Изворни код странице Olovo(II) azid

{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = 
|  Name = Olovo(II) azid
|  ImageFile = Lead(II)azide.svg
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo = 13424-46-9
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 61600
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = 
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = [N-]=[N+]=N[Pb]N=[N+]=[N-]
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/2N3.Pb/c2*1-3-2;/q2*-1;+2
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = ISEQAARZRCDNJH-UHFFFAOYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|N=6 |Pb=1 
|  MolarMass = 291,240
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt = 
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes =  
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife =  
|  ProteinBound = 
|  Excretion =  
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''Olovo(II) azid''' Pb(N<sub>3</sub>)<sub>2</sub> je neorgansko jedinjenje. Он је експлозивнији вiše od drugih azida. Koristi se u [[detonator]]ima za pokretanje sekundarnih eksploziva.<ref name="G&E">{{Greenwood&Earnshaw2nd|page=433}}</ref> U komercijalno upotrebljivom obliku, to je beli do svetlo smeđi prah.

'''Olovo(II) azid''' je [[hemijsko jedinjenje]], koje ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 291,240 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]].

Dolazi u obliku belog praha ili kristala sa gustinom od 4,71&nbsp;g/cm³. Ne rastvara se u vodi. Veoma je toksičan (otrovan). Kada se zagreje, postepeno se raspada i detonira na temperaturi od približno {{convert|350|C|F K}}. Brzina širenja detonacionog talasa je do&nbsp;5,4 km/s. Zbog činjenice da lako eksplodira pod uticajem mehaničkih nadražaja (trenje, udar,probijanje, itd.) ili električnih varnica, koristi se kao inicijalni eksploziv u kapislama i [[detonator]]ima. Ne gubi svoja eksplozivna svojstva kada je vlažan. Trebalo bi da se čuva pod vodom u gumenim posudama (kontejnerima).

Kada je u kontaktu sa [[Bakar|bakrom]] u vlažnom stanju, formira veoma osetljiv i samim tim opasan [[bakar(II) azid]].

Olovni azid se dobija delovanjem ~3% vodenog rastvora [[Natrijum azid|natrijum-azida]] sa ~9% rastvorom [[olovo(II) nitrat]]a (u odnosu mase rastvora 1:1). Da bi se dobili mali kristali Pb(N<sub>3</sub>)<sub>2</sub> (veći kristali mogu eksplodirati tokom kristalizacije), u rastvor se dodaju [[dekstrin]]i. U rastvoru se odvija dvostruka reakcija razmene:

: Pb(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub> + 2NaN<sub>3</sub> → Pb(N<sub>3</sub>)<sub>2</sub>↓ + 2NaNO<sub>3</sub>

== Istorija proizvodnje ==

'''Olovni azid''' u svom čistom obliku prvi je otkrio [[Teodor Kurtijus]] 1891. godine, a 1907. Hironimas je dobio svoj francuski patent za primenu u industriji eksploziva. Šest godina kasnije lansiran je [[detonator]] sa '''olovnim azidom'''.<ref name="zhoumeilin">{{Cite journal | author1 = Zhou Meilin | author2 = Jiang Xiaohua | author3 = Han Dunxin | author4 = Xu Tao | title = Razvoj i primena detonatorskih eksploziva u municionom sistemu | journal = Pirotehnika | date = 1999 | issue = 02 | pages = 43-48 | doi = 10.3969/j.issn.1003-1480.1999.02.012 | language = zh-hans | issn = 1003-1480 | id = CNKI:HGPI902.011}}</ref> Rana pirotehnika sa nemodifikovanim '''olovnim azidom''' nije bilo konkurentno u odnosu na proizvode koji su koristili [[Živa(II) fulminate|živin fulminat]] u pogledu cene, sveobuhvatnih performansi itd. {{sfn|Fair|Walker|1977|pp=11-14}} Kasnije su razvijeni proizvodi azid olova u prahu, azid olova neosetljiv na parafin itd. Poboljšani novi proizvod je takođe imao ozbiljne nedostatke koji su ograničili njegovu upotrebu tokom [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] i poslednjih desetak godina. 

Zbog problema sa osetljivošću i stabilnošću, dekstrinirani oblik '''azida olova''' razvijan je 1920-ih i 1930-ih godina, dok su 1931. godine, Sjedinjene Države napravile iskorak u oblasti kontrole kristalnog oblika olovnog azida sa [[dekstrin]]om (MIL-L-3055), a masovnu proizvodnju započeo je DuPont Co. 1932.<ref>{{cite book |title=Energetic Materials, Technology of the Inorganic Azides |volume=2 |publisher=Plenum Press |year=1977 |last1=Fair |first1=Harry David |last2=Walker |first2=Raymond F.}}</ref> [[Dekstrin]] '''olovni azid''' se od tada široko koristi u vojne i civilne svrhe, što je dovelo do široke primene diazidolovog olova sa nitrocelulozom. {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}} Od tada, različite zemlje su počele da obraćaju pažnju na istraživanja usmereno na modifikaciju '''azida olova''' pomoću sredstava korišćenjem kontrolnog agensa kao na primer [[polietilen glikol]]a, [[karboksimetil celuloza|karboksimetil celuloze]], itd. {{sfn|Fair|Walker|1977|pp=11-14}} Ove modifikovane verzije azid olova su našle primenu u vojnim električnim detonatorima u [[SAD|Sjedinjenim Državama]], [[SSSR|Sovjetskom Savezu]], [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenom Kraljevstvu]] i drugim zemljama. {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}}

Razvoj [[detonator]]a tokom [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] rezultirao je potrebom olovnog azida za snažnijim eksplozivnim efektom. RD-1333 olovni azid (MIL-DTL-46225), verzija olovnog azida sa natrijum karboksimetil celulozom kao agensom za taloženje, razvijen je da zadovolji tu potrebu. 

