Dubina polja

Извор: testwiki
Датум измене: 15. октобар 2024. у 20:10; аутор: imported>FelixBot (DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Makro fotografija ilustruje efekat dubine polja na nagnutom objektu.

Za mnoge kamere, dubina polja (Шаблон:Jez-eng-lat) rastojanje je između najbližeg i najdaljeg objekta koji su prihvatljivo oštrom fokusu u slici. Dubinska oštrina se može izračunati na osnovu žižne daljine, udaljenosti od objekta, prihvatljivog kruga zabune i otvora blende. Određena dubina polja može se odabrati u tehničke ili umetničke svrhe. Ograničenja dubinske oštrine ponekad se mogu prevazići različitim tehnikama/opremom.

Faktori koji utiču na dubinu polja

Efekat aperture na zamućenje i DOF. Tačke u fokusu (2) projektuju tačke na ravni slike (5), dok tačke na različitim rastojanjima (1 i 3) projektuju zamućene slike ili krugove rasejavanja. Smanjivanje veličine otvora blende (4) smanjuje veličinu tačaka zamućenja za tačke koje nisu u fokusnoj ravni, tako da je zamućenje neprimetno, i sve tačke su unutar DOF-a.

Za kamere koje mogu da se fokusiraju na samo jednu udaljenost objekta, dubina polja je udaljenost između najbližih i najudaljenijih objekata koji su u prihvatljivo oštrom fokusu.Шаблон:Sfn „Prihvatljivo oštar fokus” definiše se pomoću svojstva koje se naziva krug rasejavanja.

Dubinska oštrina se može odrediti žižnom daljinom, rastojanjem od objekta, prihvatljivim krugom rasejavanja i otvorom blende.[1] Približna dubinska oštrina se može definisati kao:

DOF≈2u2Ncf2

za dati krug rasejavanja (c), žižnu daljinu (f), f-broj (N) i udaljenost do subjekta (u).[2][3]

Kako se rastojanje ili veličina prihvatljivog kruga rasejavanja povećava, dubina polja se povećava; međutim, povećanje veličine otvora ili povećanje žižne daljine smanjuje dubinu polja. Dubina polja se linearno menja sa F-brojem i krugom zabune, ali se menja proporcionalno kvadratu žižne daljine i rastojanja do objekta. Kao rezultat, fotografije snimljene iz krajnje blizine imaju srazmerno mnogo manju dubinu polja.[4][5]

Veličina senzora utiče na DOF na kontraintuitivne načine. Budući da je krug rasejavanja direktno vezan za veličinu senzora, smanjenje veličine senzora uz zadržavanje žižne daljine i otvora blende smanjiće dubinu polja. Dobijena slika će, međutim, imati drugačije vidno polje. Ako se žižna daljina promeni da bi se zadržalo vidno polje, promena žižne daljine će se suprotstaviti smanjenju DOF-a sa manjeg senzora i povećati dubinu polja.[6][7][8][9]

Efekat aperture sočiva

Za dato kadriranje objekta i položaj kamere, DOF se kontroliše pomoću prečnika otvora sočiva, koji se obično navodi kao f-broj (odnos žižne daljine sočiva i prečnika otvora). Smanjivanjem prečnika otvora (povećanjem f-broja) povećava se DOF jer kroz otvor prolazi samo svetlost koja putuje pod manjim uglovima. Budući da su uglovi plitki, svetlosni zraci su u prihvatljivom krugu rasejavanja za veće rastojanje.[10]

Filmovi koriste ovu kontrolu samo ograničeno; da bi postigli konzistentan kvalitet slike od snimka do snimka, snimatelji obično biraju jedno podešavanje otvora za unutrašnjost, a drugo za spoljašnjost i prilagođavaju ekspoziciju upotrebom filtera kamere ili nivoa osvetljenja. Podešavanja otvora blende češće se podešavaju na fotografijama, gde se varijacije dubinske oštrine koriste za stvaranje različitih specijalnih efekata.Шаблон:Multiple image

