Изворни код странице Фруктоза

{{Chembox
| Verifiedfields = correct
| Watchedfields = correct
| verifiedrevid = 477167440
| Name = {{sm|-{d}-}}-Фруктоза
| ImageFileL1 = Skeletal Structure of Cyclic D-Fructose.svg
| ImageCaptionL1 = {{sm|d}}-Fructofuranose
| ImageSizeL1 = 150px
| ImageFileR1 = D-Fructose.svg
| ImageSizeR1 = 60px
| ImageCaptionR1 = {{sm|d}}-фруктоза (облик отореног ланца)
| ImageFile2 = Beta-D-Fructofuranose.svg
| ImageName2 = β-{{sm|d}}-Fructose structure
| ImageCaption2 = [[Хејвортова пројекција]] β-{{sm|-{d}-}}-фруктофуранозе
| ImageFile3 = Fructose-3D-balls.png
| ImageCaption3 = Модел кугле и штаба {{sm|-{d}-}}-фруктозе
| IUPACName = (-{3''S'',4''R'',5''R''}-)-1,3,4,5,6-Пентахидроксиксихексан-2-он<ref>{{cite web | url=https://iupac.qmul.ac.uk/2carb/10.html | title=2-Carb-10 | access-date=2023-06-18 | archive-date=2023-06-18 | archive-url=https://web.archive.org/web/20230618145008/https://iupac.qmul.ac.uk/2carb/10.html | url-status=live }}</ref>
| OtherNames = Воћни шећер,<ref>{{cite web|url=http://mw4.m-w.com/dictionary/fructose|title=Fructose – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary|publisher=Mw4.m-w.com|access-date=10 December 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605000940/http://mw4.m-w.com/dictionary/fructose|archive-date=5 June 2013}}</ref> levulose,<ref>Levulose comes from the Latin word laevus, levo, "left side", levulose is the old word for the most occurring [[изомер (хемијски)|isomer]] of fructose. D-fructose rotates plane-polarised light to the left, hence the name.{{cite web |url=http://www.monashscientific.com.au/Levulose.htm |title=Levulose |access-date=2010-01-28 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20091008032809/http://www.monashscientific.com.au/Levulose.htm |archive-date=2009-10-08 }}.</ref> {{sm|-{d}-}}-фруктофураноза, {{sm|-{d}-}}-фруктоза, {{sm|-{d}-}}-арабино-хексулоза

| Section1 = {{Chembox Identifiers
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 388775
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = 6YSS42VSEV
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 604608
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG = C02336
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI = 1S/C6H12O6/c7-1-3-4(9)5(10)6(11,2-8)12-3/h3-5,7-11H,1-2H2/t3-,4-,5+,6-/m1/s1
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = RFSUNEUAIZKAJO-ARQDHWQXSA-N
| CASNo = 57-48-7
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| PubChem = 5984
| EC_number = 200-333-3
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 28645
| SMILES = O[C@H]1[C@H](O)[C@H](O[C@]1(O)CO)CO
 }}

| Section2 = {{Chembox Properties
| C=6 | H=12 | O=6
| Density = 1.694 g/cm³
| Solubility = ~4000 g/L (25&nbsp;°C)
| MeltingPtC = 103
| MagSus = −102.60×10<sup>−6</sup> cm³/mol
 }}

| Section4 = {{Chembox Thermochemistry
| Thermochemistry_ref =
| HeatCapacity = 
| Entropy = 
| DeltaHf = 
| DeltaGf =
| DeltaHc ={{convert|675,6|kcal/mol|kJ/mol}}<ref name=CRC>{{cite book| title= [[CRC Handbook of Chemistry and Physics]]| edition= 49th | year= 1968–69| page= D-186| isbn= }}</ref> ([[Heat of combustion|Већа грејна вредност]])}}

| Section6 = {{Chembox Pharmacology
| ATCCode_prefix = V06
| ATCCode_suffix = DC02
}}

| Section7 = {{Chembox Hazards
| LD50 = 15000 mg/kg (интравенозно, зец)<ref>{{cite web|url=http://chem.sis.nlm.nih.gov/chemidplus/rn/57-48-7|title=ChemIDplus – 57-48-7 – BJHIKXHVCXFQLS-UYFOZJQFSA-N – Fructose [USP:JAN] – Similar structures search, synonyms, formulas, resource links, and other chemical information.|last=Chambers|first=Michael|publisher=Chem.sis.nlm.nih.gov|access-date=10 December 2014|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20141210194215/http://chem.sis.nlm.nih.gov/chemidplus/rn/57-48-7|archive-date=10 December 2014}}</ref>
 }}
}}

'''Фруктоза''' је [[угљени хидрат]].<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Спада у групу [[Кетоза (шећер)|кетозних]] [[моносахарид]]а. Позната је под називом и '''воћни шећер'''. Слађа је од [[сахароза|сахарозе]] односно од белог шећера која је најкоришћенија у корекцији укуса у индустрији, али и домаћинствима. Има енергетску вредност, па не би требало да га користе гојазне особе, а захтева знатно мању количину инсулина од количине која је потребна за разградњу сахарозе (шећер који се користи у домаћинству), па се често препоручује особама које су оболеле од дијабетеса.<ref name="Foye">{{FoyePrinciplesMedChem5th |pages=629-635}}</ref> Особама које болују од дијабетеса се препоручује и коришћење и других заслађивача који не захтевају инсулин као што су [[сорбитол]], [[манитол]], [[ксилитол]] и [[аспартам]]. 

Фруктоза је у биљкама обично везана за [[глукоза|глукозу]] у виду [[disaharid|дисахарида]] [[сахароза|сахарозе]]. То је један од три дијететска моносахарида, заједно са глукозом и [[галактоза|галактозом]], који се апсорбују директно у крв током [[Варење|варења]]. Фруктозу је открио француски хемичар [[Augustin-Pierre Dubrunfaut|Oгaстин-Пјер Дубрaфo]] 1847. године.<ref>Dubrunfaut (1847) [https://books.google.com/books?id=PJ45AAAAcAAJ&pg=PA169#v=onepage&q&f=false "Sur une propriété analytique des fermentations alcoolique et lactique, et sur leur application à l’étude des sucres"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140627013828/http://books.google.com/books?id=PJ45AAAAcAAJ&pg=PA169 |date=2014-06-27 }} (On an analytic property of alcoholic and lactic fermentations, and on their application to the study of sugars), ''Annales de Chimie et de Physique'', '''21''' :  169–178. On page 174, Dubrunfaut relates the discovery and properties of fructose.</ref><ref>{{cite journal| url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/food.19740180423 |last=Fruton |first=J. S. |title=Molecules and Life – Historical Essays on the Interplay of Chemistry and Biology |journal=Molecular Nutrition & Food Research |volume=18 |issue=4 |date=1974 |publisher=Wiley‐Interscience, New York|doi=10.1002/food.19740180423 }}</ref> Назив „фруктоза“ сковао је 1857. године енглески хемичар [[William Allen Miller|Вилијам Ален Милер]].<ref name="Miller">{{cite book|author=William Allen Miller|title=Elements of Chemistry: Theoretical and Practical'', Part III. Organic Chemistry; pages 52 and 57|publisher=John W. Parker and son, London, England|date=1857|url=https://archive.org/details/elementschemist03millgoog|page=[https://archive.org/details/elementschemist03millgoog/page/n669 57]}}</ref> Чиста, сува фруктоза је слатка, бела, кристална чврста супстанца без мириса и највише је растворљива у води од свих шећера.<ref Name=Hyvonen&Koivistoinen1982>{{cite book |year=1982 | last1 = Hyvonen| first1=L. | last2 = Koivistoinen | first2 = P |chapter=Fructose in Food Systems |editor1=Birch, G.G. |editor2=Parker, K.J |title=Nutritive Sweeteners |url=https://archive.org/details/nutritivesweeten0000unse |pages=[https://archive.org/details/nutritivesweeten0000unse/page/133 133]–144 |place=London & New Jersey |publisher=Applied Science Publishers |isbn=978-0-85334-997-6 }}</ref> Фруктоза се налази у [[мед]]у, воћу дрвећа и винове лозе, цвећу, [[Bobičasto voće|бобицама]] и већини [[Коренско поврће|коренског поврћа]].

Комерцијално, фруктоза се добија од [[Шећерна трска|шећерне трске]], [[šećerna repa|шећерне репе]] и [[кукуруз]]а. [[Високофруктозни кукурузни сируп|Кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе]] је [[смеша]] глукозе и фруктозе у облику моносахарида. Сахароза је [[хемијско једињење|једињење]] са једним молекулом глукозе ковалентно повезаним са једним молекулом фруктозе. Сви облици фруктозе, укључујући воће и сокове, обично се додају јелима и пићима због побољшања [[укус]]а, као и ради давања смеђе боје неким типовима хране, попут пекарских производа. Годишње се произведе око 240.000 [[тона]] кристалне фруктозе.<ref>{{cite book|title= Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|chapter= Fructose|date= 2004|volume=|pages=|doi=10.1002/14356007.a12_047.pub2|last1= Wach|first1= Wolfgang|isbn= 9783527303854}}</ref>