[[Vijetnamski rat]] je doveo do ubrzane potrebe za '''olovnim azidom''' i tokom tog vremena razvijen je specijalni olovni azid posebne namene (MIL-L-14758); američka vlada je takođe počela da pravi zalihe '''olovnog azida''' u velikim količinama. Posle [[Вијетнамски рат|Vijetnamskog rata]], upotreba olovnog azida se dramatično smanjila. Zbog veličine američkih zaliha, proizvodnja olovnog azida u [[SAD]] je potpuno prestala početkom 1990-ih. Tokom 2000-ih, zabrinutost oko starosti i stabilnosti zaliha olovnog azida navela je američku vladu da istraži metode za odlaganje svojih zaliha olovnog azida i pronalaženje novih proizvođača.<ref>{{Cite book|last=Lewis|first=T.|title=IEE Seminar on Safety Assurance |chapter=Rolling stock safety assurance &#91;railway safety&#93; |date=2005 |url=http://dx.doi.org/10.1049/ic:20050419 |volume=2005|page=18|publisher=IEE|doi=10.1049/ic:20050419|isbn=0-86341-574-1}}</ref> 

== Priprema i proces proizvodnje ==

'''Olovo(II) azid''' se dobija reakcijom [[natrijum azid]]a i [[Олово(II)-нитрат|olovo(II) nitrat]]a u vodenom rastvoru.<ref name=Ull>{{Ullmann|author1=Jacques Boileau |author2=Claude Fauquignon |author3=Bernard Hueber |author4=Hans H. Meyer|title=Explosives|year=2009|doi= 10.1002/14356007.a10_143.pub2}}</ref><ref name="G&E" /> Može se koristiti i [[olovo(II) acetat]].<ref>{{cite web|url=http://www.lambdasyn.org/synfiles/bleiazid.htm|title=λ » LambdaSyn – Synthese von Bleiazid|website=www.lambdasyn.org}}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Verneker | first1 = V. R. Pai | last2 = Forsyth | first2 = Arthur C. | title = Mechanism for controlling the reactivity of lead azide | journal = The Journal of Physical Chemistry | volume = 72 | pages = 111–115 | year = 1968 | doi = 10.1021/j100847a021| url = http://www.dtic.mil/get-tr-doc/pdf?AD=AD0634629 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170922143221/http://www.dtic.mil/get-tr-doc/pdf?AD=AD0634629 | url-status = dead | archive-date = September 22, 2017 }}</ref>

U rastvor se često dodaju sredstva za zgušnjavanje kao što su [[dekstrin]] ili polivinil alkohol kako bi se stabilizovao proizvod koji se taloži. U stvari, obično se isporučuje u dekstriniranom rastvoru koji smanjuje njegovu osetljivost, a samim tim i rizik.<ref>{{cite book |last= Fedoroff |first= Basil T. |author2=Henry A. Aaronson |author3=Earl F. Reese |author4=Oliver E. Sheffield |author5=George D. Clift  |title= Encyclopedia of Explosives and Related Items (Vol. 1) |publisher= US Army Research and Development Command TACOM, ARDEC |year= 1960 }}</ref> Kada je zaštićen od vlage, potpuno je stabilan tokom skladištenje.<ref>{{Cite book
 | last1 = Fedoroff
 | first1 = Basil T.
 | last2 = Aaronson
 | first2 = Henry A.
 | last3 = Reese
 | first3 = Earl F.
 | last4 = Sheffield
 | first4 = Oliver E.
 | last5 = Clift
 | first5 = George D.
 | title = Encyclopedia of Explosives and Related Items (Vol. 1)
 | publisher = US Army Research and Development Command TACOM, ARDEC
 | year = 1960
}}</ref> Alternativni put sinteze zasniva se na rastvaranju [[Олово(II) ацетат|olovnog acetata]] u rastvoru [[Natrijum azid|natrijum azida]].<ref>http://www.lambdasyn.org/synfiles/bleiazid.htm</ref><ref>{{Cite journal
 | last1 = Verneker
 | first1 = V. R. Pai
 | last2 = Forsyth
 | first2 = Arthur C.
 | title = Mechanism for controlling the reactivity of lead azide
 | journal = The Journal of Physical Chemistry
 | volume = 72
 | pages = 111
 | year = 1968
 | doi = 10.1021/j100847a021
}}</ref>

Olovni azid reaguje sa [[Bakar|bakrom]], [[cink]]om, [[kadmijum]]om i njihovim legurama kako bi formirao druge azide. Na primer, azid bakra je još eksplozivniji od azida olova i previše osetljiv da bi se mogao komercijalno koristiti.

