Операнд

Операнд је аргумент оператора.

Оператори, као специјални случајеви функција, имају своје аргументе и ти аргументи се називају његовим операндима. Изузетак су нуларни оператори, који немају операнде.

Примјери

Имајући у виду операцију сабирања (нпр. цијелих бројева), бинарни оператор $+$ има два операнда; нпр. у изразу $a+b$, $a$ и $b$ су операнди оператора $+$.

Унарни логички оператор негације у математичкој логици има увијек само један операнд, и то је исказ који се негира; нпр. при негацији $\mathrm{\neg }p$, $p$ је операнд оператора $\mathrm{\neg }$.

Поријекло ријечи

Ријеч „операнд“, као и ријеч „операција“, има коријен у латинској ријечи „-{opus, operis, n.}-“, што значи „рад“, односно у одговарајућем глаголу „-{operare}-“. „Онај који ради“ би на латинском гласило „оператор“, а пасивни облик глагола, који се у латинском језику гради додавањем суфикса „нд“ на основу презента, би гласио „операнд“ и значио „рађен“, „обрађен“ исл.

Види још

• Оператор
• Арност