Прекомерна конзумација фруктозе (посебно из шећером заслађених напитака) може допринети [[insulinska rezistencija|инсулинској резистенцији]], [[гојазност]]и, повишеном [[low-density lipoprotein|-{LDL}- холестеролу]] и [[триглицерид]]има, што доводи до [[metabolic syndrome|метаболичког синдрома]].<ref name="MalikHu2015">{{cite journal|last1=Malik|first1=Vasanti S.|last2=Hu|first2=Frank B.|title=Fructose and Cardiometabolic Health: What the Evidence from Sugar-Sweetened Beverages Tells Us|journal=Journal of the American College of Cardiology|volume=66|issue=14|year=2015 |pages=1615–1624 |issn=0735-1097|doi=10.1016/j.jacc.2015.08.025 |pmid=26429086|pmc=4592517}}</ref> [[Европска агенција за безбедност хране]] изјавила је да фруктоза може бити пожељнија од сахарозе и глукозе у шећерно заслађеној храни и пићима због нижег ефекта на ниво [[Nivo krvnog šećera|шећера у крви]] [[postprandial|након оброка]], уз напомену о потенцијалним недостацима јер „висок унос фруктозе може довести до метаболичких компликација као што су [[dyslipidaemia|дислипидемија]], инсулинска резистенција и повећана висцерална адипозност“.<ref name="efsa11">{{cite journal | title=Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to fructose and reduction of post-prandial glycaemic responses (ID 558) pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/2006 | author=EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies | journal=EFSA Journal | year=2011 | volume=9 | issue=6 | pages=2223 | doi=10.2903/j.efsa.2011.2223 | doi-access=free }}</ref> Научно-саветодавни одбор за исхрану Уједињеног Краљевства оспорио је тврдње да фруктоза изазива метаболичке поремећаје 2015. године, наводећи да „нема довољно доказа који показују да унос фруктозе, у нивоима који се конзумирају у уобичајеној исхрани у Великој Британији, доводи до неповољних здравствених резултата независно од било каквих ефеката повезаних са њеним присуством као компонента укупних и слободних шећера“.<ref>{{cite web|url=https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/445503/SACN_Carbohydrates_and_Health.pdf|title=Carbohydrates and Health|publisher=UK Scientific Advisory Committee on Nutrition, Public Health England, TSO, Williams Lea, Norwich, UK|date=2015|access-date=1 April 2016|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160319190958/https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/445503/SACN_Carbohydrates_and_Health.pdf|archive-date=19 March 2016}}</ref>

== Етимологија ==

Реч „фруктоза“ је скована 1857. од латинског за ''fructus'' (воће) и генеричког хемијског суфикса за шећере, [[-ose|-оза]].<ref name=Miller/><ref name="oed">{{cite web|title=Fructose. Origin and meaning of fructose|publisher=Online Etymology Dictionary, Douglas Harper|url=https://www.etymonline.com/word/fructose|date=2017|access-date=24 December 2017|language=en|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20171225092022/https://www.etymonline.com/word/fructose|archive-date=25 December 2017}}</ref> Такође се назива воћни шећер и левулоза или лаевулоза, због своје способности да ротира равно поларизовано светло на [[Optical rotation|леворотаран]] начин (у супротном смеру казаљке на сату/улево) када се кроз њу прође сноп у раствору. Слично томе, [[Glucose|декстроза]] (изомер глукозе) је добила име због своје способности да ротира равно поларизовано светло на [[Optical rotation|декстроротаран]] начин (у смеру казаљки на сату/у десно).<ref name=oed/>

== Хемијске особине ==
[[File:Isomeric forms of fructose.svg|thumb|375px|Однос између [[Open-chain|ацикличних]] и цикличних ([[hemiketal|хемикеталних]]) изомера фруктозе]]
[[File:DL-Fructose num.svg|thumb|255px|upright=1.5|{{sm|d}}- и {{sm|l}}-изомери фруктозе (отворени облик)]]

То је врло сладак [[шећер]] који је добро растворан у [[вода|води]]. У природи се налази заједно с глукозом у слатком воћу и [[мед]]у. Са глукозом чини [[Сахароза|сахарозу]] где се налази у -{D}--фуранозном облику. Слободна фруктоза честа је у воћу, а везана за глукозу чини дисахарид [[Сахароза|сахарозу]]. Фосфатни естери фруктозе важни су међупродукти у процесу [[глукоза|гликозе]].

Фруктоза је полихидроксикетон са 6 угљеника.<ref name="pubchem">{{cite web |title=D-Fructose |url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/2723872 |publisher=PubChem, US National Library of Medicine |access-date=24 February 2021 |date=20 February 2021 |archive-date=12 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200812131022/https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/2723872 |url-status=live }}</ref> Кристална фруктоза поприма цикличну шесточлану структуру, названу β-{{sm|d}}-фруктопираноза, захваљујући стабилности своје [[hemiketal|хемикеталне]] и унутрашње водоничне везе. У раствору, фруктоза постоји као [[Chemical equilibrium|равнотежна]] смеша [[tautomers|таутомера]] β-{{sm|d}}-фрукто[[pyranose|пиранозе]], β-{{sm|d}}-фрукто[[furanose|фуранозе]], α-{{sm|d}}-фруктофуранозе, α-{{sm|d}}-фруктопиранозе и ''кето''-{{sm|d}}-фруктозе (нециклични облик).<ref>{{cite journal |last1=Shi |first1=Kemeng |last2=Pedersen |first2=Christian Marcus |last3=Guo |first3=Zhaohui |last4=Li |first4=Yanqiu |last5=Zheng |first5=Hongyan |last6=Qiao |first6=Yan |last7=Hu |first7=Tuoping |last8=Wang |first8=Yingxiong |title=NMR studies of the tautomer distributions of d‑fructose in lower alcohols/DMSO‑d6 |journal=Journal of Molecular Liquids |date=1 December 2018 |volume=271 |pages=926–932 |doi=10.1016/j.molliq.2018.09.067 |s2cid=104659783 |url=https://doi.org/10.1016/j.molliq.2018.09.067 |access-date=24 February 2021 |archive-date=28 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210228070418/https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0167732218329805 |url-status=live }}</ref>

Расподела таутомера {sm|d}}-фруктозе у раствору је повезана са неколико варијабли, као што су растварач и температура.<ref>{{cite journal |last1=Schneider |first1=Bernd |last2=Lichtenthaler |first2=Frieder W. |last3=Steinle |first3=Georg |last4=Schiweck |first4=Hubert |title=Studies on Ketoses, 1 Distribution of Furanoid and Pyranoid Tautomers of D-Fructose in Water, Dimethyl Sulfoxide, and Pyridinevia1H NMR Intensities of Anomeric Hydroxy Groups in [D6]DMSO |journal=Liebigs Annalen der Chemie |date=22 December 1985 |volume=1985 |issue=12 |pages=2443–2453 |doi=10.1002/jlac.198519851213 |url=https://doi.org/10.1002/jlac.198519851213 |access-date=24 February 2021 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224181718/https://chemistry-europe.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jlac.198519851213 |url-status=live }}</ref> Расподела {{sm|d}}-фруктопиранозе и {{sm|d}}-фруктофуранозе у води више пута је идентификована као отприлике 70% фруктопиранозе и 22% фруктофуранозе.<ref>{{cite journal |last1=Funcke |first1=Werner |last2=von Sonntag |first2=Clemens |last3=Triantaphylides |first3=Christian |title=Detection of the open-chain forms of d-fructose and L-sorbose in aqueous solution by using 13C-n.m.r. spectroscopy |journal=Carbohydrate Research |date=October 1979 |volume=75 |pages=305–309 |doi=10.1016/S0008-6215(00)84649-2 |url=https://doi.org/10.1016/S0008-6215(00)84649-2 |access-date=24 February 2021 |archive-date=28 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210228070325/https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0008621500846492 |url-status=live }}</ref>

=== Реакције ===

==== Фруктоза и ферментација ====

Фруктоза може бити анаеробно [[Ethanol fermentation|ферментисана]] [[yeast|квасцем]] и [[bacteria|бактеријама]].<ref>{{cite book | last=McWilliams | first=Margaret | title=Foods: Experimental Perspectives, 4th Edition | isbn=978-0-13-021282-5 | year=2001 | publisher=Prentice Hall | url=https://archive.org/details/foodsexperimenta00mcwi }}</ref> Ензими квасца претварају шећер ([[sucrose|сахарозу]], [[glucose|глукозу]] и фруктозу, али не и [[lactose|лактозу]]) у [[етанол]] и [[угљен-диоксид]].<ref>{{cite web|last=Keusch |first=P |title=Yeast and Sugar- the Chemistry must be right |url=http://www.chemie.uni-regensburg.de/Organische_Chemie/Didaktik/Keusch/D-fermentation_sugar-e.htm |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20101220064304/http://www.chemie.uni-regensburg.de/Organische_Chemie/Didaktik/Keusch/D-fermentation_sugar-e.htm |archive-date=December 20, 2010 }}</ref> Део угљен-диоксида произведеног током ферментације остаће растворен у води, где ће достићи равнотежу са [[carbonic acid|угљеном киселином]]. Растворени угљен-диоксид и угљена киселина производе карбонизацију у неким [[fermented beverage|ферментисаним пићима]], као што је [[champagne|шампањац]].

==== Фруктоза и Мајлардова реакција ====

Фруктоза пролази кроз [[Maillard reaction|Мајлардову реакцију]], неензимско тамњење, са [[аминокиселина]]ма. Пошто фруктоза постоји у већој мери у облику отвореног ланца него глукоза, почетни стадијуми Мајлардове реакције се дешавају брже него код глукозе. Стога, фруктоза има потенцијал да допринесе [[palatability|променама укуса]] хране, као и другим нутритивним ефектима, као што су прекомерно тамњење, смањење запремине и мекоће током припреме колача и стварање [[mutagenic|мутагених]] једињења.<ref>{{cite journal | last=Dills | first=WL | title=Protein fructosylation: Fructose and the Maillard reaction | year=1993 | journal=Journal of Clinical Nutrition | volume=58 | issue=5 Suppl | pages=779–787| doi=10.1093/ajcn/58.5.779S | pmid=8213610 | doi-access=free }}</ref>

==== Дехидрација ====

Фруктоза се лако дехидрира дајући [[hydroxymethylfurfural|хидроксиметилфурфурал]] („HMF”, {{chem|C|6|H|6|O|3}}), који се може прерадити у течни [[2,5-Dimethylfuran|диметилфуран]] ({{chem|C|6|H|8|O}}). Овај процес, у будућности, може постати део јефтиног, угљеник-неутралног система за производњу замене за бензин и дизел из постројења.<ref>{{cite journal | doi = 10.1021/cr068360d | volume = 106 | title = Synthesis of transportation fuels from biomass: chemistry, catalysts, and engineering | date = September 2006 | journal = Chem. Rev. | pages = 4044–98 | last1 = Huber | first1 = GW | last2 = Iborra | first2 = S | last3 = Corma | first3 = A | issue = 9 | pmid = 16967928 | url = https://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1058&context=george_huber | access-date = 2020-08-28 | archive-date = 2023-03-26 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230326024927/https://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1058&context=george_huber | url-status = live }}</ref>

== Физичка и функционална својства ==

Фруктоза је најслађа је од свих [[monosaharid|моносахарида]], иако слаткоћа варира у зависности од форме. У [[кристал|кристалном облику]] два пута је слађа од глукозе, а 1,73 пута од сахарозе (обичног кухињског шећера). Уколико се раствори у течности, слаткоћа се смањује.