'''[[Olovo(II) acetat]]''' ili eventualno [[olovo(II) nitrat]] se rastvaraju u vodi i obično se sipa u rastvor [[natrijum azid]]a. Nastali netopljivi talog je '''olovo-azid'''.

: <math>\mathrm{(CH_3COO)_2Pb + 2 \ NaN_3 \rightarrow Pb(N_3)_2 + 2CH_3COONa}</math>
: <math>\mathrm{Pb(NO_3)_2 + 2 \ NaN_3 \rightarrow Pb(N_3)_2 + 2NaNO_3}</math>

Metoda pripreme azida olova je relativno jednostavna, a princip je reakcija vodenog rastvora soli olova (obično se koristi [[Олово-нитрат|olovni nitrat]] ili [[Олово(II) ацетат|olovni acetat]]) sa [[natrijum azid]]om. Reakciona formula je: {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}} {{sfn|Fair|Walker|1977|pp=25-27}}

: <math>\rm 2NaN_3 + Pb(NO_3)_2 \rightarrow Pb(N_3)_2\downarrow + 2NaNO_3</math>

Supstanca koja nastaje direktnom reakcijom je fini praškasti '''olovni azid''' koji sadrži β kristalni oblik. U ovom stanju, '''azid olova''' je izuzetno osetljiv na elektrostatičku i mehaničku stimulaciju i teško ga je izvaditi iz reakcione posude i formirati u presovani oblik, zato se u praksi obično uvode druge sirovine i postupci za modifikaciju azid olova, među kojima je proces proizvodnje [[dekstrin]]a najšire korišćen. {{sfn|Fair|Walker|1977|pp=25-27}}

Ovaj proces koristi nisku koncentraciju rastvora olovnog nitrata i rastvor [[dekstrin]]a kao osnovnu tečnost, dodaje unapred malu količinu kristala β-nitrida olova, meša i podiže na određenu temperaturu mešanja pod slabo alkalnim i temperaturno kontrolisanim uslovima, a zatim ravnomerno dodaje niskokoncentrovani rastvor natrijumovog azida uz dalje kontrolisanje temperature i mešanje nekoliko minuta. Nakon pražnjenja, matična tečnost i dobijeni kristali se zajedno filtriraju. Konačna čvrsta supstanca dobijena posle procesa pranja i sušenja je kristal α-nitrid olova sa čistoćom većom od 98%. Njegova veličina kristalizacije je generalno od 0,05 do 0,08&nbsp;mm, sa dobrom disperzijom i znatno poboljšanim performansama osetljivosti. {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}}

Matična tečnost za proizvodnju '''azida olova''' i tečnost za ispiranje mogu nakon hlađenja istaložiti kristale β-forme, stvarajući potencijalne probleme. Zbog toga je nakon završenih relevantnih procesa potrebno dodati rastvor [[natrijum nitrit]]a i razblaženu [[Азотна киселина|azotnu kiselinu]] da bi se otpadna tečnost uništila. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}} Pored ove metode, otpadna tečnost se može ukloniti i nizom reakcija primenom mikronskog nultovalentnog gvožđa (mZVI) - [[natrijum-peroksid]]a - ozon metode.<ref name="jifangzhou 2018">{{cite journal |last1=Ji |first1=FangZhou |last2=Yin |first2=HaoXiang |last3=Zhang |first3=Heng |last4=Zhang |first4=YunHong |last5=Lai |first5=Bo |title=Treatment of military primary explosives wastewater containing lead styphnate (LS) and lead azide (LA) by mFe 0 -PS-O 3 process |journal=Journal of Cleaner Production |date=2018 |volume=188 |pages=860-870 |doi=10.1016/j.jclepro.2018.04.029 |language=en |issn=0959-6526}}</ref> Nakon što se reakcija završi, za detekciju se može koristiti rastvor soli gvožđe-jona. Ako su koreni azida i dalje prisutni, stvoriće se očigledan crveni precipitat gvožđeg azida. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}}

Proces pripreme proizvoda od olovnog azida korišćenjem drugih agenasa za kontrolu kristalnog oblika sličan je onom kod [[dekstrin]] olovnog azida, sa samo nekim razlikama u korišćenim sirovinama i uslovima životne sredine. Kada se koristi polivinil alkohol, mehanička osetljivost se smanjuje, ali se povećava elektrostatička osetljivost i lako se stvaraju krhki kristali ljuspice, izazivajući slučajnu [[Detonacija|detonaciju]]; kada se koristi karboksimetil celuloza, kristali se formiraju u obliku sfere, reakcija se može izvesti na sobnoj temperaturi, a matična tečnost je relativno bezbedna. Od kasnih 1960-ih ima široku primenu u vojskama raznih zemalja. {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}} Pored toga, u drugoj polovini 20. veka razvijene su različite metode za poboljšanje provodljivosti, kao što je korišćenje grafita kao jezgra kristala, dodavanje grafena tokom reakcije, korišćenje želatina i [[molibden disulfid]]a kao osnovne tečnosti, što predstavlja drugi istraživački pravac za modifikaciju β-nitrida olova. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}} {{sfn|Agrawal|2010|pp=76-78}}

