Геј-Лисаков закон

Жозеф Луј Геј-Лисак

Геј-Лисак и Жан Батист Био врше истраживања у ваздушном балону, 1804. Илустрација из 19. века

Геј-Лисаков закон (правописно исправно: Ге-Лисаков закон)Шаблон:Efn успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску $p=const.$, тј. у изобарском процесу, запремина гаса $V$ непроменљиве количине $n$ директно пропорционална апсолутној температури $T$, тј. $\frac{V}{T}=const.$

Извођење закона

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи $pV=nRT$, где је $R=8,31\frac{J}{molK}$ универзална гасна константа. С обзиром да су величине $n,R,P$ константе следи $\frac{V}{T}=\frac{nR}{p}=const.$, што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре $V_1,T_1$, тј. $V_2,T_2$, онда важи $\frac{V_1}{T_1}=\frac{V_2}{T_2}$.

Ако је запремина гаса на температури $0^{o}C$ $V_0$, а у неком другом стању са температуром $t{(}^{o}C)$, запремина $V_1$, онда важи $\frac{V_1}{(\frac{t}{{}^{o}C}+273)K}=\frac{V_0}{273K}$, а одавде сређивањем добијамо $V_1=V_0(1+\frac{t}{273^{o}C})$. Ову последњу законитост експериментално је добио Геј-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у $o^{}C$ у изобарском процесу.

Графици зависности запремине од апсолутне температуре и од температуре у oC

Са другог графика се може закључити да би на температури $-273^{o}C$ тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј. $0$К не може достићи.

Види још

• Закон сталних запреминских односа
• Шарлов закон
• Бојл—Мариотов закон
• Изобарски процес

Напомене

Шаблон:Мол појмови Шаблон:Подножје