У [[Ткиво (биологија)|ткиву]] се разграђује брже од глукозе (те је зато и врло популарна у [[спорт]]ским напицима или код људи оболелих од дијабетеса). Фруктоза углавном путује према јетри и тамо се може искористити без [[инсулин]]а. У недостатку инсулина, фруктоза има способност конвертирања у [[Глукоза|глукозу]] у [[јетра|јетри]] и на тај начин доприноси расту глукозе у крви уместо да се складишти као [[гликоген]]. За разлику од [[Сахароза|сахарозе]] и глукозе који узрокују нагле промене у нивоу глукозе у крви, што код [[диабетес меллитус|дијабетичара]] може узроковати ометање [[Метаболизам|метаболичке контроле]], фруктоза се апсорбује много спорије и узрокује само мање промене у нивоу глукозе у крви. Дакле, фруктоза се користи као заслађивач код [[шећерна болест|шећерне болести]] јер њено узимање не доводи до наглог пораста [[угљени хидрат|шећера]] у крви као што је то случај са глукозом. Међутим, према најновијим студијама, фруктоза је повезана с ризиком од обољевања од [[шећерна болест|шећерне болести]] типа 2. Осим тога, употреба фруктозног сирупа (комерцијално произведеног из кукуруза) у свеприсутним напицима сматра се једним од узрока епидемије гојазности.<ref>Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992):  General chemistry, 4th Ed. Saunders College Publishing, Philadelphia, {{ISBN|0-03-072373-6}}.</ref><ref>Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, {{ISBN|0-8053-5680-0}}.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, {{ISBN|978-9958-9344-8-3}}.</ref><ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, {{ISBN|9958-9344-1-8}}.</ref>

=== Слаткоћа фруктозе ===
{{See also|Слаткоћа#Примери слатких супстанци}}

Главни разлог због којег се фруктоза комерцијално користи у храни и пићима, поред ниске цене, је и њена висока релативна слаткоћа. Она је најслађи од свих природних [[carbohydrate|угљених хидрата]]. Релативна слаткоћа фруктозе је наведена у распону од 1,2-1,8 пута од сахарозе.<ref name=Hanover>{{cite journal|last1=Hanover|first1=L. M.| last2= White| first2=J. S.|title=Manufacturing, composition, and applications of fructose |journal= [[The American Journal of Clinical Nutrition]]| via= nutrition.org |date=1 November 1993 |volume= 58 |issue=5 |pages= 724S–732S| url=http://ajcn.nutrition.org/content/58/5/724S.abstract|access-date=7 February 2017| language=en |issn= 0002-9165 |url-status= live |archive-url= https://web.archive.org/web/20160414002156/http://ajcn.nutrition.org/content/58/5/724S.abstract|archive-date=14 April 2016|doi=10.1093/ajcn/58.5.724S|pmid=8213603|doi-access=free}}</ref><ref name= "Oregon State University">{{cite web| publisher= Oregon State University| title= Sugar Sweetness| url= http://food.oregonstate.edu/sugar/sweet.html |archiveurl= https://web.archive.org/web/20080516050325/http://food.oregonstate.edu/sugar/sweet.html| website= food.oregonstate.edu |archivedate=May 16, 2008 |accessdate=7 February 2017}}</ref><ref name="Kirk-Othmer">{{cite book| last1= Lee|first1=Thomas D.| chapter= Sweeteners| title= Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology|date=1 January 2000| doi= 10.1002/0471238961.19230505120505.a01.pub2 |language= en|isbn=978-0471238966}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Jana| first1=A.H. |last2=Joshi |first2= N.S.S.| title= Sweeteners for frozen [desserts] success – a review |journal= [[Australian Journal of Dairy Technology]] |date=November 1994|volume=49|url=http://agris.fao.org/agris-search/search.do?recordID=AU9500465|access-date=7 February 2017 |url-status= live| archive-url=https://web.archive.org/web/20170208033252/http://agris.fao.org/agris-search/search.do?recordID=AU9500465|archive-date=8 February 2017}}</ref> Међутим, 6-члани прстенасти облик фруктозе је слађи; петочлани прстен има сличан укус као и уобичајени стони шећер. Загревање фруктозе доводи до формирања 5-чланог облика прстена.<ref>{{cite book | title=Taste Chemistry| last=Shallenberger| first=R.S.| year=1994| publisher=Chapman and Hall | isbn=978-0-7514-0150-9}}</ref> Дакле, релативна слаткоћа опада са повећањем температуре. Међутим, примећено је да је апсолутна слаткоћа фруктозе идентична на 5&nbsp;°C као и на 50&nbsp;°C и стога релативна слаткоћа у односу на сахарозу није последица [[anomeric|аномерне]] дистрибуције, већ смањења апсолутне слаткоће сахарозе на вишим температурама.<ref name="Kirk-Othmer"/>

[[File:Relativesweetness.svg|thumb|center|400px|Релативна слаткоћа шећера и заслађивача]]
Слаткоћа фруктозе се опажа раније од сахарозе или глукозе, а осећај укуса достиже врхунац (већи од оног код сахарозе) и опада брже од сахарозе. Фруктоза такође може побољшати друге укусе у систему.<ref name=Hanover /><ref name="Kirk-Othmer"/>

Фруктоза показује синергијски ефекат слаткоће када се користи у комбинацији са другим заслађивачима. Сматра се да је релативна слаткоћа фруктозе помешане са сахарозом, [[аспартам]]ом или [[сахарин]]ом већа од слаткоће израчунате за појединачне компоненте.<ref name=Nabors>{{cite book | last=Nabors  | first=LO | title =American Sweeteners | year=2001 | pages=374–375}}</ref><ref name="Kirk-Othmer"/>

=== Растворљивост и кристализација фруктозе ===

Фруктоза има већу растворљивост у води од других шећера, као и других шећерних алкохола. Фруктоза се, стога, тешко кристалише из воденог раствора.<ref name=Hanover /> Мешавине шећера које садрже фруктозу, као што су [[бомбоне]], су мекше од оних које садрже друге шећере због веће растворљивости фруктозе.<ref>{{cite book| title=Foods: Experimental Perspectives, 4th Edition| last=McWilliams| first=Margaret| year=2001| publisher=Upper Saddle River, NJ : Prentice Hall| isbn=978-0-13-021282-5| url=https://archive.org/details/foodsexperimenta00mcwi}}</ref>

=== Хигроскопност и влажност фруктозе ===

Фруктоза брже апсорбује влагу и спорије је ослобађа у животну средину од сахарозе, глукозе или других хранљивих заслађивача.<ref name=Nabors /> Фруктоза је одличан овлаживач и задржава влагу током дужег временског периода чак и при ниској [[relative humidity|релативној влажности]] (RH). Стога, фруктоза може допринети текстури укуса и дужем року трајања прехрамбеним производима у којима се користи.<ref name=Hanover />

=== Тачка смрзавања ===

Фруктоза има већи ефекат на умањење тачке смрзавања од дисахарида или олигосахарида, који могу заштитити интегритет ћелијских зидова воћа смањењем формирања кристала леда. Међутим, ова карактеристика може бити непожељна у меким или тврдо замрзнутим млечним десертима.<ref name=Hanover />

=== Функционалност фруктозе и скроба у системима исхране ===

Фруктоза брже повећава [[вискозитет]] [[скроб]]а и постиже већи коначни вискозитет од сахарозе, јер фруктоза снижава температуру потребну током [[starch gelatinization|желатинизације скроба]],<ref>{{cite journal|title=Starch Crystal Transformations and Their Industrial Importance |date=1988 |doi=10.1002/star.19880400102 |last1=Zobel |first1=H. F. |journal=Starch - Stärke |volume=40 |pages=1–7 }}</ref><ref>Hans-Dieter Belitz, Werner Grosch, Peter Schieberle, ''Food chemistry'', Edition 3, Springer, page: 318-323, year: 2004, {{ISBN|3-540-40818-5}}, {{ISBN|978-3-540-40818-5}}</ref><ref name="Henry">{{cite patent | country = US | number = 20080201807 | status = application | title = Gelatinization Temperature Manipulation | fdate = 2006-02-13 | invent1 = Robert James Henry | invent2 = Daniel Lex Ean Waters | assign1 = SOUTHERN CROSS UNIVERSITY, Rural Industries Research and Development Corporation}}</ref> што доводи до веће коначне вискозности.<ref>{{cite journal | last=White | first=DC |author2=Lauer GN | title=Predicting gelatinization temperature of starch/sweetener system for cake formulation by differential scanning calorimetry I. Development of a model | year=1990 | journal=Cereal Foods World | volume=35 | pages=728–731}}</ref>

Иако неки вештачки заслађивачи нису погодни за кућно печење, многи традиционални рецепти користе фруктозу.<ref>{{cite book|title=New Good Food: Essential Ingredients for Cooking and Eating Well. Diet and Nutrition Series; pages 249–51|author=Margaret M. Wittenberg|publisher=Ten Speed Press|year=2007|isbn=978-1580087506|url=https://archive.org/details/isbn_9781580087506|url-access=registration|page=[https://archive.org/details/isbn_9781580087506/page/249 249]|quote=fructose traditional baking.}}</ref>

== Извори хране ==
[[Датотека:Table fructose.JPG|thumb|Кристална фруктоза]]

Природни извори фруктозе укључују воће, поврће (укључујући шећерну трску) и мед.<ref>{{cite journal | last=Park | first=KY |author2=Yetley AE | title=Intakes and food sources of fructose in the United States | year = 1993 | volume = 58 | issue=5 Suppl | pages = 737S–747S | journal=American Journal of Clinical Nutrition | pmid=8213605| doi=10.1093/ajcn/58.5.737S | doi-access=free }}</ref> Фруктоза се често даље концентрише из ових извора. Највећи извори фруктозе у исхрани, поред чисте кристалне фруктозе, су намирнице које садрже [[white sugar|бели шећер]] (сахарозу), [[high-fructose corn syrup|кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе]], [[agave nectar|нектар агаве]], [[мед]], [[molasses|меласа]], [[maple syrup|јаворов сируп]], воће и [[juice|воћни сокови]], јер оне имају највећи проценат фруктозе (укључујући фруктозу у сахарози) по порцији у поређењу са другом уобичајеном храном и састојцима. Фруктоза постоји у храни или као слободни [[monosaccharide|моносахарид]] или везана за глукозу као сахароза, [[disaccharide|дисахарид]]. Фруктоза, глукоза и сахароза могу бити присутне у храни; међутим, различите намирнице ће имати различите нивое сваког од ова три шећера.

