Изворни код странице Талес из Милета

{{Научник
| име           = Талес из Милета
| слика         = Thales-06.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = 
| датум_рођења = [[624. п. н. е.]]<ref name="Bozic">{{harvnb|Божић|2002|pp=}}</ref>
| место_рођења = [[Милет]], [[Мала Азија]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[547. п. н. е.]] или [[546. п. н. е.]]<ref name="Bozic"/>
| место_смрти = 
| држава_смрти = 
| школа         = 
| поље          = [[филозофија]]<br />[[математика]]
| институција   = 
| студенти      = 
| познат_по = 
| награде       = 
| напомене      = 
}}

'''Талес из [[Милет]]а''' ({{јез-гр|Θαλῆς ὁ Μιλήσιος}}; [[624. п. н. е.]] — [[547. п. н. е.|547]]/[[546. п. н. е.]]) био је активан као [[математичар]] и као [[државник]], важио је у старом веку за првог [[Јонци|јонског]] свестрано образованог природног [[Филозофија|филозофа]] кога су убрајали међу [[Седам мудраца]].<ref name="Bozic"/> Он је први покушао да разноврсност појава сведе на једну једину праматерију — [[Вода|воду]]. Није сигурно да ли је ово учење изнео у неком спису будући да ниједан аутентичан спис није сачуван. Као математичар познат је по [[Талесова теорема|Талесовој теореми]]. Талесов ученик такође из Милета био је филозоф [[Анаксимандар]], из прве половине [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]]

Многи, а посебно [[Аристотел]], сматрали су га првим филозофом у [[starogrčka filozofija|грчкој традицији]],<ref>[[Аристотел|Aristotle]], Metaphysics Alpha, 983b18.</ref><ref name="CPM">{{cite DGRBM |title=Thales |year=1870|url=https://archive.org/stream/dictionaryofgree03smituoft#page/1016  |pages=1016}}</ref> и он је иначе историјски признат као први појединац за кога се зна да се бавио [[istorija nauke#Pre-socratics|научном филозофијом]].<ref>{{cite web|author= Michael Fowler, |url=http://galileoandeinstein.physics.virginia.edu/lectures/thales.html |title=Early Greek Science: Thales to Plato |date= |website= |publisher= |access-date = 16. 6. 2016}}, University of Virginia </ref><ref name="books.google.com">{{Cite book|title=The Ancient World: Dictionary of World Biography, Volume 1|url=https://books.google.com/books?id=_CMl8ziTbKYC&pg=PA1121|location=|publisher=Routledge|year=2003|isbn=1135457395|pages=|last1=Magill|first1=Frank N.}}</ref> Често се назива оцем науке.<ref>{{harvnb|Singer|2008|pp=35}}</ref><ref>{{cite book |last=Needham|first=C. W. |title=Cerebral Logic: Solving the Problem of Mind and Brain |url=https://archive.org/details/cerebrallogicsol0000need |publisher=Loose Leaf |year=1978|pages=[https://archive.org/details/cerebrallogicsol0000need/page/75 75] |isbn=978-0-398-03754-3}}</ref>  

Талес је познат по томе што се одвојио од употребе [[митологија|митологије]] за објашњење света и универзума, те је уместо тога објашњавао природне објекте и феномене нудећи [[натурализам (филозофија)|натуралистичке]] [[teorija|теорије]] и [[хипотеза|хипотезе]]. Скоро сви остали [[пресократовци|предсократовски филозофи]] су га следили у објашњавању природе као да произилази из јединства свега заснованог на постојању једне коначне супстанце уместо да користе митолошка објашњења. [[Аристотел]] га је сматрао оснивачем [[Ionian School (philosophy)|Јонске школе филозофије]] и изнео је Талесову хипотезу да је [[Arche|изворни принцип]] [[nature (časopis)|природе]] и природа [[материја|материје]] једна материјална [[Substance theory|супстанца]]: [[Water (classical element)|вода]].<ref name=AristotleMeta>{{cite book|chapter-url=https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0052%3Abook%3D1%3Asection%3D983b|title=Aristotle, Metaphysics|chapter=Book I 983b|author=Aristotle|publisher=[[Пројекат Персеј|Perseus Project]]}}</ref>