'''[[Bakar(II) azid|Bakarni azid]]''' je bio jedna od komponenti šest metaka kalibra .22 koje je ispalio Džon Hinkli mlađi u svom pokušaju atentata na predsednika [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenih Država]] [[Роналд Реган|Ronalda Regana]] 30. marta 1981. Ovi meci su se sastojali od jezgra od olovnog azida sa aluminijumom zapečaćenim lakom i bili su dizajnirani da detoniraju pri udaru.<ref>The Exploding Bullets, by Pete Barley and Charles Babcock, Washington Post, 4 Apr, 1981. Retrieved 28 February, 2007.</ref>

== Osobine ==

{| class="wikitable sortable"
|-
! Osobina !! Vrednost
|-
| [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 4
|-
| [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 0
|-
| [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 2
|-
| [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 1,7
|-
| [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || 3,0
|-
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 99,5 
|}

== Fizička svojstva ==

Olovo azid postoji u četiri kristalne forme: [[Алфа (слово)|alfa]], [[Бета (слово)|beta]], [[Гама (слово)|gama]] i [[Delta (slovo)|delta]]. Alfa i beta forme se mogu dobiti promenom  termodinamike i uslova okoline tokom kristalizacije: u okruženju agensa za kontrolu oblika kristala, formiranje kristala beta forme će biti značajno inhibirano; u vodi na {{convert|160|C|F K}}, tako se beta forma se pretvara u alfa oblik. Gama i delta oblici su nestabilni kristalne forme i trenutno je teško dobiti čiste proizvode. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}} {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}}

{|class="wikitable"
! scope="col" width="100" | [[Kristalna forma|Kristalni oblik]]
! scope="col" width="100" | [[Kristalni sistem]]
! scope="col" width="300" | Parametri kristalne ćelije
! scope="col" width="100" | Oblik kristala
|- align="center"
| α-oblik || [[Ortorompski kristalni sistem|Ortrombični sistem]] || a=1.131nm b=1.625nm c=0.663nm || Kratki stubovi
|- align="center"
| β-oblik || [[Monoklinski kristalni sistem|Monoklinski sistem]] || a=1.849nm b=0.884nm c=0.512nm<br />β=107.6° || Duguljaste igle
|- align="center"
| γ-oblik || [[Monoklinski kristalni sistem|Monoklinski sistem]] || a=1.206nm b=1.051nm c=0.651nm<br />β=95.75° || {{N/A}}
|- align="center"
| δ-oblik || [[Triklini kristalni sistem|Triklinički sistem]] || a=1.316nm b=1.053nm c=0.653nm<br />α=90.53° β=98.12° γ=112.7° || {{N/A}}
|- align="center"
| colspan=4 | Reference: {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}}<ref name="Azároff 1956">{{cite journal |last1=Azároff |first1=Leonid V. |title=Strukturna istraživanja olovnog azida |journal=Zeitschrift für Kristallographie |date=1956 |volume=107 |issue=5-6 |pages=362-369 |doi=10.1524/zkri.1956.107.5-6.362 |language=en |issn=0044-2968}}</ref>
|}

'''Olovni azid''' je beli do svetlo žuti kristal sa gustinom α-tipa 4,71&nbsp;g/cm³ i gustinom β-tipa 4,93&nbsp;g/cm³ {{NoteTag|Gustina olovnog azida može se razlikovati u zavisnosti od istraživača, eksperimentalnog okruženja, kristalnog oblika i drugih faktora, ali se obično uzima da iznosi 4.71&nbsp;g/cm<sup>3</sup>.}}. Rastvorljivost '''azida olova''' u vodi je niska, ali je i dalje približno linearno pozitivno korelirana sa temperaturom u opsegu od {{convert|5-40|C|F K}}.<ref name="Lieber 1966">{{cite journal |last1=Lieber |first1=E. |last2=Rao |first2=C. N. R. |last3=Teetsov |first3=J. |title=Solubility of Sodium Azide and Alpha-Lead Azide |journal=Journal of Chemical & Engineering Data |date=1966 |volume=11 |issue=1 |page=105 |doi=10.1021/je60028a030 |language=en |issn=0021-9568}}</ref> Na {{convert|18|C|F K}}, rastvorljivost je oko 2,3&nbsp;g/L, dok se na {{convert|70|C|F K}} povećava na 9.0&nbsp;g/L. {{sfn|Pradyot|2003|pp=460-461}} Pored toga, rastvorljivost '''olovnog azida''' u [[etanol]]u je veoma niska, pa se 50% rastvor etanola takođe koristi kao rastvor za skladištenje olovnog azida. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39–50}}

== Hemijska svojstva i reakcije ==

'''Olovni azid''' je veoma eksplozivan i snažno eksplodira pri udaru ili zagrevanju. Tokom eksplozije se raspada na elementarno [[olovo]] i [[azot]]. Brzina detonacije je 5180&nbsp;m/s pri gustini od 4&nbsp;g/cm³.