Садржај шећера у обичном воћу и поврћу приказан је у табели 1. Уопштено говорећи, у храни која садржи слободну фруктозу, однос фруктозе и глукозе је приближно 1:1; односно намирнице са фруктозом обично садрже приближно једнаку количину слободне глукозе. Вредност која је изнад 1 указује на већи удео фруктозе према глукози, а испод 1 на нижу пропорцију. Неки плодови имају веће пропорције фруктозе и глукозе у поређењу са другима. На пример, [[apple|јабуке]] и [[pear|крушке]] садрже више од два пута више слободне фруктозе од глукозе, док је за [[apricot|кајсије]] тај удео мање од половине фруктозе од глукозе.

Сокови од јабуке и крушке посебно су интересантни за [[pediatrics|педијатре]] јер високе концентрације слободне фруктозе у овим соковима могу изазвати [[diarrhea|дијареју]] код деце. Ћелије ([[enterocyte|ентероцити]]) које облажу дечја [[small intestine|танка црева]] имају мањи афинитет за [[Small Intestine#Absorptions|апсорпцију]] фруктозе него за глукозу и сахарозу.<ref name="AJCN fructose absorption">{{cite journal|last=Riby|first=JE|author2=Fujisawa T |author3=Kretchmer N |title=Fructose absorption|year=1993|journal=American Journal of Clinical Nutrition|volume=58|pages=748S–753S|pmid=8213606|issue=5 Suppl|doi=10.1093/ajcn/58.5.748S|doi-access=free}}</ref> Неапсорбована фруктоза ствара већу [[osmolarity|осмоларност]] у танком цреву, што увлачи воду у гастроинтестинални тракт, и то доводи до осмотске дијареје. Овај феномен је детаљније разматран у одељку [[#Потенцијални ефекти на здравље|Здравствени ефекти]].

Табела 1 такође показује количину сахарозе која се налази у обичном воћу и поврћу. [[Sugarcane|Шећерна трска]] и [[sugar beet|шећерна репа]] имају високу концентрацију сахарозе и користе се за комерцијалну припрему чисте сахарозе. Екстраховани сок од трске или репе се бистри, уклањајући нечистоће; и концентрише се уклањањем вишка воде. Крајњи производ је 99,9% чиста сахароза. Шећери који садрже сахарозу укључују обични бели шећер и [[powdered sugar|шећер у праху]], као и [[brown sugar|смеђи шећер]].<ref name=Kretchmer>{{cite book|last=Kretchmer|first=N|author2=Hollenbeck CB|title=Sugars and Sweeteners|year=1991|publisher=CRC Press, Inc.}}</ref>

=== Садржај шећера у одабраним уобичајеним прехрамбеним биљним изворима ===

{|class="wikitable" style="text-align:center; margin:auto"
|+Садржај шећера у одабраним уобичајеним прехрамбеним биљним изворима (-{g/100g}-)<ref name="www.nal.usda.gov">Use [https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/ link to FoodData Central (USDA)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20191025172925/https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/ |date=2019-10-25 }} and then search for the particular food, and click on "SR Legacy Foods".</ref>
|-
!'''[[Храна]]'''
!Укупно<br>[[Угљени хидрат]]и*<br>укључујући<br>хранљива влакна
!Укупно<br>[[шећер]]и
!Слободна<br>фруктоза
!Слободна<br>[[глукоза]]
![[Сахароза]]
!Однос: <br>Груктоза/<br>Глукоза
!Сахароза<br> као % <br>укупних шећера
|-
!'''[[Воће]]'''||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;
|-
| [[Јабука]]|| 13,8|| 10,4|| 5,9|| 2,4|| 2,1|| 2,0|| 19,9
|-
|[[Кајсија]]|| 11,1|| 9,2|| 0,9|| 2,4|| 5,9|| 0,7|| 63,5
|-
| [[Банана]]|| 22,8|| 12,2|| 4,9|| 5,0|| 2,4|| 1,0|| 20,0
|-
| [[Грожђе]]|| 63,9|| 47,9|| 22,9|| 24,8|| 0,9|| 0,93|| 0,15
|-
| [[Грејпфрут]]|| 18,1|| 15,5|| 8,1|| 7,2|| 0,2|| 1,1|| 1
|-
| [[Наранџа]]|| 12,5|| 8,5|| 2,25|| 2,0|| 4,3|| 1,1|| 50,4
|-
| [[Бресква]]|| 9,5|| 8,4|| 1,5|| 2,0|| 4,8|| 0,9|| 56,7
|-
| [[Крушка]]|| 15,5|| 9,8|| 6,2|| 2,8|| 0,8|| 2,1|| 8,0
|-
| [[Ананас]]|| 13,1|| 9,9|| 2,1|| 1,7|| 6,0|| 1,1|| 60,8
|-
| [[Шљива]]|| 11,4|| 9,9|| 3,1|| 5,1|| 1,6|| 0,66|| 16,2
|-
!'''[[Поврће]]'''||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;
|-
| [[Репа]] (црвена)|| 9,6|| 6,8|| 0,1|| 0,1|| 6,5||1,0|| 96,2
|-
| [[Шаргарепа|Мрква]]|| 9,6|| 4,7|| 0,6|| 0,6|| 3,6|| 1,0|| 77
|-
| [[Паприка|Црвена паприка]] (слатка)|| 6,0|| 4,2|| 2,3|| 1,9|| 0,0|| 1,2|| 0,0
|-
| [[Црни лук]] (слатки)|| 7,6|| 5,0|| 2,0|| 2,3|| 0,7|| 0,9|| 14,3
|-
| [[Батат|Слатки кромпир]]||20,1|| 4,2|| 0,7|| 1,0|| 2,5|| 0,9|| 60,3
|-
| [[Шећерна трска]]|| || 13 – 18|| 0,2 – 1,0|| 0,2 – 1,0|| 11 – 16|| 1,0|| висока
|-
| [[Шећерна репа]]|| || 17 – 18|| 0,1 – 0,5|| 0,1 – 0,5||16 – 17|| 1,0|| висока
|-
!'''Зрневље'''||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;||&nbsp;
|-
| [[Кукуруз]] (слатки) || 19,0|| 6,2|| 1,9|| 3,4|| 0,9|| 0,61|| 15,0
|}
* Угљено хидратна вредност се израчунава из -{USDA}- базе података и увек не одговара износу шећера, скроба и „храњивих влакана”.

Сви подаци су у јединици -{'''g'''}- ([[грам]]) и заснивају се на 100&nbsp;-{g}- дате хране.
Однос фруктоза / глукоза (<math>G</math>) се израчунава дељењем збира слободне фруктозе (<math>F</math>) плус пола сахарозе (<math>S</math>) збиром слободне глукозе (<math>Gsl</math>) плус пола сахарозе:

*<math>F</math>/<math>G</math> = <math>0,50F</math> + <math>0,50 G /Gsl </math>+ <math>0,50S</math>.

Фруктоза се такођер налази у синтетички произведеним заслађивачима и фруктозном кукурузном сирупу (-{HFCS}-). [[Хидролиза|Хидролизовани]] [[густин|кукурузни скроб]] се користи као сировина за производњу сирупа. [[Ензим]]ским третманом, молекуле глукозе се претварају у фруктозу.<ref name="fda2014">{{cite web|url=https://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm324856.htm|title=High Fructose Corn Syrup: Questions and Answers|publisher=US Food and Drug Administration|date=5 November 2014|access-date=18 December 2017|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180125013538/https://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm324856.htm|archive-date=25 January 2018}}</ref> Постоје три врсте -{HFCS}-, сваки са различитим удјелом фруктозе: -{HFCS-42}-, -{HFCS-55}-, и -{HFCS-90}-. Број за сваки -{HFCS}- одговара проценту синтетисаних молекула фруктозе присутних у сирупу. -{HFCS-90}- има највећу концентрацију фруктозе, а обично се користи за производњу -{HFCS-55}-; -{HFCS-55}- се користи као заслађивач у безалкохолним пићима, а -{HFCS-42}- у многим прерађевинама хране и пецива.

