Opšta topologija

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Topologova sinusna kriva je koristan primer topologije skupa tačaka. Ona je povezana, ali nije putom povezan.

U matematici, opšta topologija je grana topologije koja se bavi osnovnim definicijama i konstrukcijama teorije skupova koje se koriste u topologiji. Ono je osnova za većinu drugih grana topologije, uključujući diferencijalnu topologiju,[1][2] geometrijsku topologiju[3] i algebarsku topologiju.[4][5][6] Drugi naziv za opštu topologiju je topologija skupa tačaka.

Fundamentalni koncepti u opštoj topologiji su kontinuitet, kompaktnost, i povezanost:

  • Neprekidne funkcije, intuitivno, prenese obližnje tačke do obližnjih tačaka
  • Kompaktni skupovi su oni koji mogu da budu pokriveni sa konačno mnogo skupova proizvoljno male veličine.
  • Povezani skupvi su skupovi koji se ne mogu podeliti u dva dela koja su daleko jedan od drugog.

Reči 'obližnji', 'proizvoljno mali', i 'daleko razdvojeni' se mogu učiniti preciznim koristeći koncept otvorenih skupova. Ako se promeni definicija 'otvorenog skupa', menja se ono što su neprekidne funkcije, kompaktni skupovi, i povezani skupovi. Svaki izbor definicije za 'otvoreni skup' se naziva topologija. Skup sa topologijom se naziva topološki prostor.

Metrički prostori su važna klasa topoloških prostora gde realna, nenegativna rastojanja, koja se takoše nazivaju metrici, mogu da budu definisana na parovima tačaka u skupu. Postojanje metrika pojednostavljuje mnoge dokaze, a mnogi najčešćih topoloških prostora su metrički prostori.

Istorija

Opšta topologija je proizašla iz brojnih oblasti, najvažnije od kojih su:

Opšta topologija je svoj današnji oblik poprimila oko 1940. godine. Ona obuhvata, moglo bi se reći, gotovo sve unutar intuicije kontinuiteta, u tehnički adekvatnom obliku koji se može primeniti u bilo kojoj oblasti matematike.

Topologija na skupu

Шаблон:Main-lat

Neka je X skup i neka je -{τ}- familija podskupova od X. Onda se -{τ}- naziva topologijom na X ako:[7][8]

  1. Prazan skup i X su elementi iz τ
  2. Svaka unija elemenata iz τ je element iz τ
  3. Svaki presek konačno mnogo elemenata iz τ je element iz τ

Ako je -{τ}- topologija na X, onda se par (X, -{τ}-) naziva topološkim prostorom. Notacija Xτ se može koristiti za označavanje skupa X na kome je primenljiva određena topologija -{τ}-.

Članovi τ se nazivaju otvorenim skupovima u X. Za podskup od X se kaže da je zatvoren, ako je njegov komplement u τ (i.e., njegov komplement je otvoren). Podskup od X može da bude otvoren, zatvoren, oba (zatvoreno-otvoren skup), ili ni jedno. Prazan skup i samo X su uvek otvoreni i zatvoreni.

Baze topologije

Шаблон:Main-lat

Baza -{B}- za topološki prostor[9][10] X sa topologijom -{T}- je kolekcija otvorenih skupova u -{T}- takvih da svaki otvoreni skup u T može da bude napisan kao unija elemenata od -{B}-.[11][12] Kaže se da baza generiše topologiju -{T}-. Baze su korisne jer se mnoga svojstva topologija mogu redukovati do izjava o bazama koje generišu tu topologiju — i zato što se mnoge topologije najlakše definišu u pogledu baza koja ih generiše.

Reference

Шаблон:Reflist

Literatura

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Spoljašnje veze

Шаблон:Commons category-lat

Шаблон:L Шаблон:L

Шаблон:Нормативна контрола-лат

  1. ↑ Bott, R. and Tu, L.W., 1982. Differential forms in algebraic topology (Vol. 82, pp. xiv+-331). New York: Springer.
  2. ↑ Milnor, J. and Weaver, D.W., 1997. Topology from the differentiable viewpoint. Princeton university press.
  3. ↑ Шаблон:Cite web
  4. ↑ Шаблон:Citation.
  5. ↑ Шаблон:Citation.
  6. ↑ Шаблон:Citation.
  7. ↑ Munkres, James R. Topology. Vol. 2. Upper Saddle River: Prentice Hall, 2000.
  8. ↑ Adams, Colin Conrad, and Robert David Franzosa. Introduction to topology: pure and applied. Pearson Prentice Hall, 2008.
  9. ↑ Шаблон:Citation
  10. ↑ Шаблон:Cite book
  11. ↑ Шаблон:Cite book
  12. ↑ Шаблон:Cite book
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Opšta_topologija&oldid=7113”