Вектор јачине поларизације

Извор: testwiki
Датум измене: 14. јануар 2024. у 12:37; аутор: imported>FelixBot (нормативна контрола)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У електромагнетизму, вектор јачине поларизације или густина поларизације, или једноставно вектор поларизације је векторско поље које изражава густину сталних или индукованих електричних диполних момената у диелектричном материјалу. Вектор поларизације -{P}- је дефинисан као диполни моменат по јединици запремине. СИ јединица је кулон по квадратном метру.

Густина поларизације у Максвеловим једначинама

Понашање електричног поља (𝐄, 𝐃), магнетског поља (𝐁, 𝐇), густине наелектрисања (ρ), и густине струје (𝐉) је описано Максвеловим једначинама. Улога густине поларизације 𝐏 је описана даље.

Зависност између -{E}-, -{D}- и -{P}-

Густина поларизације 𝐏 дефинише поље диелектричног помераја 𝐃 као:

𝐃=ϵ0𝐄+𝐏

Зависност између 𝐏 и 𝐄 постоји у многим материјалима.

Везана наелектрисања

Електрична поларизација у вези је са прерасподелом везаних електрона у материјалу, што ствара додатну густину наелектрисања познату и као густина везаних наелектрисања ρv:

ρv=𝐏

тако да је укупна густина наелектрисања која се рачуна у Максвеловим једначинама дата са:

ρ=ρs+ρv

где је ρs густина слободних наелектрисања.

На површини поларизованог материјала, везана наелектрисања се јављају као површинска густина наелектрисања:

σv=𝐏𝐧^van

где је 𝐧^out јединични вектор усмерен споља, нормално на површину. Ако је -{P}- униформно унутар материјала, ово површинско налектрисање је уједно и једино наелектрисање у материјалу.

Када се густина поларизације мења у времену, тада временски зависна густина везаних наелектрисања ствара густину струје од:

𝐉v=𝐏t

тако да укупна густина струје која се рачуна у Максвеловим једначинама износи:

𝐉=𝐉𝐬+×𝐌+𝐏t

где је 𝐉𝐬 густина струје слободних наелектрисања, а други члан настаје услед промене магнетског поља (када постоји).

Веза између -{P}- и -{E}- у разним материјалима

У хомогеном линеарном и изотропном диелектричном материјалу, поларизација је поравната и сразмерна електричном пољу -{E}-. У анизотропаном материјалу, поларизација и електрично поље не морају обавезно да буду у истом правцу. Тада, ith компонента поларизације је повезана са jth компонентом електричног поља према:

Pi=jϵ0χijEj,

где је ε0 пермитивност вакуума, а χ је тензор електричне сусцептибилности материјала.

Као и у већем делу електромагнетизма, ова релација се бави само макроскопским манифестацијама поља и густине дипола, тако да се добија континуална апроксимација диелектричног материјала у електричном пољу, тако да су занемарене појаве на атомском нивоу.

У општем случају, сусцептибилност је функција фреквенције ω примењеног поља. Када је поље општа функција времена -{t}-, поларизација је конволуција континуалне Фуријеове трансформације χ(ω) са функцијом поља -{E}-(-{t}-).

Ако поларизација -{P}- није линеарно сразмерна пољу -{E}-, материјал се тада назива нелинеарним. Тада се, ради добре апроксимације (за слаба поља, уз претпоставку да нема сталних дипола), -{P}- даје као Тејлоров ред од -{E}-, чији су коефицијенти нелинеарне сусцептибилности:

Pi/ϵ0=jχij(1)Ej+kχijk(2)EjEk+kχijk(3)EjEkE+

где је χ(1) линеарна сусцептибилност, χ(2) даје Покелсов ефекат, а χ(3) даје Керов ефекат.

Види још

Референце

  1. Др Јован Сурутка; Основи електротехнике, Први део, Електростатика; Друго издање; Научна књига, Београд; 1979.

Шаблон:Нормативна контрола