=== Садржај угљених хидрата у комерцијалним заслађивачима (проценат на суву основу) ===

{| class="wikitable sortable" style="text-align:center; margin:auto"
|-
! Шећер
! Фруктоза
! [[Глукоза]]
! [[Сахароза]]<br />(Фруктоза+Глукоза)
! Остали<br />шећери
|-
| Шећер у праху
| 0
| 0
| 100

| 0
|-
| Карамела
| 1
| 1
| 97
| 1
|-
| HFCS-42
| 42
| 53
| 0
| 5
|-
| HFCS-55
| 55
| 41
| 0
| 4
|-
| HFCS-90
| 90
| 5
| 0
| 5
|-
| Мед
| 50
| 44
| 1
| 5
|-
| Јаворов сируп
| 1
| 4
| 95
| 0
|-
| Меласа
| 23
| 21
| 53
| 3
|-
| Сируп од тапиоке
| 55
| 45
| 0
| 0
|-
| Кукурузни сируп
| 0
| 98
| 0
| 2
|}
<ref name=Kretchmer /> за HFCS, и USDA за воће и поврће и друге рафинисане шећере.<ref name="www.nal.usda.gov" />

Шећери од трске и репе вековима се користе као главни заслађивачи у производњи хране. Међутим, са развојем HFCS-а, дошло је до значајне промене у потрошњи заслађивача у одређеним земљама, посебно у Сједињеним Државама.<ref name=white>{{cite journal|pmid=19064536|year=2008|last1=White|first1=J. S|title=Straight talk about high-fructose corn syrup: What it is and what it ain't|journal=American Journal of Clinical Nutrition|volume=88|issue=6|pages=1716S–1721S|doi=10.3945/ajcn.2008.25825B|doi-access=free}}</ref> Супротно популарном веровању, са повећањем потрошње HFCS-а, укупан унос фруктозе у односу на укупан унос глукозе није се драматично променио. Гранулирани шећер је 99,9% чиста сахароза, што значи да има једнак однос фруктозе и глукозе. Најчешће коришћени облици HFCS, HFCS-42 и HFCS-55, имају отприлике једнак однос фруктозе и глукозе, са мањим разликама. HFCS је једноставно заменио сахарозу као заслађивач. Стога, упркос променама у потрошњи заслађивача, однос глукозе и уноса фруктозе је остао релативно константан.<ref>{{cite journal | last=Guthrie | first=FJ |author2=Morton FJ | title=Food sources of added sweeteners in the diets of Americans | year=2000 | journal=Journal of the American Dietetic Association | volume=100 | issue=1 | pages=43–51 | doi=10.1016/S0002-8223(00)00018-3| pmid=10646004 }}</ref>

[[Датотека:U.s.sugarconsumption.2.svg|thumb|center|400px|Прилагођена потрошња рафинисаног шећера по глави становника у [[САД]]]]

=== Информације о исхрани ===

Са 368 kcal на 100 грама сувог праха (табела), фруктоза има 95% [[Calorie|калоријске вредности]] сахарозе по тежини.<ref name="usda-fructose">{{cite web|url=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/8681|title=Calories and nutrient composition for fructose, dry powder per 100 g|publisher=USDA National Nutrient Database, version SR-28|date=May 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170208033356/https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/8681|archive-date=2017-02-08}}</ref><ref name="usda-sucrose">{{cite web|url=https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/6319|title=Calories and nutrient composition for sucrose granules per 100 g|publisher=USDA National Nutrient Database, version SR-28|date=May 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170208035756/https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/6319|archive-date=2017-02-08}}</ref> Фруктоза у праху је 100% угљених хидрата и не испоручује друге [[nutrient|хранљиве материје]] у значајној количини (табела).

{{nutritional value | name=Фруктоза, сува у праху
| kcal=368
| protein=0 g
| fat=0 g
| carbs=100 g
| calcium_mg=0
| iron_mg=0.1
| phosphorus_mg=0
| sodium_mg=12
| potassium_mg=0
| source_usda = 1
| note=[https://web.archive.org/web/20170208033356/https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/8681 Full Link to USDA Database entry]
}}

== Варење и апсорпција фруктозе код људи ==
[[Датотека:Sucrase.svg|thumb|лево|300px|Хидролиза сахарозе у глукозу и фруктозу сахарозом]]
[[Датотека:Fructosetransporter.svg|thumb|right|300px|Интестинални транспортни протеини шећера]]

Фруктоза постоји у храни или као моносахарид (слободна фруктоза) или као јединица дисахарида (сахароза). Слободна фруктоза је кетонски једноставни шећер и један од три дијететска моносахарида који се апсорбују директно у цревима. Када се фруктоза конзумира у облику сахарозе, она се вари (разграђује) и затим апсорбује као слободна фруктоза. Како сахароза долази у контакт са мембраном танког црева, ензим [[sucrase|сахараза]]<ref>{{Cite book|title=Principles of Anatomy & Physiology 14th edition|last=Tortora|first=Gerard|publisher=Wiley|year=2014|isbn=978-1-118-34500-9|location=USA|pages=[https://archive.org/details/principlesofanat0000tort/page/924 924]|url=https://archive.org/details/principlesofanat0000tort/page/924}}</ref><ref name=Ullmann>{{cite encyclopedia|author=Hubert Schiweck |author2=Margaret Clarke |author3=Günter Pollach |title=Sugar|encyclopedia=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2007|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|doi=10.1002/14356007.a25_345.pub2|isbn=978-3-527-30673-2}}</ref><ref name="Rio-et-al-1992">{{cite journal | last1=Martínez del Rio | first1=C. | last2=Baker | first2=H. G. | last3=Baker | first3=I. | title=Ecological and evolutionary implications of digestive processes: Bird preferences and the sugar constituents of floral nectar and fruit pulp | journal=[[Experientia]] | publisher=[[Birkhäuser]] | volume=48 | issue=6 | year=1992 | issn=0014-4754 | doi=10.1007/bf01920237 | pages=544–551 | s2cid=25707787}}</ref> катализује цепање сахарозе да би се добила једна јединица глукозе и једна јединица фруктозе, које се затим апсорбују. Након апсорпције, улази у [[hepatic portal vein|порталну вену јетре]] и усмерава се ка јетри.

Механизам апсорпције фруктозе у танком цреву није у потпуности схваћен. Неки докази сугеришу [[active transport|активан транспорт]], јер се показало да се унос фруктозе дешава у односу на градијент концентрације.<ref>{{cite book | last=Stipanuk | first=Marsha H | title=Biochemical, Physiological, and Molecular Aspects of Human Nutrition, 2nd Edition | publisher=W.B. Saunders, Philadelphia, PA | year=2006}}</ref> Међутим, већина истраживања подржава тврдњу да се апсорпција фруктозе дешава на мукозној мембрани путем [[facilitated diffusion|олакшаног транспорта]] који укључује [[GLUT5]] транспортне протеине.<ref name=Shi>{{cite journal |last1=Shi |first1=Ya-Nan |last2=Liu |first2=Ya-Jin |last3=Xie |first3=Zhifang |last4=Zhang |first4=Weiping J. |date=5 June 2021 |title=Fructose and metabolic diseases: too much to be good |url=https://journals.lww.com/cmj/Fulltext/2021/06050/Fructose_and_metabolic_diseases__too_much_to_be.4.aspx |journal=Chinese Medical Journal |volume=134 |issue=11 |pages=1276–1285 |doi=10.1097/CM9.0000000000001545 |pmid=34010200 |pmc=8183764 |access-date=15 February 2022 |archive-date=16 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220216152216/https://journals.lww.com/cmj/Fulltext/2021/06050/Fructose_and_metabolic_diseases__too_much_to_be.4.aspx |url-status=live }}</ref> Пошто је концентрација фруктозе већа у лумену, фруктоза може да иде низ градијент концентрације у [[enterocytes|ентероците]], уз помоћ транспортних протеина. Фруктоза се може транспортовати из ентероцита преко базолатералне мембране помоћу [[GLUT2]] или GLUT5, иако GLUT2 транспортер има већи капацитет за транспорт фруктозе, те се стога већина фруктозе транспортује из ентероцита преко GLUT2.<ref name=Shi/>

=== Капацитет и брзина апсорпције ===

Капацитет апсорпције фруктозе у облику моносахарида креће се од мање од 5&nbsp;g до 50&nbsp;g (по појединачној порцији) и прилагођава се променама у уносу фруктозе у исхрани.<ref name=fuji /> Студије показују да се највећа стопа апсорпције јавља када се глукоза и фруктоза дају у једнаким количинама.<ref name=fuji>{{cite journal | last=Fujisawa | first=T |author2=Riby J |author3=Kretchmer N  | title=Intestinal absorption of fructose in the rat | url=https://archive.org/details/sim_gastroenterology_1991-08_101_2/page/n121 | year=1991 | journal=Gastroenterology | volume=101 | pages=360–367 | pmid=2065911 | issue=2| doi=10.1016/0016-5085(91)90012-a }}</ref> Када се фруктоза прогута као део дисахарида сахарозе, капацитет апсорпције је много већи јер фруктоза постоји у односу 1:1 са глукозом. Чини се да брзина преноса [[GLUT5]] може бити засићена на ниским нивоима, а апсорпција се повећава кроз заједничку апсорпцију са глукозом.<ref>{{cite journal | last=Ushijima | first=K |author2=Fujisawa T |author3=Riby J |author4=Kretchmer N  | title= Absorption of fructose by isolated small intestine of rats is via a specific saturable carrier in the absence of glucose and by the disaccharidase-related transport system in the presence of glucose | year=1991 | journal= Journal of Nutrition | volume=125 | pages=2156–2164 | pmid=7643250 | issue=8| doi=10.1093/jn/125.8.2156 }}</ref> Један од предложених механизама за овај феномен је [[cotransport|котранспорт]] фруктозе зависан од глукозе. Поред тога, активност преноса фруктозе се повећава са уносом фруктозе храном. Присуство фруктозе у лумену изазива повећану транскрипцију mRNA GLUT5, што доводи до повећања транспортних протеина. Дијета са високим садржајем фруктозе (>2,4 g/kg телесне тежине) повећава транспортне протеине у року од три дана од уноса.<ref>{{cite journal | last=Ferraris | first=R | title= Dietary and developmental regulation of intestinal sugar transport | year=2001 | journal= Biochemical Journal| volume=360 | pages=265–276 | pmid=11716754 | doi= 10.1042/0264-6021:3600265 | issue=Pt 2 | pmc=1222226}}</ref>

