мање хазардних јаких киселина; упркос њене киселости, она се састоји од нереактивног и нетоксичног хлоридног јона. Раствори хлороводоничне киселине средње јачине су веома стабилни при складиштењу, и одржавају концентрације током времена. Ова својства, као и чињеница да је доступна као чист [[реагенс]], чине хлороводоничну киселину изврсним реагенсом за закисељавање.

Хлороводонична киселина је преферентна киселина у [[титрација|титрацији]] за одређивање количине [[base (chemistry)|база]]. Титранти јаких киселина дају прецизније резултате услед јасније крајње тачке. [[Азеотропска смеша|Азеотроп]] хлороводоничне киселине (са око 20,2%) се може користити као [[примарни стандард]] у [[chemical analysis|квантитативној анализи]], мада њења тачна концентрација зависи од [[atmospheric pressure|атмосферског притиска]] у време припреме.<ref>{{Cite book |author1=Mendham, J. |author2=Denney, R. C. |author3=Barnes, J. D. |author4=Thomas, M. J. K. |author5=Denney, R. C. |author6=Thomas, M. J. K. |year = 2000 |title = Vogel's Quantitative Chemical Analysis |url=https://archive.org/details/vogelstextbookof0000voge_b7c0 |edition = 6th |location = New York |publisher = Prentice Hall |isbn = 978-0-582-22628-9}}</ref>

Хлороводонична киселина се често користи у [[chemical analysis|хемијској анализи]] за припрему („варење”) узорака за анализу. Концентрована хлороводонична киселина раствара многе метале и формира оксидоване металне хлориде и гас водоник. Она исто тако реагује са базним једињењима као што су [[калцијум карбонат]] или [[copper(II) oxide|бакар(II) оксид]], формирајући растворене хлориде који се могу анализирати.<ref name="crc" /><ref name="perry" />

== Физичке особине ==
[[Датотека:Phase diagram HCl H2O s l.PNG|мини|Температура топљења као функција концентрације -{HCl}- у води.<ref>{{Cite book |title=Gmelins Handbuch der Anorganischen Chemie |chapter=Systemnummer 6 Chlor |publisher=Chemie Berlin |year=1927}}</ref><ref>{{Cite book |title=Gmelins Handbuch der Anorganischen Chemie |chapter=Systemnummer 6 Chlor, Ergänzungsband Teil B&nbsp;– Lieferung 1 |publisher=Chemie Weinheim |year=1968}}</ref>]]

Хлороводонична киселина у воденом раствору је безбојна док је [[раствор]] у ацетону и [[етар (хемија)|етрима]] има оштру [[жута боја|жуту боју]]. Хлороводонична киселина је једна од најјачих неорганских киселина. Ипак хлороводонична киселина нема [[оксидо-редукција|оксидационе]] особине и зато је нагризајуће дејство наизглед слабије од кисеоничних киселина. Јаче од ње су само [[перхлорна киселина]], [[флуороводонична киселина]] и
[[сумпорна киселина]], ипак код ових киселина се не може добити висока концентрација у води.

Хлороводоник се [[растворљивост|раствара]] у води максимално у количини од 36,7% на [[температура|температури]] од 20° -{C}- и зато се не може добити хлороводонична киселина веће концентрације од 36,7%. Са порастом температуре максимална концентрација хлороводоника доста брзо опада и зато концентрована хлороводонична киселина показује јаку тенденцију за ослобађањем [[гас]]овитог хлороводоника. Хлороводонична киселина концентрације испод 30% не показује овакве тенденције.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>

{| class="wikitable" style="margin: 0 auto; text-align: center;"
|-
! colspan=3| [[Концентрација]]
! [[Густина]]
! [[Моларност]]
! [[pH вредност|-{pH}-]]
! [[Вискозност]]
! [[Specific heat capacity|Специфична<br />топлота]]
! [[Vapor pressure|Напон<br />паре]]
! [[Boiling point|Тачка<br />кључања]]
! [[Melting point|Тачка<br />топљења]]
|-
! -{kg&nbsp;HCl/kg&nbsp;}-
! -{kg&nbsp;HCl/m³}-
! [[Baumé scale|Боме]]
! -{kg/L}-
! -{mol/L}-
!
! -{mPa·s}-
! -{kJ/(kg·K)}-
! -{kPa}-
! °-{C}-
! °-{C}-
|-
! 10%
| 104.80 || 6.6 || 1.048 || 2.87 || −0.5 || 1.16 || 3.47 || 1.95 || 103|| −18
|-
! 20%
| 219.60 || 13 || 1.098 || 6.02 || −0.8 || 1.37 || 2.99 || 1.40 || 108 || −59
|-
! 30%
| 344.70 || 19 || 1.149 || 9.45 || −1.0 || 1.70 || 2.60 || 2.13 || 90 || −52
|-
! 32%
| 370.88 || 20 || 1.159 || 10.17 || −1.0 || 1.80 || 2.55 || 3.73 || 84 || −43
|-
! 34%
| 397.46 || 21 || 1.169 || 10.90 || −1.0 || 1.90 || 2.50 || 7.24 || 71 || −36
|-
! 36%
| 424.44 || 22 || 1.179 || 11.64 || −1.1 || 1.99 || 2.46 || 14.5 || 61 || −30
|-
! 38%
| 451.82 || 23 || 1.189 || 12.39 || −1.1 || 2.10 || 2.43 || 28.3 || 48 || −26
|-
| colspan=11|Референтна температура и [[притисак]] за горњу табелу су 20&nbsp;°-{C}- и 1 атмосфера (101,325&nbsp;-{kPa}-).<br />Вредности напона паре су узете из ''Међународних табела критичних вредности'' и односе се на укупан напон паре раствора.
|}