: <math>\mathrm{2 Pb(N_3)_2 \rightarrow 2Pb + 6N_2}</math>

'''Olovni azid''' ima relativno dobru termičku stabilnost, stabilnost na sobnoj temperaturi i visoku vlažnost, kao i stabilnost visoke temperature i visoke vlažnosti, što ispunjava zahteve stabilnosti [[detonator]]a otpornih na visoke temperature. Međutim, kada se nalazi u vlažnom okruženju [[ugljen-dioksid]]a, on će imati tendenciju da se razgradi i formira azid. Kiseli gas tada reaguje sa metalima kao što je [[bakar]] da bi se formirala mala količina azida bakra i drugih azida, što dovodi do povećanja ukupne osetljivosti [[detonator]]a i rizik od opasnosti. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}}<ref name="Reddy1992">{{cite journal |last1=Reddy |first1=G. Om |title=Co-Precipitation Studies on Lead Azide with Tetrazole Derivatives -  A Search for Lead Azide Substitute |journal=Propellants, Explosives, Pyrotechnics |date=1992 |volume=17 |issue=5 |pages=241-248 |doi=10.1002/prep.19920170506 |language=en |issn=0721-3115}}</ref>

Olovni azid reaguje sa razblaženom [[Азотна киселина|azotnom kiselinom]] da bi proizveo hidrazojevu kiselinu, ali reaguje sa koncentrovanom azotnom kiselinom da izazove nasilno razlaganje i [[Експлозија|eksploziju]]: {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|p=42}}

: <math>\rm Pb(N_3)_2 + 2HNO_3 \rightarrow Pb(NO_3)_2 + 2HN_3 \uparrow</math>

Grupa azida u olovnom azidu je izuzetno fotoaktivna i može da apsorbuje svetlosnu energiju i da se razloži. Ova reakcija fotolize će takođe izazvati eksploziju pod uticajem vazduha određene energije: {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|p=43}}

: <math>\rm Pb(N_3)_2 \xrightarrow{hv} Pb + 3N_2 \uparrow</math>

Olovni azid može da reaguje sa jakim rastvorima [[oksidans]]a, a reakcija sa narandžasto-crvenim cerij amonijum nitratom će proizvesti bezbojni cerijum nitrat. Ova reakcija se može koristiti za određivanje prisustva olovnog azida u farmaceutskim proizvodima: {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|p=43}}

: <math>\rm Pb(N_3)_2 + (NH_4)_2Ce(NO_3)_6 \rightarrow Ce(NO_3)_3 + Pb(NO_3)_2 + NH_4NO_3 + N_2\uparrow</math>

== Eksplozivne karakteristike ==

'''Olovni azid''' je veoma osetljiv i obično se njime rukuje i čuva pod vodom u izolovanim gumiranim posudama. Eksplodiraće nakon pada od oko 150&nbsp;mm (6&nbsp;in) ili u prisustvu statičkog pražnjenja od 7 milidžula. Njegova brzina detonacije je oko {{convert|5.180|m/s|ft/s}}.<ref>{{Cite book|last=Thurman, James T.|url=https://www.worldcat.org/oclc/982451395|title=Practical Bomb Scene Investigation, Third Edition.|date=2017|publisher=CRC Press|isbn=978-1-351-85761-1|edition=3rd|location=Milton|oclc=982451395}}</ref>

[[Amonijum acetat]] i [[natrijum dihromat]] se koriste za uništavanje malih količina '''olovnog azida'''.<ref>{{Cite web|url=http://www.tpub.com/gunners/7.htm|title=Primary (Initiating) Explosives|website=www.tpub.com|access-date=2017-02-13}}</ref>

'''Olovni azid''' ima trenutni prelaz deflagracije u [[Detonacija|detonaciju]] (DDT), što znači da čak i male količine prolaze kroz punu [[Detonacija|detonaciju]] (nakon što ih pogodi plamen ili statički elektricitet).

'''Olovni azid''' reaguje sa [[bakar|bakrom]], [[cink]]om, [[kadmijum]]om ili legurama koje sadrže ove metale kako bi formirao druge azide. Na primer, bakarni azid je još eksplozivniji i previše osetljiv da bi se mogao komercijalno koristiti.<ref>{{Cite journal|last1=Lazari|first1=Gerasimi|last2=Stamatatos|first2=Theocharis C.|last3=Raptopoulou|first3=Catherine P.|last4=Psycharis|first4=Vassilis|last5=Pissas|first5=Michael|last6=Perlepes|first6=Spyros P.|last7=Boudalis|first7=Athanassios K.|date=2009-04-13|title=A metamagnetic 2D copper(II)-azide complex with 1D ferromagnetism and a hysteretic spin-flop transition|url=https://pubs.rsc.org/en/Content/ArticleLanding/2009/DT/b823423j|journal=Dalton Transactions|language=en|issue=17|pages=3215–3221|doi=10.1039/B823423J|pmid=19421623|issn=1477-9234}}</ref>