=== Малапсорпција ===
{{Main|Малабсорпција фруктозе}}

Неколико студија је измерило цревну апсорпцију фруктозе коришћењем [[hydrogen breath test|водоничног теста дисања]].<ref name=Beyer>{{cite journal | last=Beyer | first=PL |author2=Caviar EM |author3=McCallum RW  | title=Fructose intake at current levels in the United States may cause gastrointestinal distress in normal adults | year=2005 | journal=J. Am. Diet. Assoc. | volume=105 | pages=1559–1566 | doi=10.1016/j.jada.2005.07.002 | pmid=16183355 | issue=10}}</ref><ref>{{cite journal | last= Ravich | first=WJ |author2=Bayless TM |author3=Thomas, M | title=Fructose: incomplete intestinal absorption in humans | url= https://archive.org/details/sim_gastroenterology_1983-01_84_1/page/n59 | year=1983 | journal=Gastroenterology | volume=84 | pages=26–29 | pmid= 6847852 | issue= 1| doi=10.1016/S0016-5085(83)80162-0 | doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal | last=Riby | first=JE |author2=Fujisawa T |author3=Kretchmer, N | title=Fructose absorption | year=1993 | journal=American Journal of Clinical Nutrition | volume=58 | pages=748S–753S | pmid=8213606 | issue=5 Suppl | doi=10.1093/ajcn/58.5.748S| doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal | last=Rumessen | first=JJ |author2=Gudman-Hoyer E | title= Absorption capacity of fructose in healthy adults. Comparison with sucrose and its constituent monosaccharides | year=1986 | journal=Gut | volume=27 | pages=1161–1168 | doi= 10.1136/gut.27.10.1161 | pmid= 3781328 | issue=10 | pmc=1433856}}</ref> Ове студије показују да се фруктоза не апсорбује у потпуности у танком цреву. Када се фруктоза не апсорбује у танком цреву, она се транспортује у дебело црево, где је ферментише флора дебелог црева. Водоник се производи током процеса [[fermentation (biochemistry)|ферментације]] и раствара се у крв [[portal vein|порталне вене]]. Овај водоник се транспортује до плућа, где се размењује кроз плућа и може се мерити тестом даха водоника. Флора дебелог црева такође производи угљен-диоксид, [[short-chain fatty acid|кратколанчане масне киселине]], органске киселине и гасове у траговима у присуству неапсорбоване фруктозе.<ref>{{cite journal | last=Skoog | first=SM |author2=Bharucha AE | title= Dietary fructose and gastrointestinal symptoms: a review | url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-gastroenterology_2004-10_99_10/page/n237 | year=2004 | journal=Am. J. Gastroenterol. | volume=99 | pages=2046–50 | pmid=15447771 | issue=10| doi=10.1111/j.1572-0241.2004.40266.x | s2cid=12084142 }}</ref> Присуство гасова и органских киселина у дебелом цреву изазива гастроинтестиналне симптоме као што су надимање, дијареја, флатуленција и гастроинтестинални бол.<ref name=Beyer /> Вежбање одмах након конзумирања може погоршати ове симптоме смањењем времена проласка кроз танко црево, што резултира већом количином фруктозе која се празни у дебело црево.<ref>{{cite journal | last1=Fujisawa, T |author2=Mulligan K |author3=Wada L |author4=Schumacher L |author5=Riby J |author6=Kretchmer N  | title=The effect of exercise on fructose absorption | year=1993 | journal=Am. J. Clin. Nutr. | volume=58 | pages=75–9 | pmid=8317393 | first1=T | issue=1|doi=10.1093/ajcn/58.1.75 | doi-access=free }}</ref>

== Метаболизам фруктозе ==

Сва три дијетална моносахарида се транспортују у јетру помоћу GLUT2 транспортера.<ref>{{cite book | first=R | last=Quezada-Calvillo | title=Carbohydrate Digestion and Absorption | url=https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2 | place=Missouri | publisher=Saunders, Elsevier | year=2006 | isbn=978-1-4160-0209-3 | pages=[https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2/page/n205 182]–185 |author2=Robayo CC |author3=Nichols BL }}</ref> Фруктоза и [[galactose|галактоза]] се [[phosphorylation|фосфорилишу]] у јетри помоћу [[fructokinase|фруктокиназе]] ([[Michaelis–Menten kinetics|K<sub>m</sub>]]= 0.5 mM) и [[galactokinase|галактокиназе]] (K<sub>m</sub> = 0.8 mM), респективно. Насупрот томе, глукоза има тенденцију да прође кроз јетру (K<sub>m</sub> хепатичне глукокиназе = 10 мМ) и може се метаболисати било где у телу. Унос фруктозе у јетри није регулисан инсулином. Међутим, инсулин је способан да повећа обиље и функционалну активност GLUT5, транспортера фруктозе, у ћелијама скелетних мишића.<ref>{{cite journal|last1=Hajduch|author2=Litherland GJ |author3=Turban S |author4=Brot-Laroche E |author5=Hundal HS |title=Insulin regulates the expression of the GLUT5 transporter in L6 skeletal muscle cells|date= August 2003|pmid=12914929|first1=E|volume=549|issue=1–3|pages=77–82|journal=FEBS Letters|doi=10.1016/S0014-5793(03)00773-7|s2cid=25952139 |doi-access=free}}</ref>

[[Датотека:Metabolism of common monosaccharides%2C and related reactions.png|700px|мини|centre|Метаболизам моносахарида]]

=== Фруктолиза ===
{{Main|Фруктолиза}}

Почетни [[catabolism|катаболизам]] фруктозе се понекад назива [[fructolysis|фруктолизом]], у аналогији са [[glycolysis|гликолизом]], катаболизмом глукозе. У фруктолизи, ензим [[fructokinase|фруктокиназа]] иницијално производи [[fructose 1-phosphate|фруктоза 1-фосфат]], који се цепа [[aldolase B|алдолазом Б]]<ref name="pmid11679716">{{cite journal | vauthors = Dalby AR, Tolan DR, Littlechild JA | title = The structure of human liver fructose-1,6-bisphosphate aldolase | journal = Acta Crystallogr. D | volume = 57 | issue = Pt 11 | pages = 1526–33 |date=November 2001 | pmid = 11679716 | doi = 10.1107/S0907444901012719}}</ref><ref name="entrez">{{cite web | title = Entrez Gene: ALDOB aldolase B, fructose-bisphosphate| url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=229}}</ref><ref name="pmid3000275">{{cite journal | vauthors = Henry I, Gallano P, Besmond C, Weil D, Mattei MG, Turleau C, Boué J, Kahn A, Junien C | title = The structural gene for aldolase B (ALDB) maps to 9q13----32 | journal = Ann. Hum. Genet. | volume = 49 | issue = Pt 3 | pages = 173–80 |date=July 1985 | pmid = 3000275 | doi = 10.1111/j.1469-1809.1985.tb01691.x| s2cid = 10058239 }}</ref><ref name="pmid3016456">{{cite journal | vauthors = Tolan DR, Penhoet EE | title = Characterization of the human aldolase B gene | journal = Mol. Biol. Med. | volume = 3 | issue = 3 | pages = 245–64 |date=June 1986 | pmid = 3016456 }}</ref><ref name="pmid8299892">{{cite journal | author = Cox TM | title = Aldolase B and fructose intolerance | journal = FASEB J. | volume = 8 | issue = 1 | pages = 62–71 |date=January 1994 | pmid = 8299892 | doi = 10.1096/fasebj.8.1.8299892| doi-access = free | s2cid = 39102274 }}</ref> да би се произвели [[triose|триозни]] [[dihydroxyacetone phosphate|дихидроксиацетон фосфат]] (DHAP) и [[glyceraldehyde|глицералдехид]]. За разлику од гликолизе, у фруктолизи триозном [[glyceraldehyde|глицералдехиду]] недостаје [[phosphate group|фосфатна група]]. Трећи ензим, [[triokinase|триокиназа]], је стога неопходан за фосфорилацију глицералдехида, производећи [[glyceraldehyde 3-phosphate|глицералдехид 3-фосфат]]. Добијене триозе су идентичне онима добијеним гликолизом и могу да уђу у [[gluconeogenesis|глуконеогени]] пут за синтезу глукозе или гликогена, или да се даље катаболишу кроз доњи гликолитички пут до [[pyruvic acid|пирувата]].

=== Метаболизам фруктозе у DHAP и глицералдехид ===

Први корак у метаболизму фруктозе је фосфорилација фруктозе у фруктоза 1-фосфат помоћу фруктокиназе, чиме се фруктоза заробљава за метаболизам у јетри. Фруктоза 1-фосфат се затим подвргава [[hydrolysis|хидролизи]] [[aldolase B|алдолазом Б]] да би се формирао DHAP и глицералдехиди; DHAP се може или [[isomerization|изомеризовати]] у глицералдехид 3-фосфат помоћу триосефосфат изомеразе или подвргнути редукцији у глицерол 3-фосфат помоћу глицерол 3-фосфат дехидрогеназе. Произведени глицералдехид се такође може конвертовати у глицералдехид 3-фосфат помоћу глицералдехид киназе или даље конвертовати у глицерол 3-фосфат помоћу глицерол 3-фосфат дехидрогеназе. Метаболизам фруктозе у овом тренутку даје интермедијере у глуконеогеном путу који води до синтезе гликогена, као и синтезе масних киселина и триглицерида.