[[physical property|Физичка својства]] хлороводоничне киселине, као што су тачке [[boiling point|кључања]] и [[melting point|топљења]], [[густина]], и [[pH вредност|-{pH}-]], зависе од [[concentration|концентрације]] или [[molarity|моларитета]] -{HCl}- у воденом раствору. Оне су у опсегу од оних са веома ниским концентрацијама које се приближавају 0% -{HCl}-, до вредности за димућу хлороводоничну киселину са преко 40% -{HCl}-.<ref name="crc" /><ref name="perry" /><ref name="aspen">{{Cite book |publisher=Aspen Technology |title=Aspen Properties |series=binary mixtures modeling software |edition=calculations by Akzo Nobel Engineering |year = 2002–2003}}</ref>

Хлороводонична киселина као бинарна (двокомпонентна) смеша -{HCl}- и -{H<sub>2</sub>O}- формира [[Азеотропска смеша|азеотропску смешу]] при 20,2% -{HCl}- и 108,6&nbsp;°-{C}- (227&nbsp;°-{F}-). Постоје четири константне [[crystallization|кристализационе]] [[eutectic|еутектичке тачке]] за хлороводоничну киселину, између [[кристал]]них форми -{HCl·H<sub>2</sub>O (68% HCl)}-, -{HCl·2H<sub>2</sub>O (51% HCl)}-, -{HCl·3H<sub>2</sub>O (41% HCl)}-, -{HCl·6H<sub>2</sub>O (25% HCl)}-, и леда (0% -{HCl}-). Исто тако постоји метастабилна еутектичка тачка на 24,8% између леда и -{HCl·3H<sub>2</sub>O}- кристализације.<ref name="aspen" />

== Примена ==
Хлороводонична киселина је једна од најважнијих индустријских киселина. Између осталог користи се за чишћење површине [[метал]]а и за екстракцију [[руда]]. Сем тога заједно са азотном киселином гради [[царска вода|царску воду]] - раствор који раствара чак и [[злато]] и [[платина|платину]].

== Види још ==
* [[Хлороводоник]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Hydrochloric acid}}
* [http://webbook.nist.gov/ -{NIST WebBook, general link}-]
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_HCl1.htm Hydrochloric Acid – Part One] and [http://www.periodicvideos.com/videos/mv_HCl2.htm Hydrochloric Acid – Part Two] at ''The Periodic Table of Videos'' (University of Nottingham)}-
* {{Britannica|278690|Hydrogen chloride (chemical compound)}}
* -{Calculators: [http://www.aim.env.uea.ac.uk/aim/surftens/surftens.php surface tensions] {{Wayback|url=http://www.aim.env.uea.ac.uk/aim/surftens/surftens.php |date=20200222134012 }}, and [http://www.aim.env.uea.ac.uk/aim/density/density_electrolyte.php densities, molarities and molalities] {{Wayback|url=http://www.aim.env.uea.ac.uk/aim/density/density_electrolyte.php |date=20200222134007 }} of aqueous HCl}-
* -{[https://web.archive.org/web/20040824093117/http://www.epa.gov/ttn/atw/hlthef/hydrochl.html EPA Hazard Summary]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20030818121338/http://grover.mirc.gatech.edu/data/msds/50.html Hydrochloric acid MSDS by Georgia Institute of Technology]}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0332.html NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards]}-
* -{[http://www.npi.gov.au/substances/hydrochloric-acid/index.html National Pollutant Inventory – Hydrochloric Acid Fact Sheet]}-

{{Једињења водоника}}
{{Нормативна контрола}}
{{Портал бар|Хемија}}

[[Категорија:Неорганске киселине]]
[[Категорија:Киселине]]
[[Категорија:Једињења хлора]]
[[Категорија:Једињења водоника]]
[[Категорија:Фотографске хемикалије]]
[[Категорија:Алхемијске супстанце]]