'''Olovni azid''' je bio komponenta šest metaka Devastatora kalibra .22 (5,6 mm) koje je ispalio Džon Hinkli mlađi iz revolvera Rohm RG-14 u svom pokušaju ubistva američkog predsednika [[Роналд Реган|Ronalda Regana]] 30. marta 1981. godine. Meci su sadržavali centre od '''olovnog azida''' sa lakom zapečaćenim aluminijumskim vrhovima dizajniranim da eksplodiraju pri udaru. Postoji velika verovatnoća da je [[metak]] koji je pogodio sekretara za štampu [[Бела кућа|Bele kuće]] [[Džejms Brejdi|Džejmsa Brejdija]] u glavu eksplodirao. Preostali meci koji su pogodili ljude, uključujući i hitac koji je pogodio predsednika [[Роналд Реган|Regana]], nisu eksplodirali.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1981/04/04/the-exploding-bullets/e1bef826-a6f5-47e9-bc32-ff3914e1747b/|title=The Exploding Bullets|first1=Pete|last1=Earley|first2=Charles|last2=Babcock|date=April 4, 1981|newspaper=[[Washington Post]]}}</ref><ref>{{Cite news|last1=Taubman|first1=Philip|last2=Times|first2=Special To the New York|date=1981-04-03|title=Explosive Bullet Struck Reagan, F.b.i. Discovers|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/1981/04/03/us/explosive-bullet-struck-reagan-fbi-discovers.html|access-date=2020-05-18|issn=0362-4331}}</ref>

'''Azid olova''' (PbN<sub>6</sub>) ima balans kiseonika od -5,5%, što je [[eksploziv]] negativnog balansa kiseonika. {{NoteTag|To jest, u eksplozivu kiseonik nije u stanju da potpuno oksiduje druge atome, što se u olovnom azidu manifestuje kao odsustvo kiseonika, ali sadrži olovo.}} Kapacitet eksplozije je 231 L/kg {{NoteTag|Postoje i drugi izvori koji navode 308 L/kg {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}}}}, toplota eksplozije je {{convert|391|kcal|kJ|abbr=on}}/kg, pritisak eksplozije je 34,3&nbsp;GPa, a brzina eksplozije je 4.500&nbsp;m/s pri gustini opterećenja od 3,8&nbsp;g/cm³, odnosno brzinu od 5.300&nbsp;m/s pri gustini opterećenja od 4.6&nbsp;g/cm³. {{sfn|Meyer|Köhler|Homburg|2015|pp=200-201}} {{sfn|Klapotke|Zhang Jianguo|Qin Jian|2016|p=32}} {{NoteTag|Postoje razlike u merenju brzine detonacije, drugi izvori navode i 4.600 do 5.100 m/s {{sfn|Klapotke|Zhang Jianguo|Qin Jian|2016|p=32}}, 4.070 do 5.300 m/s {{sfn|Wei Aiyong|2014|pp=102-111}} i druge vrednosti. Pojedini naučnici su zabeležili i brzinu detonacije do 8.000 m/s, ali taj broj znatno premašuje teoretske vrednosti dobijene izračunavanjem<ref>{{cite journal |last1=Chaudhri |first1=M. M. |last2=Garrett |first2=W. L. |last3=Sandus |first3=O. |last4=Slagg |first4=N. |title=The High Velocity Detonation of Single Crystals of α-Lead Azide |journal=Propellants, Explosives, Pyrotechnics |date=1977 |volume=2 |issue=5 |pages=91-93 |doi=10.1002/prep.19770020502 |language=en |issn=0721-3115}}</ref>}}.

'''Olovni azid''' ima visoku mehaničku osetljivost, ali je njegova osetljivost na udare i trenje niža je od [[Živa(II) fulminate|živinog fulminata]], tako da se mehaničke metode ne koriste često za detonaciju ovog hemijskog jedinjenja. Osetljivost na plamen olovnog azida je niska, i za popunjavanje pomaže upotreba asfaltno degenerisanog olovnog stearata i fini aluminijumski prah treba da se pritisnu na njegovu površinu da bi se olakšalo paljenje.<ref name="Reddy1992"/> Poređenja radi, najznačajnija prednost '''azida olova''' su njegova detonacione perfomanse, i pod modifikovanim uslovima sa [[Nitroceluloza|nitrocelulozom]], njena minimalna eksplozivna masa za [[PETN]], [[HMX]], i [[Heksogen|RDX]] ne prelazi 15&nbsp;mg. {{sfn|Yang Li; Zhang Tonglai|2019|pp=39-50}}

Stabilan je na temperaturi, eksplodira tek na {{convert|340|C|F K}}.

Njegova temperatura samopaljenja pri postepenom zagrevanju od ({{convert|5|C|F K}}/min ) je {{convert|340|C|F K}}.