У [[математика|математици]], Талес је користио [[геометрија|геометрију]] за израчунавање висина пирамида и удаљености бродова од обале. Он је први познати појединац који је користио [[дедукција|дедуктивно резоновање]] примењено на геометрију тако што је извео четири последице [[Талесова теорема|Талесове теореме]]. Он је такође прва особа којој је приписано [[грчка математика#Classical period|математичко откриће]].{{sfn|Boyer|1989|p="Ionia and the Pythagoreans" p. 43}}

== Биографија ==
Као што причају [[Херодот]], [[Дурис]] и [[Демокрит]], Талесов отац се звао Хексамија, а мајка Клеобулина; припадао је породици Телида, који су [[Феникија|Феничани]],<ref name="Freely2012">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=e4ye9m3EflQC&q=Thales+of+Miletus+Phoenician&pg=PA7|title=The Flame of Miletus: The Birth of Science in Ancient Greece (And How It Changed the World)|last=Freely|first=John|year=2012|publisher=I. B. Tauris & Co. Ltd.|isbn=978-1-78076-051-3|location=London|access-date=1 October 2017|pages=7}}</ref> и међу најугледнијим потомцима [[Кадмо|Кадма]] и [[Агенор]]а. Био је, као што [[Платон]] каже, „један од седам филозофа“. Он је први добио надимак филозофа кад је у Атини био архонт Дамасип; после њега је и свих седам филозофа тако названо. Тако каже [[Деметрије из Фалерона]] у свом делу ''[[Списак архоната]]''. У Милету је добио грађанство кад је тамо дошао са [[Нилеј]]ем, који је био протеран из [[Феникија|Феникије]]. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.

Бавио се политиком, а после је почео да проучава [[Природа|природу]]. Према неким подацима, он није оставио ништа написано; јер ''Наутичка астрологија'', која се њему приписивала, дело је, како кажу, Фока са Самоса. [[Калимах]] за њега зна да је открио сазвежђе [[Мали медвед (сазвежђе)|Малог медведа]], јер у својим Јамбима он вели: Говорило се да је утврдио звезде Кола, којима се Феничани служе при пловидби.

Превазишао је све остале мудраце многостраношћу своје делатности: био је хидротехничар, наутички инжењер, трговац, политичар, астроном, математичар и филозоф. Ако је и био генијалан практичар (Arist. Polit. Ι 11,1259 а 6), он се једини од седморице мудраца у свом размишљању уздигао изнад сфере обичне користи (Plut. Sol. 3) и тако постао не само непосредни оснивач јонске науке и филозофије него и посредни творац науке и филозофије уопште. Отклањајући све митолошке и теолошке чиниоце, а уводећи природну узрочност и последичност, он је први на рационалан начин учинио покушај да природу (φύσιν) објасни природним путем. Посматрајући поједине предмете, појаве и процесе у природи, органској и анорганској, он је налазио промену, а у тој промени нашао нешто непроменљиво, из чега све произилази и у што се све разрешава, а то је '''вοда'''. Као праоснову свега он је, дакле, узео материју која се може емпиријски проверавати, и вода је за њега не само општа праподлога живота него и апсолутни космички принцип, и то зато што без воде нема влаге ни житкости, а без влаге нема хране, живота, ни топлоте. Вода се очевидно мења у пару, снег, лед: тако од воде постаје и све друго и претвара се натраг у воду.
                 
