Изворни код странице Red veze

'''Red veze''' je broj [[hemijska veza|hemijskih veza]] između para [[atom]]a. Na primer, U [[Diatomski molekul|diatomskom]] [[azot]]u -{N≡N}- red veze je 3, dok je u [[acetilen]]u -{H−C≡C−H}- red veze između dva atoma [[ugljenik]]a takođe 3, a za -{C−H}- red veze je 1. Red veze je indikator stabilnosti veze. 

U molekulima koji imaju [[Rezonancija (hemija)|rezonanciju]] ili neklasično vezivanje, red veze ne mora da bude ceo broj. U [[benzen]]u, gde delokalizovane [[molekulska orbitala|molekulske orbitale]] sadrže 6 [[pi elektron]]a između šest ugljenika esencijalno se daje polovina [[pi veza|pi veze]] zajedno sa [[sigma veza|sigma vezom]] svakom paru atoma ugljenika, te je red veze 1.5. Redovi veze od 1.1, na primer, se mogu javiti u kompleksnim scenarijima i esencijalno se odnose na jačinu veze relativno na veze reda 1.
 
U [[molekularna orbitalna teorija|molekularnoj orbitalnoj teoriji]], red veze se takođe definiše kao razlika, podeljena sa dva, između broja [[vezujući elektron|vezujućih elektrona]] i broja [[antivezivanje|antivezujućih elektrona]] u skladu sa sledećom jednačinom. Na ovaj način se često mada ne uvek dolazi do istog rezultata. Red veze je takođe indeks [[jačina veze|jačine veze]] i ekstenzivno se koristi u [[teorija valence veze|teoriji valence veze]].

:<math>\text{B.O.} = \frac{\text{broj vezujućih elektrona} - \text{broj antivezujućih elektrona}}{2}\ </math>

Redovi veze od jedne polovine mogu da budu stabilni, kao što ilustruje stabilnost -{H}<sub>2</sup><sup>+</sup> (dužina veze 106 -{pm}, energija veze 269 -{kJ/mol}) i -{He}<sub>2</sup><sup>+</sup> (dužina veze 108 -{pm}, energija veze 251 -{kJ/mol}-).<ref>-{Bruce Averill and Patricia Eldredge, ''Chemistry: Principles, Patterns, and Applications'' (Pearson/Prentice Hall, 2007), 409.}-</ref>

Koncept reda veze se koristi u [[molekulska dinamika|molekulskoj dimanici]] i [[potencijal reda veze|potencijalima reda veze]]. Magnituda reda veze je povezana sa [[dužina veze|dužinom veze]]. Na osnovu nalaza [[Lajnus Poling|Linusa Polinga]] iz [[1947]], sledi da se red veze može eksperimentalno opisati kao:

:<math> s_{ij} = \exp{\left[ \frac{d_{1} - d_{ij}}{b} \right]} </math>

gde je <math>d_{1}</math> dužina jednostruke veze, <math>d_{ij}</math> je eksperimentalno izmerena dužina veze, i b je konstanta, koja je zavisna od kombinacije dva atoma. Poling je predložio vrednost 0,353 Å za b. Gornja definicija reda veze ima donekle ad hoc karakter i lako je primenljiva jedino za [[Diatomski molekul|diatomske]] molekule. Standardna [[Kvantna mehanika|kvantno mehanička]] definicija reda veze je razmatrana tokom dužeg vremenskog perioda.<ref>-{IUPAC Gold Book [http://goldbook.iupac.org/BT07005.html ''bond order''] - [http://www.iupac.org/goldbook/BT07005.pdf PDF] {{Wayback|url=http://www.iupac.org/goldbook/BT07005.pdf |date=20100705033901 }}}-</ref>

== Reference ==
{{reflist}}

{{Hemijske veze-lat}}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Особине хемијске везе]]