Manje je osetljiv na udarce od [[Živa(II) fulminate|živinog fulminata]] i daleko manje termički osetljiv od [[TATP|TATP-a]], ali je zato osetljiviji na trenje, kao i na električna pražnjenja. Njegova [[detonacija]] se može aktivirati [[laser]]om (kompresija pomoću laserskog zračenja).<ref>Aleksandrov E (1982) [https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL83X0461620 Uticaj režima generisanja na osobine efekta dimenzije pri iniciranju kompresovanog azida olova laserom]</ref>

Brzina detonacije varira od 4.100 do 5.100&nbsp;m/s<sup>-1</sup> u zavisnosti od stepena kompresije. Detonira sa manje sile od [[Srebro azid|srebrnog azida]] (AgN<sub>3</sub>)<ref>{{Cite journal |last=Bassière |first=Marc |title=Struktura azotura srebra |journal=Bulletin de Minéralogie |volume=58 |issue=7 |year=1935 |doi=10.3406/bulmi.1935.4382 |url=https://www.persee.fr/doc/bulmi_0366-3248_1935_num_58_7_4382 |access-date=2021-07-12 |pages=333–340}}</ref> i stabilan je na prisustvo vlage (čak i zadržavajući praktično sve svoje osobine pod vodom). U neograničenom okruženju ili u vakuumu, detonira emitujući svetlost.<ref>{{Cite journal |last1=Muraour |first1=Henri |last2=Langevin |first2=André |title=Ispitivanje svetlosnih fenomena proizvedenih detonacijom u vazduhu i vakuumu nekih eksploziva za iniciranje |journal=Journal de Physique et le Radium |volume=7 |issue=10 |year=1936 |issn=0368-3842 |doi=10.1051/jphysrad:01936007010041700 |url=http://dx.doi.org/10.1051/jphysrad:01936007010041700 |access-date=2021-07-12 |pages=417–419}}</ref>

== Upotreba ==

Zbog svoje visoke [[Brzina detonacije|brzine detonacije]], stabilnosti i lakoće proizvodnje, smatra se najvažnijim primarnim eksplozivom. Koristi se kao primarno punjenje u kapislama. Postavljaju se isključivo u upaljače obložene [[aluminijum]]om, jer u kontaktu sa [[Bakar|bakrom]] može da nastane azid bakra, što je posebno opasno.

Pošto se ne rastvara u vodi i nije higroskopan, zadržava detonaciona svojstva čak i kada je vlažan. Za razliku od većine prajmera, koji gube osetljivost sa dodatkom nekoliko procenata vode, '''olovo azid''' ne gubi značajno na čvrstoći čak ni pri 40% sadržaja vode.

U suvom stanju je opasan uglavnom zbog svoje osetljivosti na trenje i udar. Na njegovu osetljivost u velikoj meri utiče veličina kristala. Kristali koji sadrže olovni azid veći od 0,5&nbsp;mm su potpuno nepodesni za punjenje kapisli i mogu eksplodirati nakon prskanja ili dodira. Sa praktične tačke gledišta, važan je samo veoma fini (0,02&nbsp;mm) kristalni olovni azid, dok materijal sa kristalima većim od od toga nije pogodan za punjenje kapisli. Tokom proizvodnje, dodaju se posebne supstance i one se mešaju u rastvoru kako bi se sprečilo stvaranje većih kristala. Materijal proizveden na ovaj način smatra se bezbednim.

Još jedan nedostatak je što ga je teško zapaliti. Njegova temperatura paljenja je znatno iznad {{convert|300|C|F K}} i teško se zapali kratkim otvorenim plamenom. Iz tog razloga, upaljači se mešaju sa 5-10% lako zapaljivim jedinjenjima.

Kao rezultat produžene sunčeve svetlosti, na površini kristala se oslobađa olovni oksid ili [[olovo]], što štiti kristale od dalje [[Оксидација|oksidacije]]. Ovaj proces ne utiče na njegovu osetljivost i eksplozivna svojstva.

== Rizici i opasnosti ==

Njegova reakcija raspadanja je nagla, eksplozivna i egzotermna i oslobađa toksično olovo kontaktom, udisanjem i gutanjem.

Zbog toksičnog olova koje sadrži (faktor trovanja olovom i trovanja životinja olovom, nerazgradivi metal), čisti olovni azid je (naročito preko dima iz vatrenog oružja) jedan od faktora toksičnosti municije kada je sadrži. Mora biti zaštićen od svetlosti koja ga čini nestabilnim (autokatalitička fotoliza).<ref>Zakahrov Y (1979). Photolyse à basse température et luminescence des azotures de plomb, d'argent et de thalium</ref>{{,}}<ref>ZAKHAROV, Y. (1978). Autocatalyse de la photolyse des azotures d'argent et de plomb.</ref>

Takođe, to je najosetljiviji industrijski eksploziv na trenje. Neki metali takođe mogu da pogoršaju njegovu osetljivost (dvostruka osetljivost: fotohemijska i fotoelektrična).<ref>Zakharov Y (1981) Sensibilisation par les métaux de la sensibilité photochimique et photoélectrique des azotures de plomb et d'argent | URL=https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL8130526489</ref>

== Vidi još ==

* [[Olovo stifnat]]
* [[Toksičnost municije]]