Према подацима других аутора, он је написао само две расправе: ''О солстицију'' и ''О еквиноцију'' — јер је мислио да се остало не може сазнати. Изгледа да је, према неким ауторима, први проучавао астрологију, да је први предсказао Сунчева помрачења и утврдио равнодневице. Тако тврди [[Еудем]] у својој ''Историји астрологије''. (Астрологија значи „проучавање звезда“ и има у Грка само то значење; дакле, исто што и астрономија.) То је био разлог дивљења које су према њему осећали [[Ксенофан]] и Херодот. С њиме се слажу и [[Хераклит]] и Демокрит.
                                                                               
Неки, међу њима и песник [[Хоирилос]], причају да је он изјавио да су душе бесмртне. Он је био такође први који је утврдио кретање [[Сунце|Сунца]] од солстиција до солстиција, и, према тврђењу неких аутора, он је први утврдио величину Сунца (Сунчевог круга), као и величину Месеца (да износи седамсто двадесети део Сунчевог круга). Он је такође последњи дан у месецу назвао ''тријакадом'' (тридесетим), и први је, према некима, расправљао о природи.
[[Аристотел]] и [[Хипија]] кажу да је и мртвим предметима приписивао да имају душу или живот, доказујући то са магнетом и ћилибаром. [[Памфила]] каже да је код [[Стари Египат|Египћана]] учио [[Геометрија|геометрију]] и да је први у круг уцртао правоугли троугао и да је после тога принео вола на жртву боговима.
 
Други, међу којима је и математичар [[Аполодор из Атине|Аполодор]] тврде да је то учинио [[Питагора]]. Питагора је највише развио учење (које Калимах у свом делу ''Јамби'' приписује Фрижанину Еуфорбу) о троугловима и свему што има везе с теоретском геометријом.

Прича се да је установио годишња доба и да је годину поделио на триста шездесет и пет дана. Морнаре је упутио да пазе на Малог медведа, јер он најбоље показује север; прорекао је [[битка на Халису|помрачење сунца]] од [[28. мај]]а [[585]]. (Herod. I 74); за Земљу је сматрао да, као округла плоча, плива на води. У [[Египат|Египту]] је размишљао о поплави [[Нил]]а и закључио да „егесије“, тј. годишњи ветрови на [[Егејско море|Егејском мору]], ометају воду да тече у море. Ту је научио и усавршио геометрију. Треба нагласити да Талес стоји на хилозоистичком гледишту: материја је жива, јер су њени делови живи (магнет привлачи извесне предмете зато што је жив). Да је Талес био и политички проницљив, показује његов предлог ο пан-јонском савезу и ο једној јединој скупштини свих Јоњана, која су била у Теју, јер је Теј у средини Јоније (Herod. I 170).

Уопште није имао учитеља, једино што је посетио Египат и дружио се с тамошњим свештеницима. [[Јероним Стридонски|Хијероним]] прича да је Талес измерио и висину пирамида по њиховој сенци, посматрајући тренутак кад је наша сенка исте дужине као наше тело.

Аполодор у својој ''Хронологији'' каже да је Талес рођен прве године тридесет пете олимпијаде ([[640. п. н. е.]]). Умро је у старости од седамдесет осам година (или, као што каже [[Сосикрат]], у деведесетој години живота). Умро је педесет осме олимпијаде, као савременик [[Крез]]ов, коме је обећао да ће прећи реку Халис не градећи мост, тако што је скренуо ток реке.

== Талесове теореме ==
{{главни чланак|Талесова теорема}}
[[Датотека:Thales theorem 1.png|мини|десно|200п|Прва Талесова теорема: Наспрамни углови које формирају две праве које се секу су једнаки (<math>\textstyle \frac{DE}{BC} = \frac{AE}{AC } = \frac{AD}{AB}</math>)]]
Талес је познат по томе што се сматра првим Хеленом који је излагао и доказао теореме, те стога и оцем хеленске математике. Приписује му се следећих пет теорема:
# Пречник полови круг,
# Углови на основици једнакокраког троугла су једнаки,
# Наспрамни углови које формирају две праве које се секу су једнаки,
# Угао уписан у полукруг је прав, и
# Троугао је одређен једном страницом и угловима налеглим на њу.