Efekat kruga zabune

Precizno fokusiranje je moguće samo na tačnoj udaljenosti od sočiva;Шаблон:Efn na toj udaljenosti tačkasti objekat će stvoriti tačkastu sliku. U suprotnom, tačkasti objekt će stvoriti mrlju u obliku dijafragme objektiva, tipično i približno kružnu. Kada je ovo kružno mesto dovoljno malo, vizuelno se ne razlikuje od tačke i čini se da je u fokusu. Prečnik najvećeg kruga koji se ne može razlikovati od tačke poznat je kao prihvatljivi krug rasejavanja, ili neformalno, jednostavno kao krug rasejavanja. Tačke koje proizvode tačku zamućenja manju od ovog prihvatljivog kruga rasejavanja smatraju se prihvatljivo oštrim.

Prihvatljivi krug rasejavanja zavisi od toga kako će se koristiti konačna slika. Opšte je prihvaćeno da je to 0,25 mm za sliku gledanu sa udaljenosti od 25 cm.Шаблон:Sfn

Za filmove od 35 mm, površina slike na filmu je približno 22 mm sa 16 mm. Granica tolerantne greške tradicionalno je bila postavljena na Шаблон:Convert prečnika, dok je za film od 16 mm, gde je veličina približno upola manja, tolerancija stroža, Шаблон:Convert.[11] Savremenija praksa za proizvodnju od 35 mm postavlja krug rasejavanja na Шаблон:Convert.[12]

Pokreti kamere

Termin „pokreti kamere“ odnosi se na okretanje (zamah i nagib, u savremenoj terminologiji) i podešavanja pomeranja držača sočiva i držača filma. Ove karakteristike su bile u upotrebi od 1800-ih i još uvek se koriste danas na kamerama za pregledanje, tehničkim kamerama, kamerama sa sočivima sa nagibom/pomeranjem ili sočivima za kontrolu perspektive, itd. Okretanje sočiva ili senzora izaziva okretanje ravni fokusa (POF), i takođe uzrokuje da se polje prihvatljivog fokusa okreće sa POF; a u zavisnosti od DOF kriterijuma i da se promeni oblik polja prihvatljivog fokusa. Dok su proračuni za DOF kamera sa okretnim položajem postavljenim na nulu razmatrani, formulisani i dokumentovani još pre 1940-ih, dokumentovanje proračuna za kamere sa okretnim položajem koji nije nula smatra se da je počelo 1990. godine.

Više nego u slučaju kamere sa nultom okretanjem, postoje različite metode za formiranje kriterijuma i podešavanje proračuna za DOF kada je okretanje različito od nule. Postoji postepeno smanjenje jasnoće objekata kako se udaljavaju od POF-a, a na nekoj virtuelnoj ravnoj ili zakrivljenoj površini smanjena jasnoća postaje neprihvatljiva. Neki fotografi rade proračune ili koriste tabele, neki koriste oznake na opremi, neki prosuđuju pregledom slike.

Kada se POF rotira, bliža i dalja granica DOF se može smatrati klinastom, sa vrhom klina najbližim kameri; ili se mogu smatrati paralelnim sa POF.Шаблон:SfnШаблон:Sfn

Napomene

Шаблон:Notelist

Reference

Шаблон:Reflist

Literatura

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Spoljašnje veze

Шаблон:Commons-lat

Шаблон:Authority control-lat

  1. ↑ Шаблон:Cite book
  2. ↑ Шаблон:Cite book
  3. ↑ Шаблон:Cite web
  4. ↑ Шаблон:Wikicite Шаблон:ISBN
  5. ↑ Шаблон:Wikicite Шаблон:ISBN
  6. ↑ Шаблон:Cite web
  7. ↑ Шаблон:Cite web
  8. ↑ Шаблон:Cite web
  9. ↑ Шаблон:Cite web
  10. ↑ Why Does a Small Aperture Increase Depth of Field?
  11. ↑ Шаблон:Cite book
  12. ↑ Шаблон:Cite book
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Dubina_polja&oldid=7165”