=== Синтеза гликогена из DHAP и глицералдехид 3-фосфата ===

Резултујући глицералдехид формиран посредством алдолазе Б затим пролази кроз фосфорилацију у глицералдехид 3-фосфат. Повећане концентрације DHAP и глицералдехид 3-фосфата у јетри покрећу глуконеогени пут ка глукози и каснију синтезу гликогена.<ref>{{cite journal | author1=MA Parniak |author2=Kalant N | title= Enhancement of glycogen concentrations in primary cultures of rat hepatocytes exposed to glucose and fructose | year=1988 | journal=Biochemical Journal | volume=251 | pages=795–802 | pmid=3415647 | issue=3 | pmc=1149073 | doi=10.1042/bj2510795}}</ref> Сматра се да је фруктоза бољи супстрат за синтезу гликогена од глукозе и да обнављање гликогена има предност над формирањем триглицерида.<ref>{{Cite journal|last1=Jia|first1=Guanghong|last2=Aroor|first2=Annayya R.|last3=Whaley-Connell|first3=Adam T.|last4=Sowers|first4=James R.|date=June 2014|title=Fructose and Uric Acid: Is There a Role in Endothelial Function?|journal=Current Hypertension Reports|language=en|volume=16|issue=6|pages=434|doi=10.1007/s11906-014-0434-z|issn=1522-6417|pmc=4084511|pmid=24760443}}</ref> Када се гликоген у јетри засити, интермедијери метаболизма фруктозе су првенствено усмерени ка синтези триглицерида.<ref>{{Cite journal|last=Medina Villaamil|date=2011-02-01|title=Fructose transporter Glut5 expression in clear renal cell carcinoma|journal=Oncology Reports|language=en|volume=25|issue=2|pages=315–23|doi=10.3892/or.2010.1096|pmid=21165569|issn=1021-335X|doi-access=free|hdl=2183/20620|hdl-access=free}}</ref>

[[File:Fructose-glycogen.svg|thumb|center|400px|Метаболичка конверзија фруктозе у гликоген у јетри]]

=== Синтеза триглицерида из DHAP и глицералдехид 3-фосфата ===

Угљеници из дијеталне фруктозе налазе се и у [[free fatty acid|слободним масним киселинама]] и у [[Moiety (chemistry)|деловима]] глицерола триглицерида у плазми. Висока потрошња фруктозе може довести до прекомерне производње [[pyruvate|пирувата]], изазивајући накупљање међупроизвода [[Krebs cycle|Кребсовог циклуса]].<ref name=McGrane>{{cite book | first=MM | last=McGrane | title=Carbohydrate metabolism: Synthesis and oxidation | url=https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2 | place=Missouri | publisher=Saunders, Elsevier | year=2006 | isbn=978-1-4160-0209-3 | pages=[https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2/page/n281 258]–277}}</ref> Акумулирани цитрат се може транспортовати из [[mitochondrion|митохондрија]] у [[cytosol|цитосол]] [[hepatocytes|хепатоцита]], конвертовати у [[acetyl CoA|ацетил КоА]] помоћу цитрат лијазе и усмерити ка синтези масних киселина.<ref name=McGrane /><ref name=Sul>{{cite book | first=HS | last=Sul | title=Metabolism of Fatty Acids, Acylglycerols, and Sphingolipids | url=https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2 | place=Missouri | publisher=Saunders, Elsevier | year=2006 | isbn=978-1-4160-0209-3 | pages=[https://archive.org/details/biochemicalphysi0000unse_p2g2/page/n473 450]–467}}</ref> Поред тога, DHAP се може претворити у глицерол 3-фосфат, обезбеђујући глицеролну основу за молекул триглицерида.<ref name=Sul /> Триглицериди су уграђени у [[very-low-density lipoprotein|липопротеине веома ниске густине]] (VLDL), који се ослобађају из јетре намењенЕ периферним ткивима за складиштење у масним и мишићним ћелијама.

[[File:Fructose-triglyceride.svg|thumb|center|400px|Метаболичка конверзија фруктозе у триглицериде у јетри]]

== Потенцијални ефекти на здравље ==

Европска агенција за безбедност хране је 2022. године навела да постоје истраживачки докази да фруктоза и други додани слободни шећери могу бити повезани са повећаним ризиком од неколико хроничних болести:<ref name=efsa11/><ref name=efsa2-22/> ризик је умерен за [[гојазност]] и [[dyslipidemia|дислипидемију]]<ref name="Dixon">{{Cite web|last1=Dixon|first1=Dave L|last2=Riche|first2=Daniel M|date=April 21, 2021|others=Book authored by Joseph T. DiPiro, Gary C. Yee, L. Michael Posey, Stuart T. Haines, Thomas D. Nolin, Vicki Ellingrod|title=Dyslipidemia|url=https://accesspharmacy.mhmedical.com/content.aspx?bookid=2577&sectionid=231921082|url-status=live|website=Pharmacotherapy:A Pathophysiological Approach, 11e|archive-url=https://web.archive.org/web/20200808065123/https://accesspharmacy.mhmedical.com/content.aspx?sectionid=231921082&bookid=2577 |archive-date=2020-08-08 }}</ref><ref name="Rosenson">{{Cite web|last1=Rosenson|first1=Robert S|last2=Eckel|first2=Robert H |author-link1=Robert S. Rosenson|date=April 9, 2021|title=Hypertriglyceridemia|url=https://www.uptodate.com/contents/hypertriglyceridemia?search=dyslipidemia%20types&selectedTitle=2~150&usage_type=default&display_rank=2#H1|access-date=April 21, 2021|website=[[UpToDate]]}}</ref><ref>{{Cite web|last=Wilson|first=Peter WF|date=March 29, 2020|title=Cardiovascular disease risk assessment for primary prevention in adults: Our approach|url=https://www.uptodate.com/contents/cardiovascular-disease-risk-assessment-for-primary-prevention-in-adults-our-approach?search=hypertriglyceridemia&topicRef=7573&source=related_link#H2683778763|access-date=April 22, 2021|website=[[UpToDate]]}}</ref> (више од 50 %), а низак за [[non-alcoholic fatty liver disease|неалкохолну масну болест јетре]],<ref name="MAFLD">{{cite journal | vauthors = Eslam M, Sanyal AJ, George J | title = MAFLD: A Consensus-Driven Proposed Nomenclature for Metabolic Associated Fatty Liver Disease | journal = Gastroenterology | volume = 158 | issue = 7 | pages = 1999–2014.e1 | date = May 2020 | pmid = 32044314 | doi = 10.1053/j.gastro.2019.11.312 | doi-access = free }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Jensen T, Abdelmalek MF, Sullivan S, Nadeau KJ, Green M, Roncal C, Nakagawa T, Kuwabara M, Sato Y, Kang DH, Tolan DR, Sanchez-Lozada LG, Rosen HR, Lanaspa MA, Diehl AM, Johnson RJ | title = Fructose and sugar: A major mediator of non-alcoholic fatty liver disease | journal = Journal of Hepatology | volume = 68 | issue = 5 | pages = 1063–1075 | date = May 2018 | pmid = 29408694 | pmc = 5893377 | doi = 10.1016/j.jhep.2018.01.019 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Dulai PS, Singh S, Patel J, Soni M, Prokop LJ, Younossi Z, Sebastiani G, Ekstedt M, Hagstrom H, Nasr P, Stal P, Wong VW, Kechagias S, Hultcrantz R, Loomba R | title = Increased risk of mortality by fibrosis stage in nonalcoholic fatty liver disease: Systematic review and meta-analysis | journal = Hepatology | volume = 65 | issue = 5 | pages = 1557–1565 | date = May 2017 | pmid = 28130788 | pmc = 5397356 | doi = 10.1002/hep.29085 }}</ref><ref name=nowmasld1>{{cite journal | vauthors = Rinella ME, Lazarus JV, Ratziu V, Francque SM, Sanyal AJ, Kanwal F, Romero D, Abdelmalek MF, Anstee QM, Arab JP, Arrese M, Bataller R, Beuers U, Boursier J, Bugianesi E, Byrne CD, Castro Narro GE, Chowdhury A, Cortez-Pinto H, Cryer DR, Cusi K, El-Kassas M, Klein S, Eskridge W, Fan J, Gawrieh S, Guy CD, Harrison SA, Kim SU, Koot BG, Korenjak M, Kowdley KV, Lacaille F, Loomba R, Mitchell-Thain R, Morgan TR, Powell EE, Roden M, Romero-Gómez M, Silva M, Singh SP, Sookoian SC, Spearman CW, Tiniakos D, Valenti L, Vos MB, Wong VW, Xanthakos S, Yilmaz Y, Younossi Z, Hobbs A, Villota-Rivas M, Newsome PN | title = A multisociety Delphi consensus statement on new fatty liver disease nomenclature | journal = Hepatology | volume = 78 | issue = 6 | pages = 1966–1986 | date = December 2023 | pmid = 37363821 | pmc = 10653297 | doi = 10.1097/HEP.0000000000000520 | s2cid = 259260747 | doi-access = free }}</ref><ref name=nowmasld2>{{cite web | vauthors = Smith J | title=A Liver Disease Gets a New Name, Diagnostic Criteria | website=Medscape | date=13 July 2023 | url=http://www.medscape.com/viewarticle/994318|access-date=5 June 2024}}</ref><ref>{{cite web | title=Advances in MASLD/NAFLD - call for manuscript submissions| website=Nature - communications medicine| url=https://www.nature.com/collections/ggfhiijjac |date=2023}}</ref> [[type 2 diabetes|дијабетес типа 2]] (од 15% до 50%) и [[hypertension|хипертензију]].<ref name=Nai2014>{{cite book| vauthors = Naish J, Court DS |title=Medical sciences|date=2014|isbn=978-0-7020-5249-1|pages=562|publisher=Elsevier Health Sciences |edition=2|url={{Google books|K21_AwAAQBAJ|pages=PA562|keywords=|text=|plainurl=yes}}}}</ref><ref name=CDC2024>{{cite web|title=About High Blood Pressure |url=https://www.cdc.gov/high-blood-pressure/about/index.html|website=[[Centers for Disease Control and Prevention]] (CDC)|access-date=22 May 2024|date=15 May 2024|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240520060641/https://www.cdc.gov/high-blood-pressure/about/index.html|archive-date=20 May 2024}}</ref><ref name=Lack2015>{{cite journal | first1 = Daniel T. | last1 = Lackland | first2 = Michael A. | last2 = Weber | title = Global burden of cardiovascular disease and stroke: hypertension at the core | journal = The Canadian Journal of Cardiology | volume = 31 | issue = 5 | pages = 569–571 | date = May 2015 | pmid = 25795106 | doi = 10.1016/j.cjca.2015.01.009 }}</ref><ref name=WHO2011>{{cite book| vauthors = Mendis S, Puska P, Norrving B |title=Global atlas on cardiovascular disease prevention and control|date=2011|publisher=World Health Organization in collaboration with the World Heart Federation and the World Stroke Organization|location=Geneva|isbn=978-92-4-156437-3|pages=38|edition=1st|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789241564373_eng.pdf?ua=1|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140817123106/http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789241564373_eng.pdf?ua=1|archive-date=17 August 2014}}</ref><ref name="Hernandorena2017">{{cite journal | vauthors = Hernandorena I, Duron E, Vidal JS, Hanon O | title = Treatment options and considerations for hypertensive patients to prevent dementia | journal = Expert Opinion on Pharmacotherapy | volume = 18 | issue = 10 | pages = 989–1000 | date = July 2017 | pmid = 28532183 | doi = 10.1080/14656566.2017.1333599 | s2cid = 46601689 | type = Review }}</ref><ref name="Lau2017">{{cite journal | vauthors = Lau DH, Nattel S, Kalman JM, Sanders P | title = Modifiable Risk Factors and Atrial Fibrillation | journal = Circulation | volume = 136 | issue = 6 | pages = 583–596 | date = August 2017 | pmid = 28784826 | doi = 10.1161/CIRCULATIONAHA.116.023163 | type = Review | doi-access = free }}</ref><ref name=WHO2023>{{Cite web |title=Hypertension |url=https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/hypertension |date = 16 March 2023 | access-date=2024-05-22 |publisher= [[World Health Organization]] (WHO) |language=en}}</ref> EFSA је даље навела да клиничка истраживања „не подржавају позитивну везу између уноса шећера у исхрани, у изокалоријској размени са другим макронутријентима, и било које процењене хроничне метаболичке болести или крајње тачке повезане са трудноћом“, али саветује да „уношење додатих и слободних шећера треба да буде што је могуће ниже у контексту нутритивно адекватне исхране.“<ref name="efsa2-22">{{Cite journal |author=EFSA Panel on Nutrition, Novel Foods and Food Allergens |date=28 February 2022 |title=Tolerable upper intake level for dietary sugars |url=https://doi.org/10.2903/j.efsa.2022.7074 |journal=EFSA Journal |volume=20 |issue=2 |pages=337 |doi=10.2903/j.efsa.2022.7074 |pmid=35251356 |pmc=8884083 |hdl=1854/LU-01GWHCPEH24E9RRDYANKYH53MJ |s2cid=247184182 |issn=1831-4732 |via=ESFA |access-date=3 October 2022 |archive-date=26 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231026085708/https://efsa.onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.2903/j.efsa.2022.7074 |url-status=live }}</ref>