Иако многи наводе да је Талес први доказивао теореме, прилично је сигурно да није користио строги логички начин доказивања виђен касније у ''[[Елементи (Еуклид)|Елементима]]'' већ првенствено цртежима у песку користећи очигледност као најјачи аргумент. Да ли је поред доказа са слике постојао и известан степен дедукције остаје да сумњамо, али у његов утицај на следеће генерације се не може сумњати.

== Неке Талесове изреке ==
* „Ако заповедаш, управљај самим собом.“
* „Ако је владар једном омражен, онда га његова било добра било лоша дела терете.“
* „Веће је поштовање из даљине.“
* „Најбржи је ум, јер кроз све јури.“
* Ходајући путем Талес је гледао у небо и пао у јаму. Звао је у помоћ и на то му је рекла једна старица: „Е, Талесе, ти ниси у стању да видиш шта ти је пред ногама, а хтио би спознати што је на небу.“
* Талес је говорио да се смрт не разликује од живота. Кад му је приговорено па зашто онда не умре, рекао је: „Баш зато што нема никакве разлике.“
* Како ћемо живети најбоље и најправедније? „Ако не будемо радили оно што другима приговарамо.“
* Човеку који га је питао шта је било пре: ноћ или дан, он је одговорио: „Ноћ је за један дан старија“.
* ''Шта је тешко?''
:''- Самога себе спознати.''
:''А што је лако?''
:''- Другоме савет давати.''