== Napomene ==

{{reflist|group=note|2}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==

{{Литература}}
* {{Holleman&Wiberg1st}}
* {{Housecroft3rd}}
{{Литература крај}}

== Dodatna literatura ==

{{Литература}}
* {{cite book |author1=Yang Li |author2=Zhang Tonglai |title=Teorija i tehnika novih pirotehničkih sredstava |date=2019 |publisher=Izdavački fakultet Pekinškog univerziteta tehnologije |location=Peking |isbn=978-7-5640-9684-7 |edition=1. izdanje |language=zh-hans |ref={{sfnRef|Yang Li; Zhang Tonglai 2019}}}}
* {{cite book |author1=Gu Aihua |title=Priručnik o toksičnosti supstanci od visokog interesa (Prvi tom) |date=2019 |publisher=Kineska grupa za izdavanje ekoloških publikacija |location=Peking |isbn=978-7-5111-4121-7 |ref={{sfnRef|Gu Aihua 2019}} |language=zh-hans}}
* {{cite book |last1=Klapotke |first1=Thomas M. |translator1=Zhang Jianguo |translator2=Qin Jian |title=Hemijski sastav materijala visoke energije - kinesko izdanje |date=2016 |publisher=Izdavački fakultet Pekinškog univerziteta tehnologije |location=Peking |isbn=978-7-5682-1728-6 |language=zh-hans |ref={{sfnRef|Klapotke; Zhang Jianguo; Qin Jian 2016}}}}
* {{cite book |last1=Meyer |first1=Rudolf |last2=Köhler |first2=Josef |last3=Homburg |first3=Axel |title=Eksplozivi |date=2015 |publisher=WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA |location=Weinheim |isbn=978-3-527-33776-7 |edition=7. potpuno revidirano i dopunjeno izdanje |language=en |ref=harv}}
* {{cite book |author1=Wei Aiyong |title=Elementi i mešani pirotehnički sredstva |date=2014 |publisher=Izdavački fakultet Harbinskog univerziteta inženjeringa |location=Harbin |isbn=978-7-5661-0750-3 |edition=1. izdanje |ref={{sfnRef|Wei Aiyong 2014}} |language=zh-hans}}
* {{cite book |last1=Agrawal |first1=Jai Prakash |title=Propelanti, eksplozivi i pirotehnika visoke energije |date=2010 |publisher=WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA |location=Weinheim |isbn=978-3-527-32610-5 |language=en |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Meyer |first1=Eugene |title=Hemija opasnih materijala |date=2010 |publisher=Pearson Education, Inc. |location=Upper Saddle River, New Jersey |isbn=978-0-13-504159-8 |edition=5. izdanje |ref=harv |language=en}}
* {{cite book |last1=Lewis |first1=Richard J. |title=Sax's Dangerous Properties of Industrial Materials |url=https://archive.org/details/saxsdangerouspro0001lewi_f8v7 |date=2004 |publisher=Wiley-Interscience |isbn=9780471476627 |edition=11. izdanje |ref=harv |language=en}}
* {{cite book |last=Patnaik |first=Pradyot |year=2003 |title=Priručnik neorganskih hemikalija |publisher=The McGraw-Hill Companies, Inc. |isbn=0-07-049439-8 |language=en |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Fair |first1=H. D. |last2=Walker |first2=R. F. |title=Metode i tehnike u hemiji eksploziva |date=1980 |publisher=Reinhold Publishing Corp. |location=New York |isbn=0-306-37077-8 |language=en |ref=harv}}
* {{книга|автор=М. А. Магочейников, Ф. М. Галаджий, Н. Л. Росинский|название=Мастер-взрывник|место=Москва|год=1962}}
{{Литература крај}}

== Bibliografija ==

* Aleksandrov E (1982) [Uticaj pritiska kompresije na osetljivost azotura olova na delovanje laserskog zračenja](https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL83X0095843).
* Gavrishchenko Y.V (1985) Određivanje koeficijenata difuzije azoturnih radikala u azoturima olova i srebra na osnovu spektralne raspodele fotoelektromotornih snaga. Žurnal fizičeskoj himii, 59(4), 1043-1044.
* Oinuma S (1979) [Udarni talas azotura olova](https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL7960343888).
* Oinuma S (1979) Pritisak podvodnog udarnog talasa koji potiče od azotura olova.
* Zakharov Y & al. (1978) [Struktura energetskih traka i priroda nekih elektronskih prelaza u azoturu olova](https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL7930186871).
* Zahkarov y & SP B (1979) [Procesi uzbudjenja i transporta elektrona u azoturu olova](https://pascal-francis.inist.fr/vibad/index.php?action=getRecordDetail&idt=PASCAL8030260869).
* Zakharov Y & al. (1980) Tačkasti defekti i jonska električna provodljivost u azoturu olova.

== Spoljašnje veze ==

{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|Lead(II) azide}}
* {{PubChemInCheKey|ISEQAARZRCDNJH-UHFFFAOYSA-N|Lead(II) azide}}
* [https://web.archive.org/web/20080111154608/http://www.npi.gov.au/database/substance-info/profiles/50.html Stranica sa podacima o olovu i njegovim jedinjenjima na Web Arhive je u PDF formatu]

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Једињења олова]]
[[Категорија:Азиди]]
[[Категорија:Експлозивне хемикалије]]