=== Кардиометаболичке болести ===

Када се фруктоза конзумира у вишку као заслађивач у храни или пићима, то може бити повезано са повећаним ризиком од гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних поремећаја који су део [[metabolic syndrome|метаболичког синдрома]].<ref name=efsa2-22/><ref name="Mayo-metabolic">{{cite web | title = Metabolic syndrome | publisher = Mayo Clinic | url = https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/metabolic-syndrome/symptoms-causes/syc-20351916 | access-date = 10 Sep 2020}}</ref><ref name=Falkner-2014>{{cite journal | vauthors = Falkner B, Cossrow ND | title = Prevalence of metabolic syndrome and obesity-associated hypertension in the racial ethnic minorities of the United States | journal = Current Hypertension Reports | volume = 16 | issue = 7 | pages = 449 | date = July 2014 | pmid = 24819559 | doi = 10.1007/s11906-014-0449-5 | pmc = 4083846 }}</ref><ref name="pmid23810877">{{cite journal | vauthors = Beltrán-Sánchez H, Harhay MO, Harhay MM, McElligott S | title = Prevalence and trends of metabolic syndrome in the adult U.S. population, 1999–2010 | journal = Journal of the American College of Cardiology | volume = 62 | issue = 8 | pages = 697–703 | date = August 2013 | pmid = 23810877 | pmc = 3756561 | doi = 10.1016/j.jacc.2013.05.064 }}</ref><ref name="Anagnostis2023">{{cite journal |last1=Anagnostis |first1=Panagiotis |title=Metabolic Syndrome |journal=BMJ Best Practice |date=November 30, 2023 |url=https://bestpractice.bmj.com/topics/en-us/212 |access-date=30 December 2023}}</ref>

=== Поређење са сахарозом ===

Утврђено је да фруктоза повећава [[triglyceride|триглицериде]] код дијабетеса типа 2, али не и код дијабетеса типа 1, а њена умерена употреба се раније сматрала прихватљивом као заслађивач за дијабетичаре, <ref name="Rizkalla">{{cite journal | last=Rizkalla | first=Salwa W | title=Health implications of fructose consumption: A review of recent data | journal=Nutrition & Metabolism| volume=7 | issue=1 | year=2010 | issn=1743-7075 | doi=10.1186/1743-7075-7-82 | page=82|pmid=21050460|pmc=2991323 | doi-access=free }}</ref> вероватно зато што не покреће производњу инсулина [[Beta cell|β ћелијама]] панкреаса.<ref name="Thorens">{{cite journal | last1=Thorens | first1=Bernard | last2=Mueckler | first2=Mike | title=Glucose transporters in the 21st Century (Review)| journal=American Journal of Physiology. Endocrinology and Metabolism | volume=298 | issue=2 | year=2010 | issn=0193-1849 | doi=10.1152/ajpendo.00712.2009 | pages=E141–E145|pmid=20009031|pmc=2822486}}</ref> За референтну количину од 50 грама, фруктоза има [[glycemic index|гликемијски индекс]]<ref name="Jenkins1981">{{cite journal|last1=Jenkins|first1=FJ|last2=Wolever|first2=TM|last3=Taylor|first3=RH|last4=Barker|first4=H|last5=Fielden|first5=H|last6=Baldwin|first6=JM|last7=Bowling|first7=AC|last8=Newman|first8=HC|last9=Jenkins|first9=AL|last10=Goff|first10=DF|title=Glycemic index of foods: a physiological basis for carbohydrate exchange|journal=Am J Clin Nutr|volume=34|issue=3|year=1981|pages=362–6|pmid=6259925|doi=10.1093/ajcn/34.3.362|url=http://www.cell.com/cell/fulltext/S0092-8674(15)01481-6|access-date=2017-08-24|archive-date=2017-07-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702152546/http://www.cell.com/cell/fulltext/S0092-8674(15)01481-6|url-status=live|doi-access=free}}</ref><ref name="glycemicedge">{{cite journal|date=March 1, 1981|title=Glycemic index of foods: a physiological basis for carbohydrate exchange|url=https://academic.oup.com/ajcn/article-abstract/34/3/362/4692881/|series=American Journal of Clinical Nutrition, Volume 34|pages=362–366|doi=10.1093/ajcn/34.3.362|last1=Jenkins|first1=D. J.|last2=Wolever|first2=T. M.|last3=Taylor|first3=R. H.|last4=Barker|first4=H.|last5=Fielden|first5=H.|last6=Baldwin|first6=J. M.|last7=Bowling|first7=A. C.|last8=Newman|first8=H. C.|last9=Jenkins|first9=A. L.|last10=Goff|first10=D. V.|journal=The American Journal of Clinical Nutrition|volume=34|issue=3|pmid=6259925|access-date=January 24, 2020|archive-date=September 1, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190901122755/https://academic.oup.com/ajcn/article-abstract/34/3/362/4692881|url-status=live|doi-access=free}}</ref><ref name="ZeeviKorem2015">{{cite journal|last1=Zeevi|first1=David|last2=Korem|first2=Tal|last3=Zmora|first3=Niv|last4=Israeli|first4=David|last5=Rothschild|first5=Daphna|last6=Weinberger|first6=Adina|last7=Ben-Yacov|first7=Orly|last8=Lador|first8=Dar|last9=Avnit-Sagi|first9=Tali|last10=Lotan-Pompan|first10=Maya|last11=Suez|first11=Jotham|last12=Mahdi|first12=Jemal Ali|last13=Matot|first13=Elad|last14=Malka|first14=Gal|last15=Kosower|first15=Noa|last16=Rein|first16=Michal|last17=Zilberman-Schapira|first17=Gili|last18=Dohnalová|first18=Lenka|last19=Pevsner-Fischer|first19=Meirav|last20=Bikovsky|first20=Rony|last21=Halpern|first21=Zamir|last22=Elinav|first22=Eran|author22-link=Eran Elinav |last23=Segal|first23=Eran|title=Personalized Nutrition by Prediction of Glycemic Responses|journal=Cell|volume=163|issue=5|year=2015|pages=1079–94 |pmid=26590418 |doi=10.1016/j.cell.2015.11.001 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.avisregime.fr/quel-type-de-glucides-privilegier/|title=Glycemic Load|website=Avis Regime|access-date=12 May 2016|archive-date=17 August 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160817020928/http://www.avisregime.fr/quel-type-de-glucides-privilegier/|url-status=live}}</ref> од 23, у поређењу са 100 за глукозу и 60 за сахарозу.<ref name="gitr">{{cite web|title=Glycemic index|url=http://www.glycemicindex.com/foodSearch.php|publisher=Glycemic Index Testing and Research, University of Sydney (Australia) Glycemic Index Research Service (SUGiRS)|access-date=23 February 2018|date=2 May 2017|archive-date=16 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210116021928/https://glycemicindex.com/foodSearch.php|url-status=live}}</ref> Фруктоза је такође 73% [[#Слаткоћа фруктозе|слађа]] од сахарозе на собној температури, што омогућава дијабетичарима да је користе мање по порцији. Фруктоза која се конзумира пре оброка може смањити гликемијски одговор оброка.<ref name=":0">{{cite journal | author1 = Patricia M. Heacock | author2 = Steven R. Hertzler | author3 = Bryan W. Wolf | year = 2002 | title = Fructose Prefeeding Reduces the Glycemic Response to a High-Glycemic Index, Starchy Food in Humans | journal = Journal of Nutrition | volume = 132 | issue = 9 | pages = 2601–2604 | pmid = 12221216 | doi = 10.1093/jn/132.9.2601 | doi-access = free }}</ref> Храна и производи заслађени фруктозом узрокују мањи пораст нивоа глукозе у крви од оних произведених са сахарозом или глукозом.<ref name=efsa11/>

==Добијање==

Индустријски се производи у облику згуснутог фруктозног сирупа изомеризацијом глукозе добијене из хидролизирана кукурузног [[скроб]]а.

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==

* {{cite web|title=Glycemic index|url=http://www.glycemicindex.com/foodSearch.php|publisher=Glycemic Index Testing and Research, University of Sydney (Australia) Glycemic Index Research Service (SUGiRS)|access-date=23 February 2018|date=2 May 2017}}

{{Угљени хидрати}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Хемија}}
{{Subject bar|d=yes}}

[[Категорија:Кетохексозе]]