== Види још ==
* [[Седам мудраца]]
* [[Талесова теорема]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Ancient World: Dictionary of World Biography, Volume 1|url=https://books.google.com/books?id=_CMl8ziTbKYC&pg=PA1121|location=|publisher=Routledge|year=2003|isbn=1135457395|pages=|last1=Magill|first1=Frank N.}}
* {{Cite book|last=Singer|first=C. |title=A Short History of Science to the 19th century |publisher=Streeter Press |year=2008|pages=35}}
* {{Cite book|title=Преглед историје и филозофије математике |last=Божић|first=Милан|authorlink = Милан Божић |year=2002|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location= Београд |isbn=978-86-17-10124-2|pages=}}
* {{Cite book|first=C.B.|last=Boyer|author-link=Carl Benjamin Boyer|title=A History of Mathematics|url=https://archive.org/details/historyofmathema0000boye_y4y8|edition=2nd|<!-- rev. by Uta C. Merzbach.--> place= New York|publisher= Wiley|year= 1989|isbn= 978-0-471-09763-1}} (1991 pbk ed. {{ISBN|0-471-54397-7}}; [https://atiekubaidillah.files.wordpress.com/2013/03/a-history-of-mathematics-3rded.pdf 2011 3rd edition])
* {{Cite book |last=Burnet|first=John |author-link=John Burnet (classicist) |title=Early Greek Philosophy |publisher=The Meridian Library |year=1957|orig-year=1892}} [https://web.archive.org/web/20060807104846/http://www.classicpersuasion.org/pw/burnet/index.htm Third Edition]
* {{cite LotEP |chapter=Thales }}
* [[Херодот|Herodotus]], {{cite book|author= |title=[[The Histories of Herodotus|Histories]] |location=Cambridge |publisher=Harvard University Press|year=1920|isbn=0-674-99133-8|pages=}}, [[A. D. Godley]] (translator). . [https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Hdt.+1.1.0 Online version at Perseus]
* [[Hans Joachim Störig]], {{cite book|author= |title=Kleine Weltgeschichte der Philosophie |location= |publisher= |year=2004|isbn=3-596-50832-0|pages=}}. Fischer, Frankfurt/M. 
* {{Cite book |last=Lloyd|first=G. E. R. |author-link=G. E. R. Lloyd |title=Early Greek Science: Thales to Aristotle |year=1970|isbn=9780393005837 |url=https://archive.org/details/earlygreekscienc00gerl }}
* {{Cite book |last=Nahm|first=Milton C. |title=Selections from Early Greek Philosophy |url=https://archive.org/details/selectionsfromea0000nahm |publisher=Appleton-Century-Crofts |year=1962|orig-year=1934}}
* [[Плиније Старији|Pliny the Elder]], ''[[Pliny's Natural History|The Natural History]]'' (eds. John Bostock, M.D., F.R.S. H.T. Riley, Esq., B.A.) London. Taylor and Francis. (1855). [https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Plin.+Nat.+toc Online version] at the Perseus Digital Library.
* {{cite CE1913 |first=Turner |last=William|wstitle=Ionian School of Philosophy}}
* {{cite EB1911 |last=Allman|first=George Johnston  |wstitle=Thales of Miletus |volume=26 |pages=721}}
* {{Cite book |last=Couprie|first=Dirk L. |title=Heaven and Earth in Ancient Greek Cosmology: from Thales to Heraclides Ponticus |url=https://archive.org/details/heavenearthinanc0000coup|year=2011|publisher=Springer |isbn=9781441981158}}
* {{Cite book |last=Luchte|first=James |title=Early Greek Thought: Before the Dawn |year=2011|publisher=Bloomsbury Publishing |location=London |isbn=978-0567353313}} 
* {{Cite book |last=O'Grady |first=Patricia F. |title=Thales of Miletus: The Beginnings of Western Science and Philosophy |year=2002|publisher=Ashgate |isbn=9780754605331 |series=Western Philosophy Series |volume=58}}
* {{Cite book |last=Mazzeo|first=Pietro |title=Talete, il primo filosofo |publisher=Editrice Tipografica |location=Bari |year=2010}}
* Priou, Alex (2016). "[https://www.academia.edu/13053487/_...Going_Further_On_Down_the_Road..._The_Origin_and_Foundations_of_Milesian_Thought The Origin and Foundations of Milesian Thought]." ''The Review of Metaphysics'' 70, 3–31.
* {{Cite book |editor-last=Wöhrle |editor-first=Georg. |title=The Milesians: Thales. Translation and additional material by Richard McKirahan |year=2014|publisher=Walter de Gruyter |isbn=978-3-11-031525-7 |series=Traditio Praesocratica |volume=1}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{MacTutor Biography|id=Thales}}
* [http://www.filozofija.org/index.php?option=content&task=view&id=46 Талес из Милета] на -{filozofija.org}- {{hr}}
* [http://www.iep.utm.edu/thales -{Thales of Miletus (c. 620 BCE – c. 546 BCE)}-] на -{www.iep.utm.edu}- {{en}}
* [https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Thales/ Thales of Miletus] MacTutor History of Mathematics
* [http://www.mathopenref.com/thalestheorem.html Thales' Theorem – Math Open Reference] (with interactive animation)
* [http://www.mathopenref.com/thales.html Thales biography by Charlene Douglass] (with extensive bibliography)
* [https://philosophy.gr/presocratics/thales.htm Thales of Miletus] Life, Work and Testimonies by Giannis Stamatellos
* [http://demonax.info/doku.php?id=text:thales_fragments Thales Fragments] {{Wayback|url=http://demonax.info/doku.php?id=text:thales_fragments |date=20220424142803 }}

{{филозофија}}
{{Грчка математика}}
{{Седам мудраца Грчке}}
{{подножје|Биографија|Античка Грчка|Филозофија}}

[[Категорија:Рођени 624. п. н. е.]]
[[Категорија:Старогрчки филозофи]]
[[Категорија:Старогрчки математичари]]
[[Категорија:Астрологија]]
[[Категорија:Природни филозофи]]
[[Категорија:Онтолози]]
[[Категорија:Историја филозофије]]
[[Категорија:Историја науке]]